Friday, 01 December 2023 11:19
Светски AIDS дан, 1. децембар Епидeмиолошка ситуација на територији сремског округа
Written by Super User
Према подацина ЗЗЈЗ Сремска Митровица, од почетка епидемије 1985. године до данас, на територији округа је регистровано 115 оsоbа инфицираних HIV-ом, од којих је 56 особа оболело од AIDS-а, док је 27 умрло од AIDS-а. Као и ранијих година, сексуални пут преноса је доминантан. Све регистроване особе биле су мушког пола.
Рано откривање инфекције путем редовног тестирања је кључно за успешну контролу доприноси успешној контроли болести, дужини и квалитету живота.
Подсетимо се путева преношења HIV инфекције:
HIV инфекција се преноси на следеће начине:
1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
HIV инфекција се ретко може пренети на следеће начине:
1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсингу... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (чешаљ, бријач, четкица за зубе...).
HIV инфекција се не преноси на следеће начине:
1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета који је користила особа инфицирана HIV-ом,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира које је користила особа инфицирана HIV-ом,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне коју је користила особа инфицирана HIV-ом,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа).
HIV инфекција се преноси на следеће начине:
1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
HIV инфекција се ретко може пренети на следеће начине:
1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсингу... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (чешаљ, бријач, четкица за зубе...).
HIV инфекција се не преноси на следеће начине:
1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета који је користила особа инфицирана HIV-ом,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира које је користила особа инфицирана HIV-ом,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне коју је користила особа инфицирана HIV-ом,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа).
Published in
Epidemiologija
Завод за јавно здравље Сремска Митровица, Центар за промоцију здравља је у септембру расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на следеће теме:
1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „МАЈЧИНО МЛЕКО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”
Најбољи ликовни и литерарни радови су изабрани на нивоу Сремског округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” како би се у наредном периоду прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања, који ће бити штампан у виду постера током 2024. године.
Списак награђене деце у Сремском округу:
„Правилна исхрана чува твоје здравље“
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Елена Ивић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Стефан Беднар VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Магдалена Лазић III2, ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ Ашања
ЛИКОВНИ РАДОВИ
Анђела Дракулић VI3, ОШ „Свети Сава“ Сремска Митровица
Ива Лазански VI3, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Јана Видаковић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Ања Марчок 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Групни рад 6г, објекат Чаролија, ДУ „Дечија радост“ Ириг
Групни рад 6г, објекат Коцкица 2, УПВО „Полетарац“ Рума
Мирослав Николић VI1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Тодор Стојаковић VI1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Младен Кирјаковић VII2, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Виктор Марушић V1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
„Чувам своје зубе – поносим се осмехом“
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Ђорђе Јовановић III, ОШ „Слободан Бајић Паја“ Попинци
Стефан Беднар VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Дарија Радосављевић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Лена Петковић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Невена Ранђеловић VI2, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Лена Пилкова V1, ОШ „Херој Јанко Чмелик“ Стара Пазова
ЛИКОВНИ РАДОВИ
Лена Сејдин IV1, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Сара Томашевић VII3, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Лазар Кнежевић II1, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Лана Калања VI1, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен
Марко Ристић IV1, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Ириг
Дамјан Миљановић VI2, ОШ „Свети Сава“ Сремска Митровица
Оливер Ковачич 6г, ПУ „Стоногица“ Сремска Митровица
Јован Вучић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
„Мајчино млеко је најбоља храна“
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Лара Гребовић VI4, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Ива Гудурић V4, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Милица Павловић II2, ОШ „Душан Јерковић Уча“ Шимановци
ЛИКОВНИ РАДОВИ
Софија Племић V5, ОШ „Јован Поповић“ Велики Радинци
Никола Маслек V1, ОШ „Растко Немањић - Свети Сава“ Нова Пазова
Михајло Лазаревић V5, ОШ „Растко Немањић - Свети Сава“ Нова Пазова
Теодора Глумац VIII, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен
Анђела Мајсторовић 6г, ПУ „Стоногица“ Сремска Митровица
Јана Видаковић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Јован Вучић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „МАЈЧИНО МЛЕКО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”
Најбољи ликовни и литерарни радови су изабрани на нивоу Сремског округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” како би се у наредном периоду прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања, који ће бити штампан у виду постера током 2024. године.
Списак награђене деце у Сремском округу:
„Правилна исхрана чува твоје здравље“
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Елена Ивић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Стефан Беднар VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Магдалена Лазић III2, ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ Ашања
ЛИКОВНИ РАДОВИ
Анђела Дракулић VI3, ОШ „Свети Сава“ Сремска Митровица
Ива Лазански VI3, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Јана Видаковић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Ања Марчок 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Групни рад 6г, објекат Чаролија, ДУ „Дечија радост“ Ириг
Групни рад 6г, објекат Коцкица 2, УПВО „Полетарац“ Рума
Мирослав Николић VI1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Тодор Стојаковић VI1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Младен Кирјаковић VII2, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Виктор Марушић V1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
„Чувам своје зубе – поносим се осмехом“
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Ђорђе Јовановић III, ОШ „Слободан Бајић Паја“ Попинци
Стефан Беднар VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Дарија Радосављевић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Лена Петковић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Невена Ранђеловић VI2, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Лена Пилкова V1, ОШ „Херој Јанко Чмелик“ Стара Пазова
ЛИКОВНИ РАДОВИ
Лена Сејдин IV1, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Сара Томашевић VII3, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Лазар Кнежевић II1, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Лана Калања VI1, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен
Марко Ристић IV1, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Ириг
Дамјан Миљановић VI2, ОШ „Свети Сава“ Сремска Митровица
Оливер Ковачич 6г, ПУ „Стоногица“ Сремска Митровица
Јован Вучић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
„Мајчино млеко је најбоља храна“
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Лара Гребовић VI4, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Ива Гудурић V4, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Милица Павловић II2, ОШ „Душан Јерковић Уча“ Шимановци
ЛИКОВНИ РАДОВИ
Софија Племић V5, ОШ „Јован Поповић“ Велики Радинци
Никола Маслек V1, ОШ „Растко Немањић - Свети Сава“ Нова Пазова
Михајло Лазаревић V5, ОШ „Растко Немањић - Свети Сава“ Нова Пазова
Теодора Глумац VIII, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен
Анђела Мајсторовић 6г, ПУ „Стоногица“ Сремска Митровица
Јана Видаковић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Јован Вучић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Деца предшколског узраста из вртића у Манђелосу били су нам домаћини, али и учесници у радионици како се правилно перу руке, у оквиру обележавања Светског дана чистих руку. Малишани су показали велику заинтересованост да активно учествују, али и да покажу колико и шта знају о правилној хигијени.
Monday, 23 October 2023 12:03
Светски дан хране 16.октобар обележен са најмлађима
Written by Super User
Поводом Светског дана хране дружили смо се са децом из вртића у Манђелосу и Дивошу, са којима смо заједно разговарали о томе шта је то правилна исхрана, како треба да изгледа један здрав оброк, а затим су малишани исказали креативност у бојанкама које им је поклонио Завод за јавно здравље.
Tuesday, 17 October 2023 11:21
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА 10.октобар 2023
Written by Super User
Поводом обележавања Светског дана менталног здравља, Завод за јавно здравље учествовао је у Фестивалу менталног здравља у организацији Каритаса „Св. Анастазија“ из Сремске Митровице. Фестивал је трајао читаву седмицу, а обухватао је различите здравствено васпитне програме и манифестације, трибине, предавања. Централни догађај Фестивала била је јавна манифестација „Хајде да причамо о менталном здрављу“, кроз сусрет са грађанима у неформалном разговору, пикник на трави и поставку плаката, балона и агитки на тему менталног здравља. Догађају су присуствовали корисници дневног боравка за особе са менталним сметњама, партнери из здравствено социјалног сектора, локални медији и други.
У оквиру Фестивала менталног здравља који је трајао у недељи уочи Светског дана менталног здравља, одржана је трибина за ученике и наставнике Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“ из Сремске Митровице, на којој се причало о распрострањености различитих менталних обољења, колико је битно да се о њима отворено разговара и да умемо да препознамо упозоравајуће знаке да је особи потребна помоћ. Трибину су водиле координаторка Каритаса „Св.Анастазија“ Кристина Драгишић и Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље Сремска Митровица. Као будући здравствени радници, ученици су са ове трибине понели важну поруку да свако има право на ментално здравље и да се о овој теми отворено разговара, без табуа.
Friday, 13 October 2023 06:35
Светски дан менталног здравља „Бурн-оут синдром“
Written by Super User
Поводом Светског дана менталног здравља 10.10.2023. године одржано је предавање у фабрици „Еатон“ у Сремској Митровици на тему „Бурн-оут синдром“.
Синдром сагоревања на послу је глобални проблем у чијој сржи се налазе три основна елемента: исцрпљеност, цинизам и изостанак ефикасности на послу.
Ови симптоми, уколико се не препознају, воде ка депресији. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је кроз презентацију, научна сазнања и интеракцију са учесницима изнела значај менталне хигијене, важност здраве комуникације међу запосленима и начине са којима можемо спречити настанак синдрома сагоревања.
Око 50 учесника је присуствовало предавању, који су имали могућност да активно учествују у дискусији и изнесу своје ставове и размишљања.
Синдром сагоревања на послу је глобални проблем у чијој сржи се налазе три основна елемента: исцрпљеност, цинизам и изостанак ефикасности на послу.
Ови симптоми, уколико се не препознају, воде ка депресији. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је кроз презентацију, научна сазнања и интеракцију са учесницима изнела значај менталне хигијене, важност здраве комуникације међу запосленима и начине са којима можемо спречити настанак синдрома сагоревања.
Око 50 учесника је присуствовало предавању, који су имали могућност да активно учествују у дискусији и изнесу своје ставове и размишљања.
Утицај фактора ризика, који доприносе настанку кардиоваскуларних обољења, у многоме може бити смањен уколико особа замени досадашње лоше навике здравим стиловима живота.
Превентивним прегледима можемо открити неке од фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења, као што су висок крвни притисак, повишене масноће у крви, прекомерна телесна маса.
Управо овакву акцију спровели су здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица 29.09.2023. године у селу Мартинци,
где су мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, а онима који су имали откривен неки од фактора ризика, урађен је ЕКГ преглед од стране лекара.
Сви заинтересовани посетиоци могли су да се посаветују са здравственим радницима, као и да добију штампани здравствено васпитни материјал на тему превенције КВ болести.
Овакве и сличне акције део су свакодневних активности Завода за јавно здравље у сарадњи са Домом здравља.
Превентивним прегледима можемо открити неке од фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења, као што су висок крвни притисак, повишене масноће у крви, прекомерна телесна маса.
Управо овакву акцију спровели су здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица 29.09.2023. године у селу Мартинци,
где су мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, а онима који су имали откривен неки од фактора ризика, урађен је ЕКГ преглед од стране лекара.
Сви заинтересовани посетиоци могли су да се посаветују са здравственим радницима, као и да добију штампани здравствено васпитни материјал на тему превенције КВ болести.
Овакве и сличне акције део су свакодневних активности Завода за јавно здравље у сарадњи са Домом здравља.
Шта млади знају о полном сазревању, шта је ризично сексуално понашање, које су болести које се преносе полним путем и како се лече, била је тема радионице и предавања које је одржано ученицима осмих разреда ОШ“Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици.
О овој интересантној теми са ученицима је разговарала Снежана Белушевић, главна сестра Центра за промоцију здравља. Тестом процене знања, који је спроведен пре радионице, увидели смо да је ова тема итекако занимљива младим људима, интригантна, али и још увек недовољно позната, да о репродуктивном здрављу и даље треба разговарати, без табуа.
Здравствено васпитање део је свакодневних активности Центра за промоцију здравља и са том праксом наставићемо и даље.
О овој интересантној теми са ученицима је разговарала Снежана Белушевић, главна сестра Центра за промоцију здравља. Тестом процене знања, који је спроведен пре радионице, увидели смо да је ова тема итекако занимљива младим људима, интригантна, али и још увек недовољно позната, да о репродуктивном здрављу и даље треба разговарати, без табуа.
Здравствено васпитање део је свакодневних активности Центра за промоцију здравља и са том праксом наставићемо и даље.
„Подржимо дојење на радном месту“
У оквиру Националне недеље промоције дојења у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је конференција за медије,
на којој је др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине и координатор за подршку дојења за Сремски округ,
упознала присутне о значају и циљу овогодишње кампање – са којим се изазовима сусрећу запослене мајке које доје,
колико је битно да радно окружење буде подржавајуће за мајке, као и колико је значајно да мајка не прекида дојење, чак иако мора да се врати на посао.
Дојење има вишеструке здравствене добробити како за дете, тако и за мајку;
мајчино млеко је идеална храна, јер испуњава све нутритивне потребе новорођенчета, али и утеха, пружа осећај сигурности, топлине и љубави.
Докторка је изнела основне податке анализе показатеља дојења на територији Сремског округа у 2022. години и представила циљеве Националног програма подршке дојењу.
Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица упућен је апел свим будућим мајкама да буду упорне и не одустају од дојења,
јер нема природнијег, једноставнијег, економичнијег и здравијег начина исхране будућих генерација.
У оквиру Националне недеље промоције дојења у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је конференција за медије,
на којој је др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине и координатор за подршку дојења за Сремски округ,
упознала присутне о значају и циљу овогодишње кампање – са којим се изазовима сусрећу запослене мајке које доје,
колико је битно да радно окружење буде подржавајуће за мајке, као и колико је значајно да мајка не прекида дојење, чак иако мора да се врати на посао.
Дојење има вишеструке здравствене добробити како за дете, тако и за мајку;
мајчино млеко је идеална храна, јер испуњава све нутритивне потребе новорођенчета, али и утеха, пружа осећај сигурности, топлине и љубави.
Докторка је изнела основне податке анализе показатеља дојења на територији Сремског округа у 2022. години и представила циљеве Националног програма подршке дојењу.
Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица упућен је апел свим будућим мајкама да буду упорне и не одустају од дојења,
јер нема природнијег, једноставнијег, економичнијег и здравијег начина исхране будућих генерација.
Свет
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.
Published in
Epidemiologija
More...
Thursday, 05 October 2023 11:37
Имунизација становништва против грипа у Срему у сезони 2023/2024 године
Written by Super User
За сезону 2023/2024. године дистрибирано је 16000 доза четвороваленте вакцине против грипа.
У току је дистрибуција до вакциналних пунктова домова здравља, те је планирано отпочињање вакцинације од понедељка, 02.10.2023. године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2023/2024. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
• A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
• A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
• B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
• B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне. Вакцина има различиту ефективност код особа различите доби, те се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, вакцинација против грипа се спроводи код особа у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су лица са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.), труднице, особе код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, лица старија од 65 година. Вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна вакцина, осим код особа код којих је потврђена контраиндикација.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
У току је дистрибуција до вакциналних пунктова домова здравља, те је планирано отпочињање вакцинације од понедељка, 02.10.2023. године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2023/2024. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
• A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
• A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
• B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
• B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне. Вакцина има различиту ефективност код особа различите доби, те се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, вакцинација против грипа се спроводи код особа у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су лица са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.), труднице, особе код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, лица старија од 65 година. Вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна вакцина, осим код особа код којих је потврђена контраиндикација.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
Published in
Epidemiologija
„ЗДРАВЉА И ЗНАЊА НИКАД ДОСТА“
Лекари, бивши „Бајићевци“ у улози предавача
Поводом обележавања Дечије недеље у Основној школи „Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици одржана је трибина за ученике од петог до осмог разреда, на којој су учествовали лекари, некадашњи ученици ове школе.
О томе шта је то проблематично коришћење интернета, друшвених мрежа, видео игрица, мобилних телефона, као и како да препознају када се јави зависност од компјутера и које су последице по здравље,
причала је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ Сремска Митровица, такође бивша ученица Бајићеве школе.
У препуном холу радозналих ученика, остао је утисак да су млади данас ипак свесни ризика по здравље, као и да имају предлоге за здраве алтернативе како да проведу слободно време.
Лекари, бивши „Бајићевци“ у улози предавача
Поводом обележавања Дечије недеље у Основној школи „Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици одржана је трибина за ученике од петог до осмог разреда, на којој су учествовали лекари, некадашњи ученици ове школе.
О томе шта је то проблематично коришћење интернета, друшвених мрежа, видео игрица, мобилних телефона, као и како да препознају када се јави зависност од компјутера и које су последице по здравље,
причала је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ Сремска Митровица, такође бивша ученица Бајићеве школе.
У препуном холу радозналих ученика, остао је утисак да су млади данас ипак свесни ризика по здравље, као и да имају предлоге за здраве алтернативе како да проведу слободно време.
Thursday, 05 October 2023 09:48
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа
Written by Super User
ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа
ЗЗЈЗ Сремска Митровица је у сарадњи са Удружењем жена „Дике“,Кузмин , Домом здравља Сремска Митровица и Црвеним крстом СМ у просторијама Ловачког дома у Кузмину организовао предавање на тему “Медитеранска исхрана у превенцији атеросклерозе и КВС болести” Предавање је одржала Др Татјана Рогуља Орељ,Спец. хигијене , дијетолог,начелник центра за хигијену и хуману екологију.
Предавање је било намењено старијој популацији са акцентом на факторе ризика настанка атеросклерозе као што су хиперлипидемија,повишен крвни притисак,шећерна болест,пушење цигарета, године, пол и последично настанка кардиоваскуларних болести . Кардиоваскуларне болести, болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти у свету. Сваке године око 17,9 милиона људи умре због последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Присутни су могли да чују колико је у превенцији КВБ поред физичке активности важна и правилна исхрана тј.хигијенско-дијететски режим .
Медитеранска исхрана представља савремен вид исхране заснован на исхрани земаља средоземља, посебно јужне Италије, Кипра, Португалије, Турске, Шпаније.
Због овакве исхране, становништво наведених земаља иако троши велике количине масноћа у исхрани (претежно мононезасићених) има мали проценат кардиоваскуларних обољења.
Заједничке карактеристике медитеранске исхране су велика потрошња воћа, поврћа, интегралног хлеба, пшенице и других житарица, маслиновог уља и рибе, храна са мало засићених, а много мононезасићених масноћа и дијетних влакана. Често се конзумира црно вино али у умереним количинама. Једна чаша дневно се препоручује женама ,a две чаше мушкарцима.
Храна која се препоручује: црни, ражани, интегрални хлеб или замене за хлеб (качамак, шпагети, интегрални пиринач, пасуљ, сочиво, кувана пшеница, кувани кукуруз, овсене и јечмене пахуљице),кисело , слатко млеко и јогурт са мање од 1.6 % млечне масноће, немасни сиреви,пилетина,ћуретина, телетина, јунетина, говедина, речна и морска риба (харинга, скуша, туњевина, лосос), коњско месо, дивљач, од сухомеснатих производа пилећа и ћурећа прса, говеђи производи који нису слани, туњевина и сардине оцеђени од уља, два до три барена јајета недељно,пола килограма воћа и пола килограма поврћа,маслиново уље на хладно цеђено, нерафинисано,маслинке, орашасти плодови 6 до 8 језгри ораха дневно, шака бадема и лешника.
Храна која се не препоручује: бели хлеб, производи од белог брашна, лисната теста,пуномасни сиреви и качкаваљ, путер, кајмак, маргарин, зденка сир, крем сиреви,свињско месо и свињске прерађевине,паштета, џигерица, чварци,товљене речне рибе сом,шаран,пржена јаја,ако особа има шећерну болест не конзумирати, грожђе, смокве, шљиве и банане.
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа
ЗЗЈЗ Сремска Митровица је у сарадњи са Удружењем жена „Дике“,Кузмин , Домом здравља Сремска Митровица и Црвеним крстом СМ у просторијама Ловачког дома у Кузмину организовао предавање на тему “Медитеранска исхрана у превенцији атеросклерозе и КВС болести” Предавање је одржала Др Татјана Рогуља Орељ,Спец. хигијене , дијетолог,начелник центра за хигијену и хуману екологију.
Предавање је било намењено старијој популацији са акцентом на факторе ризика настанка атеросклерозе као што су хиперлипидемија,повишен крвни притисак,шећерна болест,пушење цигарета, године, пол и последично настанка кардиоваскуларних болести . Кардиоваскуларне болести, болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти у свету. Сваке године око 17,9 милиона људи умре због последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Присутни су могли да чују колико је у превенцији КВБ поред физичке активности важна и правилна исхрана тј.хигијенско-дијететски режим .
Медитеранска исхрана представља савремен вид исхране заснован на исхрани земаља средоземља, посебно јужне Италије, Кипра, Португалије, Турске, Шпаније.
Због овакве исхране, становништво наведених земаља иако троши велике количине масноћа у исхрани (претежно мононезасићених) има мали проценат кардиоваскуларних обољења.
Заједничке карактеристике медитеранске исхране су велика потрошња воћа, поврћа, интегралног хлеба, пшенице и других житарица, маслиновог уља и рибе, храна са мало засићених, а много мононезасићених масноћа и дијетних влакана. Често се конзумира црно вино али у умереним количинама. Једна чаша дневно се препоручује женама ,a две чаше мушкарцима.
Храна која се препоручује: црни, ражани, интегрални хлеб или замене за хлеб (качамак, шпагети, интегрални пиринач, пасуљ, сочиво, кувана пшеница, кувани кукуруз, овсене и јечмене пахуљице),кисело , слатко млеко и јогурт са мање од 1.6 % млечне масноће, немасни сиреви,пилетина,ћуретина, телетина, јунетина, говедина, речна и морска риба (харинга, скуша, туњевина, лосос), коњско месо, дивљач, од сухомеснатих производа пилећа и ћурећа прса, говеђи производи који нису слани, туњевина и сардине оцеђени од уља, два до три барена јајета недељно,пола килограма воћа и пола килограма поврћа,маслиново уље на хладно цеђено, нерафинисано,маслинке, орашасти плодови 6 до 8 језгри ораха дневно, шака бадема и лешника.
Храна која се не препоручује: бели хлеб, производи од белог брашна, лисната теста,пуномасни сиреви и качкаваљ, путер, кајмак, маргарин, зденка сир, крем сиреви,свињско месо и свињске прерађевине,паштета, џигерица, чварци,товљене речне рибе сом,шаран,пржена јаја,ако особа има шећерну болест не конзумирати, грожђе, смокве, шљиве и банане.
1. октобар – Међународни дан старијих особа
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације.
Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку.
Тема овогодишње кампање „Поштовање људских права старијих особа као испуњење визије Универзалне декларације о људским правима: кроз генерације” подвлачи важност поштовања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа, и то: правa на слободу од дискриминације, на сигурност, на слободу од насиља, на социјалну заштиту, на здравље, на рад и доживотно учење, на личну својину и правa наслеђа.
Овогодишња кампања ће пажњу умерити на специфичности старијих особа широм света у циљу уживања њихових права и начина решавања кршења тих права, као и на чињеницу да јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет између генерација нуди одржива решења за испуњење циљева одрживог развоја.
Стога, она има за циљ:
• повећање глобалног знања и свести о Универзалној декларацији о људским правима и стварање обавеза међу свим заинтересованим странама за јачање заштите људских права садашњих и будућих генерација старијих особа широм света;
• упознавање са примерима добре праксе за међугенерацијску сарадњу и партнерство у циљу заштите људских права широм света; и
• заговарање да владе и субјекти УН преиспитају своје тренутне праксе у циљу боље интеграције животног приступа људским правима у свој рад и да осигурају активно и смислено учешће свих заинтересованих страна, укључујући цивилно друштво, националне институције за људска права и саме старије особе, у циљу јачања солидарности међу генерацијама и међугенерацијским партнерствима.
Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.
Извор: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације.
Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку.
Тема овогодишње кампање „Поштовање људских права старијих особа као испуњење визије Универзалне декларације о људским правима: кроз генерације” подвлачи важност поштовања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа, и то: правa на слободу од дискриминације, на сигурност, на слободу од насиља, на социјалну заштиту, на здравље, на рад и доживотно учење, на личну својину и правa наслеђа.
Овогодишња кампања ће пажњу умерити на специфичности старијих особа широм света у циљу уживања њихових права и начина решавања кршења тих права, као и на чињеницу да јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет између генерација нуди одржива решења за испуњење циљева одрживог развоја.
Стога, она има за циљ:
• повећање глобалног знања и свести о Универзалној декларацији о људским правима и стварање обавеза међу свим заинтересованим странама за јачање заштите људских права садашњих и будућих генерација старијих особа широм света;
• упознавање са примерима добре праксе за међугенерацијску сарадњу и партнерство у циљу заштите људских права широм света; и
• заговарање да владе и субјекти УН преиспитају своје тренутне праксе у циљу боље интеграције животног приступа људским правима у свој рад и да осигурају активно и смислено учешће свих заинтересованих страна, укључујући цивилно друштво, националне институције за људска права и саме старије особе, у циљу јачања солидарности међу генерацијама и међугенерацијским партнерствима.
Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.
Извор: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day
|
|
|
