Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 22. до 28. јануара 2024. године у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и начинима превенције. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити:„ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”. То је слоган 18. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на: https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (https://www.batut.org.rs/index.php?content=2485).

Поред организованог скрининга рака грлића материце који подразумева преглед ПАП тестом на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера (https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: ПАП тест сваке три године, ПАП тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности. У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.

На седнице Управног одбора Завода за јавно здравље Сремска Митровиаца, одржане 15.01,2024 године. Донета је одлука о изменама цена услуга Центра за котролу и превенцију болести.

* Цена обавезних здравствених прегледа (комплетан здравствени преглед), износи 2.600,00 динара.

* Цена обавезних здравствених прегледа лица запослених на пословима здравствених прегледа лечења и другим облицима здравствене службе (клинички преглед), износи 1.600,00 динара.

* Цена обавезних здравствених прегледа лица на пословима јавног снабдевања становништва водом за пиће као и лица која долазе у контакт са водом и амбалажом у непосредном контакту са водом, износи 2.200,00 динара.

* Цена обавезног здравствених прегледа за лица која у току школовања обавлјају обавезну праксу, износи 1.300,00 динара.

“Unapređenje mentalnog zdravlja porodice - Podrška od samog početka” je programski zadatak u okviru Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja AP Vojvodine za 2023. godinu, koji sprovodi Institut za javno zdravlje Vojvodine pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo AP Vojvodine, a u saradnji sa zavodima za javno zdravlje u Vojvodini.
Ovaj programski zadatak je prvi put predstavljen 2020. godine. Uz slogan „Podrška od samog početka“, programski zadatak ima za cilj da osnaži porodicu od momenta formiranja partnerskog odnosa i odluke o zajedničkom životu, preko momenta planiranja roditeljstva i životnih događaja i izazova koji mogu da prate taj period, te nastavlja da prati teme koje se tiču roditeljstva i razvojnih zadataka dece predškolskog i školskog uzrasta.
Ove godine, u okviru programskog zadatka, bavili smo se temama podrške roditeljima dece starijeg osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.

Pozivamo vas da pročitate naše psihološke tekstove koji se nalaze na posebnom sajtu programskog zadatka i pronađete brojne savete iz oblasti roditeljstva.
Više o ovogodišnjim temama možete pročitati u brošurama koje se mogu preuzeti klikom na sledeće linkove:

• Podrška roditeljima sa decom u starijem osnovnoškolskom uzrastu
• Podrška roditeljima dece srednjoškolskog uzrasta

Brošure koje smo pripremili u periodu od 2020. do 2022. godine možete preuzeti klikom na sledeće naslove:

• Podrška roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i hroničnim bolestima;P
• Roditeljstvo usmereno na snage – Podrška roditeljima deteta predškolskog uzrasta;
• Škola i roditelji kao saveznici – Podrška roditeljima dece u ranom školskom periodu.
• Prve godine zajedničkog života - period usaglašavanja
• Kako da se psihološki pripremimo dok čekamo bebu?
• Podrška porodici sa iskustvom spontanog pobačaja
• Prvi koraci u roditeljstvu

Za sve informacije o programskom zadatku pozivamo vas da pratite naš Fejsbuk i Instagram profil.

30.11.2023.године у основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Сремској Митровици, Завод за јавно здравље Сремска Митровица је организовао манифестацију доделе награда ученицима и деци која су учествовала на конкурсима. Конкурсе је расписао Завод за јавно здравље Сремска Митровица под покровитељством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и намењен је деци предшколског узраста и ученицима основних школа Сремског округа. Након кратког здравственог предавања и пригодног програма за децу, најуспешнијима су додељене награде које је обезбедио Завод за јавно здравље Сремска Митровица. Награђено је укупно тридесет седморо деце а најбољи радови су послати у Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на републичко такмичење.

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Према подацина ЗЗЈЗ Сремска Митровица, од почетка епидемије 1985. године до данас, на територији округа је регистровано 115 оsоbа инфицираних HIV-ом, од којих је 56 особа оболело од AIDS-а, док је 27 умрло од AIDS-а. Као и ранијих година, сексуални пут преноса је доминантан. Све регистроване особе биле су мушког пола. Рано откривање инфекције путем редовног тестирања је кључно за успешну контролу доприноси успешној контроли болести, дужини и квалитету живота. Подсетимо се путева преношења HIV инфекције:

HIV инфекција се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV инфекција се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсингу... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (чешаљ, бријач, четкица за зубе...).

HIV инфекција се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета који је користила особа инфицирана HIV-ом,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира које је користила особа инфицирана HIV-ом,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне коју је користила особа инфицирана HIV-ом,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа).

Завод за јавно здравље Сремска Митровица, Центар за промоцију здравља је у септембру расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на следеће теме:

1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „МАЈЧИНО МЛЕКО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”

Најбољи ликовни и литерарни радови су изабрани на нивоу Сремског округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” како би се у наредном периоду прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања, који ће бити штампан у виду постера током 2024. године.

Списак награђене деце у Сремском округу:

„Правилна исхрана чува твоје здравље“

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Елена Ивић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Стефан Беднар VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Магдалена Лазић III2, ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ Ашања

ЛИКОВНИ РАДОВИ
Анђела Дракулић VI3, ОШ „Свети Сава“ Сремска Митровица
Ива Лазански VI3, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Јана Видаковић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Ања Марчок 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Групни рад 6г, објекат Чаролија, ДУ „Дечија радост“ Ириг
Групни рад 6г, објекат Коцкица 2, УПВО „Полетарац“ Рума
Мирослав Николић VI1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Тодор Стојаковић VI1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Младен Кирјаковић VII2, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица
Виктор Марушић V1, ШОСО „Радивој Поповић“ Сремска Митровица

„Чувам своје зубе – поносим се осмехом“

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Ђорђе Јовановић III, ОШ „Слободан Бајић Паја“ Попинци
Стефан Беднар VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Дарија Радосављевић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Лена Петковић VI4, ОШ „Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Невена Ранђеловић VI2, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Лена Пилкова V1, ОШ „Херој Јанко Чмелик“ Стара Пазова

ЛИКОВНИ РАДОВИ
Лена Сејдин IV1, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Сара Томашевић VII3, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Лазар Кнежевић II1, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Лана Калања VI1, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен
Марко Ристић IV1, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Ириг
Дамјан Миљановић VI2, ОШ „Свети Сава“ Сремска Митровица
Оливер Ковачич 6г, ПУ „Стоногица“ Сремска Митровица
Јован Вучић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица

„Мајчино млеко је најбоља храна“

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ
Лара Гребовић VI4, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Ива Гудурић V4, ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
Милица Павловић II2, ОШ „Душан Јерковић Уча“ Шимановци

ЛИКОВНИ РАДОВИ
Софија Племић V5, ОШ „Јован Поповић“ Велики Радинци
Никола Маслек V1, ОШ „Растко Немањић - Свети Сава“ Нова Пазова
Михајло Лазаревић V5, ОШ „Растко Немањић - Свети Сава“ Нова Пазова
Теодора Глумац VIII, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ Нови Сланкамен
Анђела Мајсторовић 6г, ПУ „Стоногица“ Сремска Митровица
Јана Видаковић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица
Јован Вучић 6г, ПУ „Пчелица“, објекат Дивош, Сремска Митровица

Деца предшколског узраста из вртића у Манђелосу били су нам домаћини, али и учесници у радионици како се правилно перу руке, у оквиру обележавања Светског дана чистих руку. Малишани су показали велику заинтересованост да активно учествују, али и да покажу колико и шта знају о правилној хигијени.

• 
• 
• 
• 
•  

Поводом Светског дана хране дружили смо се са децом из вртића у Манђелосу и Дивошу, са којима смо заједно разговарали о томе шта је то правилна исхрана, како треба да изгледа један здрав оброк, а затим су малишани исказали креативност у бојанкама које им је поклонио Завод за јавно здравље.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Поводом обележавања Светског дана менталног здравља, Завод за јавно здравље учествовао је у Фестивалу менталног здравља у организацији Каритаса „Св. Анастазија“ из Сремске Митровице. Фестивал је трајао читаву седмицу, а обухватао је различите здравствено васпитне програме и манифестације, трибине, предавања. Централни догађај Фестивала била је јавна манифестација „Хајде да причамо о менталном здрављу“, кроз сусрет са грађанима у неформалном разговору, пикник на трави и поставку плаката, балона и агитки на тему менталног здравља. Догађају су присуствовали корисници дневног боравка за особе са менталним сметњама, партнери из здравствено социјалног сектора, локални медији и други.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•