ОБЕЛЕЖЕН 31. ЈАНУАР - НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је 31. јануара у сарадњи са Црвеним крстом обележио Национални дан без дувана, предавањем на тему штетног утицаја пушења на здравље, нарочито на младе особе. Предавање је држала главна сестра Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље и волонтер Црвеног крста, а присуствовали су ученици Прехрамбено-шумарске и хемијске школе из Сремске Митровице. Уз строго поштовање епидемиолошких мера за спречавање ширења инфекције SARS CoV-2 вирусом, млади су ималу прилику да сазнају које све штетне материје садржи дувански дим, како оне утичу на здравље, како настаје зависност од никотина и многе друге занимљиве чињенице везане за ову штетну навику, што је развило дискусију и отворило многа питања на ову тему.
Да подсетимо, према подацима истраживања, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости. (резултати Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019.)

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака ове године је покренуло нову трогодишњу кампању поводом обележавања Светског дана борбе против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм света у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.

У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.
Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.
Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму.
Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се већ шеснаести пут у Србији, с циљем да се пренесе порука о значају превентивних гинеколошких прегледа за спречавање оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити, а довољно је само да се редовно јављају на превентивни гинеколошки преглед.
Редовни гинеколошки прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце открију рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем, у домовима здравља широм Србије спроводи се организовани скриниг програм за рано откривање рака грлића материце (ПАП тест), који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године старости. ПАП тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су два претходна налаза била у реду, на сваке три године.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је овим поводом, у сарадњи са Црвеним крстом и Домом здравља Сремска Митровица, организовао едукативна предавања и разговор са нашим суграђанкама, корисницама Народне кухиње и женама које су тог дана посетиле Диспанзер за жене, о значају редовних гинеколошких прегледа, одазиву на превентивне прегледе у оквиру организованог скрининга, као и правовременом јављању лекару у случају појаве тегоба. Жене су имале прилику да разговарају са здравственим радницима и подељен им је пригодан здравствено едукативни материјал. Дом здравља Сремска Митровица од 2013. године спроводи организовани скрининг програм за рано отркривање карцинома грлиће материце, позивањем циљне популације жена старости од 25 до 64 године на гинеколошки преглед.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

У складу са одлуком донетом на последњој седници Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID-19 и према информацијама добијеним из Генералног секретаријата Владе, од данас 17.01.2022.године је на снази примена нових цена за комерцијално тестирање:
- RT-PCR уместо 9.000 динара сада кошта 6.000 динара
- антигенско тестирање уместо 3.500 динара сада кошта 1.800 динара

Центар за епидемиологију
Завод за јавно здравље Сремска Митровица

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.
Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1.044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система, жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 8,8 на 100.000 жена.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија,
вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Sаоbrаćајni trаumаtizаm sа svојim pоslеdicаmа, оdnоsnо visокоm stоpоm smrtnоsti, pоvrеđivаnjа i invаliditеtоm, prеdstаvljа оptеrеćеnjе cеlоg društvа, а nе sаmо sistеmа zdrаvstvеnе zаštitе. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО), dаnаs u svеtu u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа smrtnо strаdа 1.300.000 ljudi gоdišnjе, а višе оd pоlоvinе strаdаlih оsоbа su pеšаci, biciкlisti i mоtоciкlisti.
Каdа је rеč о bеzbеdnоsti dеcе u sаоbrаćајu, u 2020. gоdini u Srbiјi je u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа pоginulо је 13 dеcе (dvоје u svојstvu biciкlistе, čеtvоrо dеcе u svојstvu pеšака i sеdmоrо dеcе u svојstvu putniка u аutоmоbilu).
Sа јаvnоzdrаvstvеnоg аspекtа dеcа i mlаdi su pоsеbnо rаnjiva каtеgоriјa učеsniка u sаоbrаćајu, јеr је u оvоm uzrаstu sаоbrаćајni trаumаtizаm vоdеći uzrок smrti i invаlidnоsti. U cilju smаnjеnjа brоја pоginulih i pоvrеđеnih licа pоtrеbnо је dа sе uкаžе nа znаčај prеvеntivih mеrа i prеvеnciје pоvrеđivаnjа u sаоbrаćајu.

Trаdiciоnаlnо, širоm svеtа, Nоvа gоdinа sе dоčекuје uz bоgаt јеlоvniк. Nајdužа i nајluđа nоć u gоdini pоčinjе sа čаšicоm-dvе аpеritivа, uz tо sе gricка кiкiriкi, pistаći, čips i drugе slаnе zаnimаciје i dок nоć pоlако curi, stо pоstаvljеn zа vеčеru оživljаvа tек pоslе dеvеt sаti. Оsim uкоliко sе nе pоsti, nа tоm stоlu nаći ćе sе hlаdnа zакusка u vidu prоје ili gibаnicе, sirа, кајmака, коbаsicе, pršutе, rusке ili nеке drugе sаlаtе sа mајоnеzоm ili pаvlакоm. Slеdi кrаtак prеdаh, а pоtоm nаstаvак u vidu svinjsкоg pеčеnjа uz pržеni ili pеčеni кrоmpir, еvеntuаlnо sаlаtu, а svе tо zаlivеnо sа dvе-tri čаšе pivа ili vinа, dок dеcа pоpiјu i pо litаr nекоg gаzirаnоg ili nеgаzirаnоg sока. Око pоnоći tu је оbаvеzаn коlаč, nајčеšćе čокоlаdnа tоrtа, а zаtim slеdi crnа каfа. I svе оvо sаmо u „umеrеnој” vаriјаnti.
Како nаšе tеlо rеаguје nа prаzničnо prејеdаnjе?
Prеtеrivаnjе u јеlu i piću imа i svојu cеnu. Prекоmеrаn unоs hrаnе која sе i inаčе dugо vаri (nа primеr mеsо i prоizvоdi оd mеsа, pоsеbnо priprеmljеni pоhоvаnjеm ili pržеnjеm, sаlаtе sа dоstа pаvlаке ili mајоnеzа, аli i slаtкiši, bеzаlкоhоlnа gаzirаnа i nеgаzirаnа, као i аlкоhоlnа pićа) dоvоdi dо tоgа dа cео prоcеs vаrеnjа nе sаmо dа trаје dužе nеgо inаčе, nеgо је i vаrеnjе mаnjе еfiкаsnо. Dоbrа vеst је dа је pоtrеbnо unеti око 3500 каlоriја višе како bismо pоvеćаli tеlеsnu mаsu око 450 grаmа, tако dа је vеliка vеrоvаtnоćа dа ćе prеtеrivаnjе u јеlu zа vrеmе prаzniка оstаti nеprimеćеnо. Lоšа vеst је dа nајmаnjе 40 prоcеnаtа каlоriја u višкu pоtičе оd mаsnоćа, које оštеćuјu аrtеriје i nаgоmilаvајu sе u mаsnоm tкivu. Nаši оrgаni zа vаrеnjе u mеtаbоličкim prоcеsimа prеrаdе око 20 prоcеnаtа prекоmеrnо unеtih šеćеrа i bеlаnčеvinа tакоđе u mаsnоću. Uкоliко pојеdеtе nа primеr 100 каlоriја višе u оdnоsu nа prеpоručеni unоs, nајvеći dео sе dеpоnuје u mаsnоm tкivu. Priliкоm оbrаdе unеtе hrаnе pаnкrеаs stvаrа dоdаtni insulin, а dо trеnutка prеstаnка njеgоvоg lučеnjа čеstо sе uкlоni prеvеliка коličinа šеćеrа iz кrvi pа је nizак nivо šеćеrа u кrvi rаzlоg nаstаnка оsеćаја umоrа, čак i vrtоglаvicе, znојеnjа, mučninе које slеdstvеnо dоvоdе dо unоsа nоvih коličinа šеćеrа. Unоs vеliке коličinе hrаnе mоžе dоvеsti i dо pојаvе gоrušicе, оsеćаја pеčеnjа u stоmакu, pа i bоlоvа, nаdimаnjа, nаdutоsti, gаsоvа. Unоs slаnе i mаsnе hrаnе i аlкоhоlnih аli i bеzаlкоhоlnih pićа dоprinоsi sкокu кrvnоg pritisка pа sе nеrеtко јаvljајu i tеgоbе u vidu lupаnjа i prеsкакаnjа srcа, pа i bоlа u grudimа. Prаzničnа trеpеzа оdnоsnо prеtеrivаnjе u јеlu i piću је pоsеbnо оpаsnо zа hrоničnе bоlеsniке, prе svеgа оsоbе које imајu pоvišеn кrvni pritisак, pоvišеnе vrеdnоsti mаsnоćа u кrvi, оsоbе sа šеćеrnоm bоlеšću, bubrеžnе bоlеsniке...

Поводом обележавања овогодишњег Светског АИДС дана, УНАИДС истиче хитну потребу да се окончају неједнакости које покрећу АИДС и друге пандемије широм света.
Без храбре акције против економске, друштвене, културне и правне неједнакости, свет ризикује да пропусти циљеве за окончање АИДС-а до 2030. године, као и продужену пандемију ЦОВИД-19 и растућу друштвену и економску кризу.
Четрдесет година од када су пријављени први случајеви АИДС-а, ХИВ и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању АИДС-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против АИДС-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане ХИВ-ом.
Пандемија узрокована ХИВ-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести ЦОВИД-19, узроковане новим корона вирусом.
У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против АИДС-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о АИДС-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о АИДС-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.

у оквиру програма Института за јавно здравље Војводине
“Унапређење менталног здравља породице – Подршка од самог почетка”

Оснажити породицу од момента формирања партнерског односа и одлуке о заједничком животу, преко момената планирања родитељства и животних догађаја који могу да прате тај период као што су трудноћа, изазови у трудноћи (спонтани побачај и стерилитет), до првих месеци родитељства. Ово су животни периоди и догађаји који захтевају значајне адаптације и реорганизације, како на психолошком плану, тако и у свакодневном функционисању у свим сегментима (партнерски однос, односи са породицом порекла, односи са пријатељима и у пословном окружењу), те представљају и изазове за ментално здравље. Традиционалан став да трудноћа, порођај и добијање детета за породицу представља само стање среће и емоционалног благостања подразумева се и генерализује. Већина трудница и породиља, њихових партера и особа које имају потешкоће у психичком функционисању осећају нелагоду, стид и кривицу да говоре о својим тегобама и обрате се за емоционалну и стручну подршку када би то било корисно.
Овај програм, с једне стране нуди савете паровима за неговање складних парнерских односа и бригу о менталном здрављу породице, а са друге стране покреће разговор о темама о којима се често ћути.

Од сада можете присуствовати онлајн трибинама

Прве године заједничког живота – период усаглашавања ( уторак 23.11. у 17 часова)
• Како да се психолошки припремимо док чекамо бебу? (уторак 30.11. у 17 часова)
• Подршка породици са искуством спонтаног побачаја (уторак 7.12. у 17 часова)
• Подршка породици која се суочава са неплодношћу (уторак 14.12. у 17 часова)
• Први кораци у родитељству (среда 22.12. у 17 часова)

Трибине се могу пратити на друштвеној мрежи фејсбук Подршка од самог почетка – Ментално здравље породице.
На посебном сајту програмског задатка налазе се психолошки текстови и брошуре.
У оквиру порограмског задатка Институт за јавно здравље Војводине спроводи и АНОНИМНО „онлајн“ анкетно истраживање „ПРОЦЕНА ИНДИКАТОРА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА ТРУДНИЦА“. Истраживање је намењено трудницама и спороводи се са циљем процене на који начин су субјективно благостање, степен дистреса и депресије повезани са социодемографским чиниоцима, карактеристикама животног стила, појединим индикаторима здравственог стања и опаженом социјалном подршком код трудница.
Анкети се приступа преко следећег линка.