Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.

Министарство здравља Републике Србије обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке”.
Фокус је на безбедном окружењу у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Циљеви кампање: Препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу/расположење кроз знање и понашање у вези са чистим рукама, како би се оставарио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи.
Будући да се овај дан обележава под посебним околностима борбе са епидемијом ЦОВИД-19, посебна пажња усмерена је на централну улогу коју имају здравствени радници у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.
Министарство здравља Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. Поводом 5. маја 2022. године здравственим установама ће бити дистрибуирани едукативни постери који су намењени и здравственим радницима и пацијентима.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке” који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО), у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.
Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије” у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.

У прилогу је ПДФ документ Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"

Štа su bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?

Ljudi širоm svеtа svакоdnеvnо оbоlеvајu оd hrаnе којu pојеdu, а višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm.
Bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su bоlеsti које nаstајu као pоslеdicа коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе. Hrаnа је коntаminirаnа uкоliко su u njој prisutni pаtоgеni miкrооrgаnizmi i/ili njihоvi tокsini.

Којi su simptоmi bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?

Nакоn коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nекоliко čаsоvа dо nекоliко dаnа, štо zаvisi оd оdbrаmbеnih snаgа оrgаnizmа i оd коličinе miкrооrgаnizаmа којi su unеti u tеlо. Mеstо ulаsка pаtоgеnih miкrооrgаnizаmа i/ili njihоvih tокsinа је sluzокоžа žеlucа i crеvа, pа sе коd vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm јаvljајu mučninа, pоvrаćаnjе, stоmаčni grčеvi i prоliv.
Iако svако mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.

Мере личне заштите од убода крпеља
– Избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме).
– При боравку у природи кретати се само пешачким стазама.
– Користити репеленте на откривеним деловима тела (средства против убода инсеката), који штите више сати.
– Носити светлу одећу дугих рукава и ногавица.
– Након боравка у природи извршити инспекцију коже.
– Имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима.

Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?
– Важно је јавити се лекару у току прва 24 сата.
– Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
– Не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
– У свакој здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
– Веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју).

Вода за пиће која се дистрибуира грађанима Сремске Митровице је хигијенски исправна и здравствено безбедна,на основу бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица од августа до децембра месеца 2021. године. Контрола квалитета воде за пиће обавља се редовно, по основу уговора између ЈКП „Водовод“ Сремска Митровица и Завода за јавно здравље Сремска Митровица, а у складу са законском регулативом. Евентуално уочена одступања од прописаних вредности одмах се јављају ЈКП „Водовод“ као и санитарној инспекцији, како би се предузеле одговарајуће мере за довођење квалитета воде у прописно стање.за пиће. Не постоје пријаве цревно-заразних болести у овом временском периоду, чији узрок је неисправна вода за пиће. Што се тиче водоснабдевања у преосталим општинама Сремског округа ситуација је идентична.
У посматраном периоду није било ванредних мера у смислу обуставе водоснабдевања грађана услед сумње на квалитет воде и пријаве заразних болести у вези са неисправном водом.
Редовно испитивање квалитета воде се наставља по устаљеној динамици дефинисаној уговорима са ЈК предузећима Водоводима за све општине у округу Срема.


Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за исхрану здравих и болесних људи

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Светски дан здравља, 7. април, ове године посвећен је очувању здраве животне средине и обележава се под слоганом „Наша планета, наше здравље”. Ваздух, вода и храна неопходни су за опстанак свих живих бића, а добро здравље нераскидиво је повезано са здравом животном средином. Управо зато Светска здравствена организација овај значајан датум у Календару здравља посвећује здрављу наше планете.
Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини:
Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина?

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Глобално оптерећење раком у свету – Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Сваке године се обележава Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта, како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе (ТБ).
Ове године тога дана се обележава 140. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе.
Заустављање ове исцрпљујуће болести остаје и даље глобални приоритет. Последњих десет година у томе је постигнут охрабрујући напредак. Међутим, пандемија ЦОВИД-19 довела је даљи успех у борби против ове болести у опасност. Негативно је утицала на превенцију и контролу туберкулозе на првом месту јер САРС-ЦоВ-2 вирус представља повећан ризик за особе оболеле од туберкулозе, као и због тога што је изазвала озбиљне поремећаје на глобалном нивоу у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења туберкулозе.
Борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести. То је такође борба да се смањи сиромаштво, неједнакост, дискриминација и стигма и прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2020. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 9,9 милиона људи оболело од туберкулозе у 2020. години.
Утицај пандемије ЦОВИД-19 преокренуо је године глобалног напретка у смањењу броја умрлих од туберкулозе, са процењеним бројем умрлих у 2020. на нивоу из 2017. године. Процењено је да је око 1,5 милиона ХИВ-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,2 милиона у 2019), као и 208.000 особа које живе са ХИВ-ом.

Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.
Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.