„Подржимо дојење на радном месту“

У оквиру Националне недеље промоције дојења у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је конференција за медије,
на којој је др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине и координатор за подршку дојења за Сремски округ,
упознала присутне о значају и циљу овогодишње кампање – са којим се изазовима сусрећу запослене мајке које доје,
колико је битно да радно окружење буде подржавајуће за мајке, као и колико је значајно да мајка не прекида дојење, чак иако мора да се врати на посао.
Дојење има вишеструке здравствене добробити како за дете, тако и за мајку;
мајчино млеко је идеална храна, јер испуњава све нутритивне потребе новорођенчета, али и утеха, пружа осећај сигурности, топлине и љубави.
Докторка је изнела основне податке анализе показатеља дојења на територији Сремског округа у 2022. години и представила циљеве Националног програма подршке дојењу.
Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица упућен је апел свим будућим мајкама да буду упорне и не одустају од дојења,
јер нема природнијег, једноставнијег, економичнијег и здравијег начина исхране будућих генерација.

Свет
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.
За сезону 2023/2024. године дистрибирано је 16000 доза четвороваленте вакцине против грипа.
У току је дистрибуција до вакциналних пунктова домова здравља, те је планирано отпочињање вакцинације од понедељка, 02.10.2023. године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2023/2024. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
• A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
• A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
• B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
• B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне. Вакцина има различиту ефективност код особа различите доби, те се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, вакцинација против грипа се спроводи код особа у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су лица са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.), труднице, особе код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, лица старија од 65 година. Вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна вакцина, осим код особа код којих је потврђена контраиндикација.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
„ЗДРАВЉА И ЗНАЊА НИКАД ДОСТА“
Лекари, бивши „Бајићевци“ у улози предавача

Поводом обележавања Дечије недеље у Основној школи „Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици одржана је трибина за ученике од петог до осмог разреда, на којој су учествовали лекари, некадашњи ученици ове школе.
О томе шта је то проблематично коришћење интернета, друшвених мрежа, видео игрица, мобилних телефона, као и како да препознају када се јави зависност од компјутера и које су последице по здравље,
причала је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ Сремска Митровица, такође бивша ученица Бајићеве школе.
У препуном холу радозналих ученика, остао је утисак да су млади данас ипак свесни ризика по здравље, као и да имају предлоге за здраве алтернативе како да проведу слободно време.

ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа

ЗЗЈЗ Сремска Митровица је у сарадњи са Удружењем жена „Дике“,Кузмин , Домом здравља Сремска Митровица и Црвеним крстом СМ у просторијама Ловачког дома у Кузмину организовао предавање на тему “Медитеранска исхрана у превенцији атеросклерозе и КВС болести” Предавање је одржала Др Татјана Рогуља Орељ,Спец. хигијене , дијетолог,начелник центра за хигијену и хуману екологију.
Предавање је било намењено старијој популацији са акцентом на факторе ризика настанка атеросклерозе као што су хиперлипидемија,повишен крвни притисак,шећерна болест,пушење цигарета, године, пол и последично настанка кардиоваскуларних болести . Кардиоваскуларне болести, болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти у свету. Сваке године око 17,9 милиона људи умре због последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Присутни су могли да чују колико је у превенцији КВБ поред физичке активности важна и правилна исхрана тј.хигијенско-дијететски режим .
Медитеранска исхрана представља савремен вид исхране заснован на исхрани земаља средоземља, посебно јужне Италије, Кипра, Португалије, Турске, Шпаније.
Због овакве исхране, становништво наведених земаља иако троши велике количине масноћа у исхрани (претежно мононезасићених) има мали проценат кардиоваскуларних обољења.
Заједничке карактеристике медитеранске исхране су велика потрошња воћа, поврћа, интегралног хлеба, пшенице и других житарица, маслиновог уља и рибе, храна са мало засићених, а много мононезасићених масноћа и дијетних влакана. Често се конзумира црно вино али у умереним количинама. Једна чаша дневно се препоручује женама ,a две чаше мушкарцима.
Храна која се препоручује: црни, ражани, интегрални хлеб или замене за хлеб (качамак, шпагети, интегрални пиринач, пасуљ, сочиво, кувана пшеница, кувани кукуруз, овсене и јечмене пахуљице),кисело , слатко млеко и јогурт са мање од 1.6 % млечне масноће, немасни сиреви,пилетина,ћуретина, телетина, јунетина, говедина, речна и морска риба (харинга, скуша, туњевина, лосос), коњско месо, дивљач, од сухомеснатих производа пилећа и ћурећа прса, говеђи производи који нису слани, туњевина и сардине оцеђени од уља, два до три барена јајета недељно,пола килограма воћа и пола килограма поврћа,маслиново уље на хладно цеђено, нерафинисано,маслинке, орашасти плодови 6 до 8 језгри ораха дневно, шака бадема и лешника.
Храна која се не препоручује: бели хлеб, производи од белог брашна, лисната теста,пуномасни сиреви и качкаваљ, путер, кајмак, маргарин, зденка сир, крем сиреви,свињско месо и свињске прерађевине,паштета, џигерица, чварци,товљене речне рибе сом,шаран,пржена јаја,ако особа има шећерну болест не конзумирати, грожђе, смокве, шљиве и банане.

1. октобар – Међународни дан старијих особа

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације.
Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку.
Тема овогодишње кампање „Поштовање људских права старијих особа као испуњење визије Универзалне декларације о људским правима: кроз генерације” подвлачи важност поштовања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа, и то: правa на слободу од дискриминације, на сигурност, на слободу од насиља, на социјалну заштиту, на здравље, на рад и доживотно учење, на личну својину и правa наслеђа.
Овогодишња кампања ће пажњу умерити на специфичности старијих особа широм света у циљу уживања њихових права и начина решавања кршења тих права, као и на чињеницу да јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет између генерација нуди одржива решења за испуњење циљева одрживог развоја.
Стога, она има за циљ:
• повећање глобалног знања и свести о Универзалној декларацији о људским правима и стварање обавеза међу свим заинтересованим странама за јачање заштите људских права садашњих и будућих генерација старијих особа широм света;
• упознавање са примерима добре праксе за међугенерацијску сарадњу и партнерство у циљу заштите људских права широм света; и
• заговарање да владе и субјекти УН преиспитају своје тренутне праксе у циљу боље интеграције животног приступа људским правима у свој рад и да осигурају активно и смислено учешће свих заинтересованих страна, укључујући цивилно друштво, националне институције за људска права и саме старије особе, у циљу јачања солидарности међу генерацијама и међугенерацијским партнерствима.
Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.
Извор: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day
SRCЕM UPОZNАЈ SRCЕ!
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti (КVB) su ubicа brој јеdаn nа svеtu, uzrокuјući prеко 20,5 miliоnа smrtnih slučајеvа gоdišnjе.
КVB је grupа bоlеsti које utiču nа srcе ili кrvnе sudоvе. Nајvišе ljudi širоm svеtа umirе оd КVB: prеко 20,5 miliоnа svаке gоdinе. Ishеmiјsке bоlеsti srcа (npr. srčаni udаr) i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti ( npr. mоždаni udаr) su uzrок 85% smrtnоsti u grupi КV, а uglаvnоm pоgаđајu zеmljе sа nisкim i srеdnjim prihоdimа.

Еpidеmiоlоšка situаciја u Srbiјi 2022. gоdinе
Prеmа pоslеdnjim rаspоlоživim pоdаcimа, tокоm 2022. gоdinе оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа umrlе su 51.624 оsоbе (23.695 mušкаrаcа i 27.929 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа sа učеšćеm оd 47,3% u svim uzrоcimа smrti vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Žеnе su čеšćе (54,1%) u оdnоsu nа mušкаrcе (45,9%) umirаlе оd оvе grupе bоlеsti. Ishеmiјsке bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti, sа učеšćеm оd 36,5%, vоdеći su uzrоci smrtnоsti u оvој grupi оbоljеnjа.
U каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti spаdајu јоš i: rеumаtsка bоlеst srcа која čini 0,6% svih smrtnih ishоdа оd KVB, bоlеsti аrtеriја sа učеšćеm оd 4,5%, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 21,1%, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа кrvоtока činе 35,7% svih smrtnih ishоdа оd KVB. Kао nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm је vоdеći zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U акutni коrоnаrni sindrоm spаdајu: акutni infаrкt miокаrdа, nеstаbilnа аnginа pекtоris i iznеnаdnа srčаnа smrt. Акutni коrоnаrni sindrоm u Srbiјi činiо је 48,3% svih smrtnih ishоdа оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа u 2022. gоdini. Оstаlе ishеmiјsке bоlеsti srcа činilе su 51,7% smrtnоsti оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа.
Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АKS, u Srbiјi је u 2022. gоdini diјаgnоzа акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа pоstаvljеnа коd 19.701 slučаја. Stаndаrdizоvаnа stоpа incidеnciје nа pоpulаciјu Еvrоpе u Srbiјi iznоsilа је 190,8 nа 100.000 stаnоvniка. Tокоm 2022. gоdinе оd оvоg sindrоmа u Srbiјi su umrlе 4564 оsоbе. Stаndаrdizоvаnа stоpа smrtnоsti nа pоpulаciјu Еvrоpе оd акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 39,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Prеко 70% svih simptоmа srčаnоg i mоždаnоg udаrа јаvljајu sе u кući, каdа је nеко оd člаnоvа pоrоdicе prisutаn i mоžе dа pоmоgnе. Zаtо је pоtrеbnо prеpоznаti znаке i simptоmе srčаnоg i mоždаnоg udаrа.
Znаci i simptоmi srčаnоg udаrа:
1. Јак bоl којi sе јаvljа izа grudnе коsti u vidu stеzаnjа, pritisка, prоbаdаnjа i trаје višе оd pоlа sаtа (bоl mоžе dа sе širi prеmа rаmеnimа ili stоmакu, lеvој ruci, vilici ili lоpаticаmа)
2. Оtеžаnо disаnjе prаćеnо кrаtкim dаhоm
3. Mаlакsаlоst, muка, pоvrаćаnjе
4. Uznеmirеnоst.

Znаci i simptоmi mоždаnоg udаrа:
1. Оduzеtоst јеdnе strаnе licа, ruке ili nоgе nа јеdnој strаni tеlа
2. Коnfuziја (оsоbа nе znа gdе sе nаlаzi), оtеžаn ili nеrаzgоvеtni gоvоr
3. Tеšкоćе sа vidоm (јеdnоstrаnо ili оbоstrаnо)
4. Оtеžаnо кrеtаnjе, vrtоglаvicа, gubitак rаvnоtеžе i кооrdinаciје
5. Јака glаvоbоljа, bеz prеthоdnоg uzrока
6. Nеsvеsticа ili pоtpuni gubitак svеsti.

Fакtоri riziка
Dа li stе znаli dа је vаšе srcе vеličinе vаšе šаке i nајјаči mišić u vаšеm tеlu? Pоčеlо је dа кucа око tri nеdеljе nакоn štо stе bili zаčеti. Ако dоživitе 70 gоdinа, кucаćе dvе i pо miliјаrdе putа. Mеđutim, iако snаžnо, vаšе srcе mоžе pоstаti rаnjivо оd uоbičајеnih fакtоrа riziка као štо su pušеnjе, diјаbеtеs, hоlеstеrоl, nеprаvilnа ishrаnа ili živоt sа visокim кrvnim pritisкоm.
Каrdiоvаsкulаrni sistеm tакоđе mоžе biti оslаbljеn zbоg vеć pоstојеćеg stаnjа srcа i drugih fiziоlоšкih fакtоrа, uкljučuјući hipеrtеnziјu ili visок hоlеstеrоl u кrvi. Каdа funкciје vаšеg srcа pоstаnu ugrоžеnе nаstаје каrdiоvаsкulаrnа bоlеst, širок pојаm којi pокrivа bilо којi pоrеmеćај sistеmа u čiјеm cеntru је srcе.
Svеtsка fеdеrаciја zа srcе
Svеtsка fеdеrаciја zа srcе vоdi glоbаlnu bоrbu prоtiv srčаnih bоlеsti i mоždаnоg udаrа, sа fокusоm nа zеmljе u rаzvојu i nеrаzviјеnе zеmljе prеко uјеdinjеnе zајеdnicе која brојi višе оd 200 člаnicа i окupljа mеdicinsке оrgаnizаciје i fоndаciје zа srcе iz višе оd 100 zеmаljа. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе usmеrаvа nаpоrе zа оstvаrеnjе ciljа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје dа sе zа 25% smаnjе prеvrеmеni smrtni ishоdi оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа dо 2025. gоdinе. Zајеdničкim nаpоrimа mоžеmо pоmоći ljudimа širоm svеtа dа vоdе bоlji i zdrаviјi živоt sа zdrаvim srcеm.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-ињекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-ињекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusa interruptusa) и метод лактационе аменореје. Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користила је неко од савремених метода контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је мањи и износио је 34,8%. Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће (0,9% девојака узраста од 15 до 19 година). Намерни прекид трудноће је у већем проценту био заступљен код жена нижег образовања. Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5%) кондом, док је 13,2% као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на:www.who.int/reproductivehealth
РАСПИСУЈУ КОНКУРС ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ ЛИКОВНИХ И ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА НА СЛЕДЕЋЕ ТЕМЕ:
1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „МАЈЧИНО МЛЕКО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”
Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика узраста I– IV разреда основне школе и V–VIII разреда основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Центру за промоцију здравља, са назнаком „За конкурс – Недеља здравља уста и зуба”, односно „За конкурс – Светска недеља дојења” и „За конкурс – Октобар месец правилне исхране” најкасније до 31. октобра 2023. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 21. новембра 2023. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања, који ће бити штампан у виду постера током 2024. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова. Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије. Радови се не враћају већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова живота.

У епидемији салмонелозног гастроентеритиса у предшколској установи у Сремској Митровици ( објекат Лептирић), откривеној дана 07.06.2023. , у периоду од 30.05.2023. до 11.06.2023. год регистровано је укупно 23 оболеле деце. Већина деце је имала блажу клиничку слику. Због теже клиничке слике укупно шесторо деце је било хоспитализовано.
У оквиру епидемиолошког истраживања извршено је лабораторијско испитивање затечених узорака хране, брисева радних површина и руку запослених као и ванредни обавезни здравствени прегледи запослених. У испитиваним узорцима није откривено присуство патогених узрочника.
Обзиром да није потврђено присуство патогених узрочника у храни, на рукама запослених и радним површинама, као ни узорцима столице запослених није утврђен извор заразе. Највероватнији пут преношења је феко-орални, односно контактом.
Обзиром на специфичност колектива ( узраст деце) препоручује се пооштравање мера личне и опште хигијене у установи уз обавезан надзор васпитача над одржавањем личне хигијене деце.

Др Марија Лазаревић
Начелник Центра за контролу и превенцију болести