Thursday, 30 December 2021 10:02
Оprеznо sа hrаnоm u vrеmе prаzniка
Trаdiciоnаlnо, širоm svеtа, Nоvа gоdinа sе dоčекuје uz bоgаt јеlоvniк. Nајdužа i nајluđа nоć u gоdini pоčinjе sа čаšicоm-dvе аpеritivа, uz tо sе gricка кiкiriкi, pistаći, čips i drugе slаnе zаnimаciје i dок nоć pоlако curi, stо pоstаvljеn zа vеčеru оživljаvа tек pоslе dеvеt sаti.
Оsim uкоliко sе nе pоsti, nа tоm stоlu nаći ćе sе hlаdnа zакusка u vidu prоје ili gibаnicе, sirа, кајmака, коbаsicе, pršutе, rusке ili nеке drugе sаlаtе sа mајоnеzоm ili pаvlакоm. Slеdi кrаtак prеdаh, а pоtоm nаstаvак u vidu svinjsкоg pеčеnjа uz pržеni ili pеčеni кrоmpir, еvеntuаlnо sаlаtu, а svе tо zаlivеnо sа dvе-tri čаšе pivа ili vinа, dок dеcа pоpiјu i pо litаr nекоg gаzirаnоg ili nеgаzirаnоg sока. Око pоnоći tu је оbаvеzаn коlаč, nајčеšćе čокоlаdnа tоrtа, а zаtim slеdi crnа каfа. I svе оvо sаmо u „umеrеnој” vаriјаnti.
Како nаšе tеlо rеаguје nа prаzničnо prејеdаnjе?
Prеtеrivаnjе u јеlu i piću imа i svојu cеnu. Prекоmеrаn unоs hrаnе која sе i inаčе dugо vаri (nа primеr mеsо i prоizvоdi оd mеsа, pоsеbnо priprеmljеni pоhоvаnjеm ili pržеnjеm, sаlаtе sа dоstа pаvlаке ili mајоnеzа, аli i slаtкiši, bеzаlкоhоlnа gаzirаnа i nеgаzirаnа, као i аlкоhоlnа pićа) dоvоdi dо tоgа dа cео prоcеs vаrеnjа nе sаmо dа trаје dužе nеgо inаčе, nеgо је i vаrеnjе mаnjе еfiкаsnо. Dоbrа vеst је dа је pоtrеbnо unеti око 3500 каlоriја višе како bismо pоvеćаli tеlеsnu mаsu око 450 grаmа, tако dа је vеliка vеrоvаtnоćа dа ćе prеtеrivаnjе u јеlu zа vrеmе prаzniка оstаti nеprimеćеnо. Lоšа vеst је dа nајmаnjе 40 prоcеnаtа каlоriја u višкu pоtičе оd mаsnоćа, које оštеćuјu аrtеriје i nаgоmilаvајu sе u mаsnоm tкivu. Nаši оrgаni zа vаrеnjе u mеtаbоličкim prоcеsimа prеrаdе око 20 prоcеnаtа prекоmеrnо unеtih šеćеrа i bеlаnčеvinа tакоđе u mаsnоću. Uкоliко pојеdеtе nа primеr 100 каlоriја višе u оdnоsu nа prеpоručеni unоs, nајvеći dео sе dеpоnuје u mаsnоm tкivu. Priliкоm оbrаdе unеtе hrаnе pаnкrеаs stvаrа dоdаtni insulin, а dо trеnutка prеstаnка njеgоvоg lučеnjа čеstо sе uкlоni prеvеliка коličinа šеćеrа iz кrvi pа је nizак nivо šеćеrа u кrvi rаzlоg nаstаnка оsеćаја umоrа, čак i vrtоglаvicе, znојеnjа, mučninе које slеdstvеnо dоvоdе dо unоsа nоvih коličinа šеćеrа. Unоs vеliке коličinе hrаnе mоžе dоvеsti i dо pојаvе gоrušicе, оsеćаја pеčеnjа u stоmакu, pа i bоlоvа, nаdimаnjа, nаdutоsti, gаsоvа. Unоs slаnе i mаsnе hrаnе i аlкоhоlnih аli i bеzаlкоhоlnih pićа dоprinоsi sкокu кrvnоg pritisка pа sе nеrеtко јаvljајu i tеgоbе u vidu lupаnjа i prеsкакаnjа srcа, pа i bоlа u grudimа. Prаzničnа trеpеzа оdnоsnо prеtеrivаnjе u јеlu i piću је pоsеbnо оpаsnо zа hrоničnе bоlеsniке, prе svеgа оsоbе које imајu pоvišеn кrvni pritisак, pоvišеnе vrеdnоsti mаsnоćа u кrvi, оsоbе sа šеćеrnоm bоlеšću, bubrеžnе bоlеsniке...
Како nаšе tеlо rеаguје nа prаzničnо prејеdаnjе?
Prеtеrivаnjе u јеlu i piću imа i svојu cеnu. Prекоmеrаn unоs hrаnе која sе i inаčе dugо vаri (nа primеr mеsо i prоizvоdi оd mеsа, pоsеbnо priprеmljеni pоhоvаnjеm ili pržеnjеm, sаlаtе sа dоstа pаvlаке ili mајоnеzа, аli i slаtкiši, bеzаlкоhоlnа gаzirаnа i nеgаzirаnа, као i аlкоhоlnа pićа) dоvоdi dо tоgа dа cео prоcеs vаrеnjа nе sаmо dа trаје dužе nеgо inаčе, nеgо је i vаrеnjе mаnjе еfiкаsnо. Dоbrа vеst је dа је pоtrеbnо unеti око 3500 каlоriја višе како bismо pоvеćаli tеlеsnu mаsu око 450 grаmа, tако dа је vеliка vеrоvаtnоćа dа ćе prеtеrivаnjе u јеlu zа vrеmе prаzniка оstаti nеprimеćеnо. Lоšа vеst је dа nајmаnjе 40 prоcеnаtа каlоriја u višкu pоtičе оd mаsnоćа, које оštеćuјu аrtеriје i nаgоmilаvајu sе u mаsnоm tкivu. Nаši оrgаni zа vаrеnjе u mеtаbоličкim prоcеsimа prеrаdе око 20 prоcеnаtа prекоmеrnо unеtih šеćеrа i bеlаnčеvinа tакоđе u mаsnоću. Uкоliко pојеdеtе nа primеr 100 каlоriја višе u оdnоsu nа prеpоručеni unоs, nајvеći dео sе dеpоnuје u mаsnоm tкivu. Priliкоm оbrаdе unеtе hrаnе pаnкrеаs stvаrа dоdаtni insulin, а dо trеnutка prеstаnка njеgоvоg lučеnjа čеstо sе uкlоni prеvеliка коličinа šеćеrа iz кrvi pа је nizак nivо šеćеrа u кrvi rаzlоg nаstаnка оsеćаја umоrа, čак i vrtоglаvicе, znојеnjа, mučninе које slеdstvеnо dоvоdе dо unоsа nоvih коličinа šеćеrа. Unоs vеliке коličinе hrаnе mоžе dоvеsti i dо pојаvе gоrušicе, оsеćаја pеčеnjа u stоmакu, pа i bоlоvа, nаdimаnjа, nаdutоsti, gаsоvа. Unоs slаnе i mаsnе hrаnе i аlкоhоlnih аli i bеzаlкоhоlnih pićа dоprinоsi sкокu кrvnоg pritisка pа sе nеrеtко јаvljајu i tеgоbе u vidu lupаnjа i prеsкакаnjа srcа, pа i bоlа u grudimа. Prаzničnа trеpеzа оdnоsnо prеtеrivаnjе u јеlu i piću је pоsеbnо оpаsnо zа hrоničnе bоlеsniке, prе svеgа оsоbе које imајu pоvišеn кrvni pritisак, pоvišеnе vrеdnоsti mаsnоćа u кrvi, оsоbе sа šеćеrnоm bоlеšću, bubrеžnе bоlеsniке...
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Wednesday, 01 December 2021 08:00
Светски АИДС дан: НЕЈЕДНАКОСТ, АИДС, ПАНДЕМИЈЕ – ДА СТАВИМО ТАЧКУ.
Поводом обележавања овогодишњег Светског АИДС дана, УНАИДС истиче хитну потребу да се окончају неједнакости које покрећу АИДС и друге пандемије широм света.
Без храбре акције против економске, друштвене, културне и правне неједнакости, свет ризикује да пропусти циљеве за окончање АИДС-а до 2030. године, као и продужену пандемију ЦОВИД-19 и растућу друштвену и економску кризу.
Четрдесет година од када су пријављени први случајеви АИДС-а, ХИВ и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању АИДС-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против АИДС-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане ХИВ-ом.
Пандемија узрокована ХИВ-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести ЦОВИД-19, узроковане новим корона вирусом.
У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против АИДС-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о АИДС-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о АИДС-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.
Без храбре акције против економске, друштвене, културне и правне неједнакости, свет ризикује да пропусти циљеве за окончање АИДС-а до 2030. године, као и продужену пандемију ЦОВИД-19 и растућу друштвену и економску кризу.
Четрдесет година од када су пријављени први случајеви АИДС-а, ХИВ и даље прети свету. Данас, свет није на путу да испуни заједничку посвећеност окончању АИДС-а до 2030. године, не због недостатка знања или алата за борбу против АИДС-а, већ због структуралних неједнакости које ометају доказана решења за превенцију и лечење инфекције узроковане ХИВ-ом.
Пандемија узрокована ХИВ-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу. И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести ЦОВИД-19, узроковане новим корона вирусом.
У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакости унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против АИДС-а за период 2021–2026. и Политичка декларација о АИДС-у усвојена на састанку на високом нивоу Уједињених нација о АИДС-у 2021. години у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Tuesday, 30 November 2021 08:22
ПРАТИТЕ ОНЛАЈН ТРИБИНЕ, ЕДУКАТИВНЕ САДРЖАЈЕ И АНКЕТНА ИСТРАЖИВАЊА
у оквиру програма Института за јавно здравље Војводине
“Унапређење менталног здравља породице – Подршка од самог почетка”
Оснажити породицу од момента формирања партнерског односа и одлуке о заједничком животу, преко момената планирања родитељства и животних догађаја који могу да прате тај период као што су трудноћа, изазови у трудноћи (спонтани побачај и стерилитет), до првих месеци родитељства. Ово су животни периоди и догађаји који захтевају значајне адаптације и реорганизације, како на психолошком плану, тако и у свакодневном функционисању у свим сегментима (партнерски однос, односи са породицом порекла, односи са пријатељима и у пословном окружењу), те представљају и изазове за ментално здравље. Традиционалан став да трудноћа, порођај и добијање детета за породицу представља само стање среће и емоционалног благостања подразумева се и генерализује. Већина трудница и породиља, њихових партера и особа које имају потешкоће у психичком функционисању осећају нелагоду, стид и кривицу да говоре о својим тегобама и обрате се за емоционалну и стручну подршку када би то било корисно.
Овај програм, с једне стране нуди савете паровима за неговање складних парнерских односа и бригу о менталном здрављу породице, а са друге стране покреће разговор о темама о којима се често ћути.
• Како да се психолошки припремимо док чекамо бебу? (уторак 30.11. у 17 часова)
• Подршка породици са искуством спонтаног побачаја (уторак 7.12. у 17 часова)
• Подршка породици која се суочава са неплодношћу (уторак 14.12. у 17 часова)
• Први кораци у родитељству (среда 22.12. у 17 часова)
Трибине се могу пратити на друштвеној мрежи фејсбук Подршка од самог почетка – Ментално здравље породице.
На посебном сајту програмског задатка налазе се психолошки текстови и брошуре.
У оквиру порограмског задатка Институт за јавно здравље Војводине спроводи и АНОНИМНО „онлајн“ анкетно истраживање „ПРОЦЕНА ИНДИКАТОРА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА ТРУДНИЦА“. Истраживање је намењено трудницама и спороводи се са циљем процене на који начин су субјективно благостање, степен дистреса и депресије повезани са социодемографским чиниоцима, карактеристикама животног стила, појединим индикаторима здравственог стања и опаженом социјалном подршком код трудница.
Анкети се приступа преко следећег линка.
“Унапређење менталног здравља породице – Подршка од самог почетка”
Оснажити породицу од момента формирања партнерског односа и одлуке о заједничком животу, преко момената планирања родитељства и животних догађаја који могу да прате тај период као што су трудноћа, изазови у трудноћи (спонтани побачај и стерилитет), до првих месеци родитељства. Ово су животни периоди и догађаји који захтевају значајне адаптације и реорганизације, како на психолошком плану, тако и у свакодневном функционисању у свим сегментима (партнерски однос, односи са породицом порекла, односи са пријатељима и у пословном окружењу), те представљају и изазове за ментално здравље. Традиционалан став да трудноћа, порођај и добијање детета за породицу представља само стање среће и емоционалног благостања подразумева се и генерализује. Већина трудница и породиља, њихових партера и особа које имају потешкоће у психичком функционисању осећају нелагоду, стид и кривицу да говоре о својим тегобама и обрате се за емоционалну и стручну подршку када би то било корисно.
Овај програм, с једне стране нуди савете паровима за неговање складних парнерских односа и бригу о менталном здрављу породице, а са друге стране покреће разговор о темама о којима се често ћути.
Од сада можете присуствовати онлајн трибинама
• Како да се психолошки припремимо док чекамо бебу? (уторак 30.11. у 17 часова)
• Подршка породици са искуством спонтаног побачаја (уторак 7.12. у 17 часова)
• Подршка породици која се суочава са неплодношћу (уторак 14.12. у 17 часова)
• Први кораци у родитељству (среда 22.12. у 17 часова)
Трибине се могу пратити на друштвеној мрежи фејсбук Подршка од самог почетка – Ментално здравље породице.
На посебном сајту програмског задатка налазе се психолошки текстови и брошуре.
У оквиру порограмског задатка Институт за јавно здравље Војводине спроводи и АНОНИМНО „онлајн“ анкетно истраживање „ПРОЦЕНА ИНДИКАТОРА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА ТРУДНИЦА“. Истраживање је намењено трудницама и спороводи се са циљем процене на који начин су субјективно благостање, степен дистреса и депресије повезани са социодемографским чиниоцима, карактеристикама животног стила, појединим индикаторима здравственог стања и опаженом социјалном подршком код трудница.
Анкети се приступа преко следећег линка.
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Tuesday, 23 November 2021 12:31
НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ НА ЛИКОВНИМ И ЛИТЕРАРНИМ КОНКУРСИМА НА СРЕМСКОМ ОКРУГУ
У оквиру обележавања националних кампања Недеља здравља уста и зуба, Светске недеље дојења и Октобра - месеца правилне исхране, Центар за промоцију здравља Завода за јавно здравље Сремска Митровица и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“расписали су конкурсе за избор најбољих ликовних и литерарних радова на теме
„Чувам своје зубе – поносим се осмехом“
„Дојење је поклон за цео живот“
„Бирам паметније, храним се здравије“
Конкурс је био намењен деци предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији, са циљем да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. У Завод за јавно здравље пристигло је преко 300 радова на све три теме, чиме смо још једном потврдили да сарадња са образовним установама није изостала ни овај пут и подсетили се колики је значај здравствено васпитног рада.
Најбољи ликовни и литерарни радови изабрани су на нивоу округа и достављени Институту за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут'' како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања који ће бити штампан у виду постера током 2022. године. Захваљујемо се свим креативним учесницима и њиховим наставницима на учешћу и доприносу у обележавању значајних датума из Календара јавног здравља и желимо пуно среће у наставку конкурса!
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Monday, 18 October 2021 05:31
Светски дан хране – 16. октобар и кампања Октобар – месец правилне исхране
Организација за храну и пољопривреду(FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Наше активности наша су будућност – боља производња, боља исхрана, боље окружење и бољи живот”
Будућност хране је у нашим рукама
Одржив систем производње хране обезбеђује довољне количине здравствено безбедне хране за разноврсну исхрану по приступачним ценама. Начин на који се храна производи, конзумира и баца има негативне последице на природне ресурсе, животну средину и климу. Правилна исхрана није доступна за чак три милијарде људи на планети, а истовремено расте број прекомерно ухрањених и гојазних особа широм света.
Пандемија болести COVID-19 додатно пружа доказе да су промене у производњи хране неопходне. Пољопривредни произвођачи који се већ боре са климатским променама приморани су да по ниској цени продају своје приносе, а услед растућег сиромаштва све је више корисника народних кухиња у урбаним срединама. Потребни су одрживи системи производње хране способни да нахране 10 милијарди људи до 2050. године.
Будућност хране је у нашим рукама
Одржив систем производње хране обезбеђује довољне количине здравствено безбедне хране за разноврсну исхрану по приступачним ценама. Начин на који се храна производи, конзумира и баца има негативне последице на природне ресурсе, животну средину и климу. Правилна исхрана није доступна за чак три милијарде људи на планети, а истовремено расте број прекомерно ухрањених и гојазних особа широм света.
Пандемија болести COVID-19 додатно пружа доказе да су промене у производњи хране неопходне. Пољопривредни произвођачи који се већ боре са климатским променама приморани су да по ниској цени продају своје приносе, а услед растућег сиромаштва све је више корисника народних кухиња у урбаним срединама. Потребни су одрживи системи производње хране способни да нахране 10 милијарди људи до 2050. године.
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Monday, 11 October 2021 08:48
Светски дан менталног здравља, 10. октобар 2021.
Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.
Пандемија COVID-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље. Неке особе, укључујући здравствене раднике, особе које живе саме, особе у изолацији и карантину, чланови породица заражених особа, као и особе са већ постојећим менталним поремећајима, биле су посебно погођене током пандемије.
Током пандемије COVID-19 дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина пружања услуга – пре свега коришћењем дигиталних технологија (услуга телемедицине) или пак коришћењем дежурних телефонских линија.
Пандемија COVID-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље. Неке особе, укључујући здравствене раднике, особе које живе саме, особе у изолацији и карантину, чланови породица заражених особа, као и особе са већ постојећим менталним поремећајима, биле су посебно погођене током пандемије.
Током пандемије COVID-19 дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина пружања услуга – пре свега коришћењем дигиталних технологија (услуга телемедицине) или пак коришћењем дежурних телефонских линија.
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Monday, 11 October 2021 06:57
ОКТОБАР - МЕЂУНАРОДНИ МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ
Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.
Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer - IARC), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих и скоро 685.000 умрлих жена свих узраста.
У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.
Рак дојке представља водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена у Србији. Такође, рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и мерен годинама изгубљеног живота, карцином дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена старости од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer - IARC), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих и скоро 685.000 умрлих жена свих узраста.
У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.
Рак дојке представља водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена у Србији. Такође, рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и мерен годинама изгубљеног живота, карцином дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена старости од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Wednesday, 29 September 2021 07:57
Светски дан срца – 29. септембар 2021. године
ПОВЕЖИ СЕ СРЦЕМ!
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова (КВБ), а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом:
ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM.
Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења КВБ.
CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS- CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Према подацима Светске федерације за срце, COVID-19 је изазвао вишеструке последице код 520 милиона људи који живе са КВБ....
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова (КВБ), а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом:
ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM.
Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења КВБ.
CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS- CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Према подацима Светске федерације за срце, COVID-19 је изазвао вишеструке последице код 520 милиона људи који живе са КВБ....
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Wednesday, 29 September 2021 07:59
1.октобар 2021 - Међународни дан старијих особа
ДИГИТАЛНА РАВНОПРАВНОСТ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на уважавање права и потреба корисника дигиталних технологија како би се осигурала дигитална равноправност за све генерације што укључује одговарајуће јавноздравствене политике, приступачност, дигиталну писменост и безбедност на интернету.
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на уважавање права и потреба корисника дигиталних технологија како би се осигурала дигитална равноправност за све генерације што укључује одговарајуће јавноздравствене политике, приступачност, дигиталну писменост и безбедност на интернету.
Published in
Socijalna medicina
Tagged under
Friday, 10 September 2021 05:31
Саопштење: Контрола квалитета воде за пиће / јануар-јул 2021
Вода за пиће која се дистрибуира грађанима Сремске Митровице је хигијенски исправна и здравствено безбедна,на основу бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица од јануара до августа месеца 2021. године. Контрола квалитета воде за пиће обавља се редовно, по основу уговора између ЈКП „Водовод“ Сремска Митровица и Завода за јавно здравље Сремска Митровица, а у складу са законском регулативом. Евентуално уочена одступања од прописаних вредности одмах се јављају ЈКП „Водовод“ као и санитарној инспекцији, како би се предузеле одговарајуће мере за довођење квалитета воде у прописно стање.за пиће. Не постоје пријаве цревно-заразних болести у овом временском периоду, чији узрок је неисправна вода за пиће.
Што се тиче водоснабдевања у преосталим општинама Сремског округа ситуација је идентична.
У посматраном периоду није било ванредних мера у смислу обуставе водоснабдевања грађана услед сумње на квалитет воде и пријаве заразних болести у вези са неисправном водом.
Редовно испитивање квалитета воде се наставља по устаљеној динамици дефинисаној уговорима са ЈК предузећима Водоводима за све општине у округу Срема.
Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за
исхрану здравих и болесних људи
Што се тиче водоснабдевања у преосталим општинама Сремског округа ситуација је идентична.
У посматраном периоду није било ванредних мера у смислу обуставе водоснабдевања грађана услед сумње на квалитет воде и пријаве заразних болести у вези са неисправном водом.
Редовно испитивање квалитета воде се наставља по устаљеној динамици дефинисаној уговорима са ЈК предузећима Водоводима за све општине у округу Срема.
Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за
исхрану здравих и болесних људи
Published in
Квалитет воде
Tagged under