Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Глобално оптерећење раком у свету – Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
Сваке године се обележава Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта, како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе (ТБ).
Ове године тога дана се обележава 140. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе.
Заустављање ове исцрпљујуће болести остаје и даље глобални приоритет. Последњих десет година у томе је постигнут охрабрујући напредак. Међутим, пандемија ЦОВИД-19 довела је даљи успех у борби против ове болести у опасност. Негативно је утицала на превенцију и контролу туберкулозе на првом месту јер САРС-ЦоВ-2 вирус представља повећан ризик за особе оболеле од туберкулозе, као и због тога што је изазвала озбиљне поремећаје на глобалном нивоу у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења туберкулозе.
Борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести. То је такође борба да се смањи сиромаштво, неједнакост, дискриминација и стигма и прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2020. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 9,9 милиона људи оболело од туберкулозе у 2020. години.
Утицај пандемије ЦОВИД-19 преокренуо је године глобалног напретка у смањењу броја умрлих од туберкулозе, са процењеним бројем умрлих у 2020. на нивоу из 2017. године. Процењено је да је око 1,5 милиона ХИВ-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,2 милиона у 2019), као и 208.000 особа које живе са ХИВ-ом.
Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.
Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.
Wednesday, 02 February 2022 09:28

„365 дана без дувана“

ОБЕЛЕЖЕН 31. ЈАНУАР - НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је 31. јануара у сарадњи са Црвеним крстом обележио Национални дан без дувана, предавањем на тему штетног утицаја пушења на здравље, нарочито на младе особе. Предавање је држала главна сестра Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље и волонтер Црвеног крста, а присуствовали су ученици Прехрамбено-шумарске и хемијске школе из Сремске Митровице. Уз строго поштовање епидемиолошких мера за спречавање ширења инфекције SARS CoV-2 вирусом, млади су ималу прилику да сазнају које све штетне материје садржи дувански дим, како оне утичу на здравље, како настаје зависност од никотина и многе друге занимљиве чињенице везане за ову штетну навику, што је развило дискусију и отворило многа питања на ову тему.
Да подсетимо, према подацима истраживања, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости. (резултати Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019.)
Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака ове године је покренуло нову трогодишњу кампању поводом обележавања Светског дана борбе против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм света у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.
У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.
Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.
Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму.
Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се већ шеснаести пут у Србији, с циљем да се пренесе порука о значају превентивних гинеколошких прегледа за спречавање оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити, а довољно је само да се редовно јављају на превентивни гинеколошки преглед.
Редовни гинеколошки прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце открију рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем, у домовима здравља широм Србије спроводи се организовани скриниг програм за рано откривање рака грлића материце (ПАП тест), који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године старости. ПАП тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су два претходна налаза била у реду, на сваке три године.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је овим поводом, у сарадњи са Црвеним крстом и Домом здравља Сремска Митровица, организовао едукативна предавања и разговор са нашим суграђанкама, корисницама Народне кухиње и женама које су тог дана посетиле Диспанзер за жене, о значају редовних гинеколошких прегледа, одазиву на превентивне прегледе у оквиру организованог скрининга, као и правовременом јављању лекару у случају појаве тегоба. Жене су имале прилику да разговарају са здравственим радницима и подељен им је пригодан здравствено едукативни материјал. Дом здравља Сремска Митровица од 2013. године спроводи организовани скрининг програм за рано отркривање карцинома грлиће материце, позивањем циљне популације жена старости од 25 до 64 године на гинеколошки преглед.

У складу са одлуком донетом на последњој седници Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID-19 и према информацијама добијеним из Генералног секретаријата Владе, од данас 17.01.2022.године је на снази примена нових цена за комерцијално тестирање:
- RT-PCR уместо 9.000 динара сада кошта 6.000 динара
- антигенско тестирање уместо 3.500 динара сада кошта 1.800 динара

Центар за епидемиологију
Завод за јавно здравље Сремска Митровица
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.
Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1.044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система, жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 8,8 на 100.000 жена.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија,
вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.
Sаоbrаćајni trаumаtizаm sа svојim pоslеdicаmа, оdnоsnо visокоm stоpоm smrtnоsti, pоvrеđivаnjа i invаliditеtоm, prеdstаvljа оptеrеćеnjе cеlоg društvа, а nе sаmо sistеmа zdrаvstvеnе zаštitе. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО), dаnаs u svеtu u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа smrtnо strаdа 1.300.000 ljudi gоdišnjе, а višе оd pоlоvinе strаdаlih оsоbа su pеšаci, biciкlisti i mоtоciкlisti.
Каdа је rеč о bеzbеdnоsti dеcе u sаоbrаćајu, u 2020. gоdini u Srbiјi je u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа pоginulо је 13 dеcе (dvоје u svојstvu biciкlistе, čеtvоrо dеcе u svојstvu pеšака i sеdmоrо dеcе u svојstvu putniка u аutоmоbilu).
Sа јаvnоzdrаvstvеnоg аspекtа dеcа i mlаdi su pоsеbnо rаnjiva каtеgоriјa učеsniка u sаоbrаćајu, јеr је u оvоm uzrаstu sаоbrаćајni trаumаtizаm vоdеći uzrок smrti i invаlidnоsti. U cilju smаnjеnjа brоја pоginulih i pоvrеđеnih licа pоtrеbnо је dа sе uкаžе nа znаčај prеvеntivih mеrа i prеvеnciје pоvrеđivаnjа u sаоbrаćајu.