31. мај је Светски дан без дувана (СДБД). И ове године ће се СЗО и установе и организације које предводе у области јавног здравља из целог света окупити да подигну свест о штетном утицају дуванске индустрије на младе.

Заштита деце од утицаја дуванске индустрије
Ова тема је усмерена на заговарање да се заустави дуванска индустрија у циљању на младе штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због изванредних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група. Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости 13–15 година користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дечака и 10,1% девојчица узраста 13–15 година су корисници дувана (4 милиона). У Србији, 2022. године, према ХБСЦ истраживању, током претходних 30 дана пушио је сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе (10,2%), са разликама у односу на узраст. У последњих 30 дана сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9%) је користио електронске цигарете. Такође, 12,8% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробало је да пуши наргиле, а 7,1% их је користило и у 30 дана који су претходили истраживању, док је снус и никотинске врећице пробало 4,9% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са већом учесталошћу међу дечацима у свим разредима укљученим у истраживање, а највећи проценат ученика који су пробали овај производ је међу дечацима првог разреда средњих школа.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?
Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујуц́и активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допируц́и до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“. Производи као што су електронске цигарете и никотинске врећице постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута вец́е од стопа пушења цигарета. Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. г. позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуц́е генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима
Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошц́у производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама. Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва. Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација:
• Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво:
– Забрана свих арома, укључујуц́и ментол и синтетичке аналоге ментола;
– Забрана атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујуц́и називе робних марки;
– Регулаторне функције које омогуц́авају кориснику да манипулише производом након продаје;
– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;
– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;
– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај на ослобађање никотина и токсичних супстанци;
– Забрана функција уређаја које дозвољавају пренос информација трец́им странама и обрнуто (укључујуц́и произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришц́ења или за даљинско управљање производом;
– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

• Заштита јавности од обмањујуц́их тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.

• Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.

• Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујуц́и мере смањења понуде и потражње, на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.

• Јачање мониторинга и надзора – како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришц́ењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујуц́и двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) – корисног за усмеравање регулаторне акције. • Јачање спровођења свих мера, како би се осигурало да су наведене мере ефикасне.

• Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношц́у.

Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачких производа, ове активности треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоц́ постојец́им корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана, користец́и проверене методе. Стратегије престанка пушења треба да буду засноване на најбољим доступним доказима о ефикасности, синергистичке са другим мерама контроле дувана и да подлежу прац́ењу и евалуацији. На основу тренутних доказа, не препоручује се да владе дозволе продају е-цигарета као потрошачких производа у потрази за циљем престанка употребе других дуванских производа. Свака влада која спроводи стратегију престанка пушења користец́и е-цигарете треба да контролише услове под којима се производима приступа како би обезбедила одговарајуц́е клиничке услове и регулисала производе као лекове (укључујуц́и захтевање дозволе за стављање у промет као лекова).

Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на наколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
• Самоодвикавање;
• Саветовалишта (бихевиорални приступ):
- са индивидуалним приступом;
- са групним приступом: по петодневном плану (по методу Мекфарланда и Фолкенберга) бесплатно у неким домовима здравља (Нови Сад, Зрењанин“) и ЗЈЗ Суботица или метод „7 корака до промене“ (по методу Прохаска и диЦлементе);
- телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион и цитизин);
3) Комбиноване методе.

Никотински дувански производи нису фармацеутски производи и не могу се користити за помоћ у одвикавању!
Утицај пушења и дуванског дима на здравље

Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима - рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви - акутна мијелоидна леукемија...), хроничним опструктивним болестима плућа (астма, хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај...); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчеда – СИДС...); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа...).

Извор: http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4172

Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, али и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима Светске здравствене организације на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.

Епидемија дувана је једна од највећих претњи по јавно здравље са којом се свет икада суочио, од које умире преко 8 милиона људи широм света. Од овог броја, више од 7 милиона смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смртних случајева резултат изложености непушача дуванском диму. У Србији најмање 15000 људи годишње умире као последица употребе дувана.

У свету 1,3 милијарде људи спада у кориснике дувана при чему 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет оболевања и умирања као последица дувана највећи. Употреба дувана додатно доприноси сиромаштву обзиром да се део кућног буџета уместо на храну и друге основне потребе троши на куповину дувана. Такође, употреба дувана повећава трошкове здравствене заштите за лечење болести изазваних употребом дувана, као и скраћење очекиваног трајања живота и смањење квалитета живота због оболевања и/или умирања који се могу приписати употреби дувана. Тема овогодишњег Светског дана без дувана је „Заштитимо децу од утицаја дуванске индустрије“. Циљ овогодишње кампање је информисање јавности о опасностима употребе дувана, као и о пословним праксама дуванских компанија усмереним на младе обзиром да се процењује да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван. Такође кампања је усмерена на активности које треба преузети како би људи широм света могли да остваре своје право на здравље и здрав живот и да се заштите будуће генерације.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске кесице и/или снус постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.
Према последњим подацима из Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године, једна петина ученика узраста 11, 13 и 15 година (19,7%) је пробала електронске цигарете током живота, при чему коришћење електронских цигарета и снуса расте са узрастом.

Према Истраживању о употреби дуванских и сродних производа међу популацијом старости 18-64 године у Србији које је спроведено у децембру 2023. године, више од трећине одраслог становништва (37,9%) повремено или свакодневно пуши цигарете, у највећем проценту особе у старосној групи 35-44 године. Такође, 85% становника узраста 18-64 године навело је да је изложено дуванском диму у угоститељским објектима, а 43% на свом радном месту. Истовремено скоро четвртина анкетираних (23%) наводи да је изложено аеросолима електронских цигарета, а трећина (33%) наводи да им то смета. Према резултатима овог Истраживања, пушење није дозвољено у мање од једне петине домаћинстава.

Завод за јавно здравље Сремска Митровица је ове године Недељу здравља уста и зуба обележио у ОШ „ Јован Јовановић Змај“. У сарадњи са стоматологом др Кристином Вучетић-Црнојакић организован је низ предавања и радионица за децу нижих разреда. Докторка Кристина је разговарала са децом о значају правилне и редовне оралне хигијене. Свим ученицима су изложена основна и помоћна средства за одржавање оралне хигијене, а на моделу им је показана правилна техника прања зуба. Деца су такође добила и савет да је врло важно да се хране здраво, да буду уоброчени и да пола сата након јела оперу зубе. Представљена им је „здрава корпа“ у којој се налазила заштитна (добра) храна за зубе. Ту је било разно воће и поврће, млечни производи, житарице, орашасти плодови итд. Што се тиче кариогене хране (која изазива зубни квар) деца знају да су слаткиши и сокови штетни за зубе, али им је додатно објашњено колико је за настанак каријеса битна учесталост уношења хране богате шећерима. Поред добре оралне хигијене и здраве исхране, да би сачували своје зубе, назначено им је и да је веома важно да иду на редовне стоматолошке прегледе.

На крају радионице деца су имала занимњив квиз под називом „Шта знаш о зубима?“ За успешно учешће у квизу докторка је сваком разреду уручила медаљу и диплому да их подсећају на лепо дружење и радионицу о оралном здрављу.

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Завршна манифестација поводом Недеље здравља уста и зуба одржана је у Дому здравља Сремска Митровица у сарадњи са Заводом за јавно здравље, током које су ученици 1. и 2. разреда ОШ“Свети Сава“ чули предавање др Татјане Константиновић о значају доброг оралног здравља за опште здравље, исхрану, дисање и говор, али и за леп осмех и самопоуздање. На манифестацији је уприличена и изложба ликовних и литерарних радова ученика основних школа Сремског округа, а најбољи радови су награђени и послати на републички ниво такмичења. Након едукативног дела, деца су се дружила са здравственим радницима уз здраву воћну ужину, а на поклон су добили и четкице за зубе.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Поводом Међународног дана физичке активности 10. маја 2024. године, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је дружење са ученицима шестог, седмог и осмог разреда ОШ“Трива Витасовић Лебарник“ из Лаћарка, на коме су ученици чули предавање педијатра о томе колико је физичка активност битна за правилан раст и развој, шта подразумева оптимално бављење спортом и које су добробити здравог вежбања. Након теоретског подсећања, уследило је практично демонстрирање наученог, приказом телесних вежби и вежби обликовања.

• 
• 
• 
• 
•  

У Републици Србији традиционално се од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, обележава Недеља здравља уста и зуба. Кампању спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом у Београду, а уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

У 2024. години Недеља здравља уста и зуба се обележава од 13. до 19. маја под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Слоган наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за основне функције као што су исхрана, дисање и говор, као и за осмех и самопоуздање.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године у оквиру кампање организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу
• Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
• Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
• Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
• Процењује се да на глобалном нивоу 3,5 милијарди људи има неко орално обољење.
• Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће здравствено стање.

Показатељи у вези са оралним здрављем у Републици Србији
• Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године , у Србији 55,3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро, а и 57,8% становника пере зубе више од једанпут дневно.
• Истраживање о оралном здрављу деце и омладине у Републици Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији 13,4% деце јасленог узраста (12–36 месеци) има један или више каријесних млечних зуба, као и да више од половине деце (52,9%) у овом узрасту свакодневно конзумира слаткише. Исто истраживање је показало и да 50,9% деце вртићког узраста (36–71 месец) има каријес или неку његову компликацију, као и да 80% деце овог узраста свакодневно конзумира слаткише.
• Резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године показали су да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има нешто више од две трећине (71,6%) ученика петих, седмих разреда основне школе и првих разреда средње школе, значајно више девојчица него дечака (81,2% према 60,7%).

Опште препоруке за очување оралног здравља
Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Препоруке за очување оралног здравља су:
• брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
• у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
• одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
• посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
• везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта;
• избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
• престанак пушења;
• смањење или престанак конзумирања алкохола;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).

Извор:
1. World Health Organization. Oral health Overview. https://www.who.int/health-topics/oral-health#tab=tab_1
2. World Health Organization. Oral health Key facts. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/oral-health
3. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Истраживање здравља становништва Србије 2019. године. 2021; https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf
4. Марковић Д, Марковић Д, Перић Т, Вуковић А, Kилибарда Б, Јовановић В, Петровић Б, Марковић Е, Солдатовић И. Орално здравље деце и омладине у Републици Србији. Стоматолошки факултет, 2020
5. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Резултати истраживања понашања у вези са здрављем деце шкколског узраста у Републици Србији 2022. године. 2023; https://www.batut.org.rs/download/publikacije/IstrazivanjeHBSC2022.pdf