Tuesday, 19 March 2024 09:52

КАКО РЕЋИ НЕ ДРОГАМА

Како да млади препознају ризичне ситуације кад су у питању дроге, како да се одупру лошем утицају вршњака, изграде јасан став и самопоуздање и овладају вештинама да кажу НЕ дрогама, била је тема предавања које је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље Сремска Митровица одржала ученицима средње Прехрамбено шумарске и хемијске школе. Млади су имали прилику да чују које су то најчешће заблуде кад је у питању употреба дрога, које су опасности експериментисања са психоактивним супстанцама, коме и када да се обрате за помоћ, као и одговоре на друга питања у вези ове веома значајне теме.

Предавању је присуствовало око 50 ученика и неколико професора.

Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести. Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.

Препоруке:

• Обавите самопреглед дојки једном месечно
• Урадите превентивни клинички преглед код лекара једном годишње
• Урадите ултразвучни преглед дојки по препоруци лекара
• Урадите мамографију до 50. године једном, после 50. године сваке две године обавезно.

Фактори који смањују ризик од добијања рака дојке су: непушење, неизлагање дуванском диму и наталоженом дуванском аеросолу; уздржавање од употребе алкохола; правилна исхрана (калоријски унос у равнотежи са калоријским расходом, мање животињских масти, више поврћа, воћа и воде); редовна физичка активност (30 минута дневно или 150 минута недељно); познавање техника суочавања са стресом и његовог превладавања; планирање првог порођаја пре 30. године; дојење деце – искључиво дојење до 6 месеци а са дохраном 12-18 месеци; већа опрезност потребна је код жена са наследном компонентом, старијих од 50 година, гојазних, које нису рађале или нису дојиле, које су дуго узимале хормонску супституциону терапију, раније имале менарху а касније ушле у менопаузу и које не иду редовно код гинеколога или на систематске прегледе.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила око 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.
Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.
Рак дојке је водећи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” из 2021. године, у Републици Србији је регистровано 4.447 новооболелих и 1.765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена.
У односу на претходни период, забележен је пораст узрасно-специфичних стопа оболевања од 40. године живота, а највише стопе оболевања су забележене у најстаријим узрастима – од 70. до 74. године живота.

Када говоримо о умирању од малигних тумора дојке примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су у узрасту од 75 и више година.
Високе стопе оболевања у узрастима од 55. до 74. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тог узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима. Рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији. Мерен годинама изгубљеног живота рак дојке је на 3. месту као узрок смрти код жена старости 45–64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.
Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани. Имајући ту врсту ограничења у виду, као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће се њено рано откривање, односно секундарна превенција. Пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији је у децембру 2012. године започет програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Институти и заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Извор:http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4100//?lng=lat&cir=&link=3-18-3553
Сваке године, 20. марта, свет се уједињује око помоћи у смањењу оптерећења болестима уста и зуба, које свуда погађају појединце, здравствене и економске системе.Циљ Светског дана оралног здравља је оснаживање људи знањем, вештинама и самопоуздањем да обезбеде добро орално здравље. Болести уста и зуба су водећи здравствени проблеми у многим земљама и негативано утичу на људе током читавог живота. Оне доводе до бола и непријатности, социјалне изолације и губитка самопоуздања, а често су повезане и са другим озбиљним здравственим проблемима (нпр. хроничне упале зглобова и срчаних залистака).
Ипак, нема разлога за патњу: већина стања повезаних са оралним здрављем се у великој мери могу спречити и лечити у раним фазама.
Светски дан оралног здравља је иницијатива Светске денталне федерације (Wорлд Дентал Федератион), организације која уједињује свет денталне медицине, са циљем да се постигне оптимално орално здравље за све људе. Ослања се на поступке свих који ће помоћи да се јаче чује глас о важности доброг оралног здравља. Укључите се на било који начин!

Тема кампање у периоду 2024 – 2026. година шири једноставну поруку: „СРЕЋНА УСТА - СРЕЋНО ТЕЛО“

Поруке кампање


Процењено је да болести уста и зуба погађају близу 3,5 милијарде људи, што их чини најучесталијим здравственим проблемом у свету.
Светски дан оралног здравља представља значајну платформу за подизање свести о здрављу уста и зуба и његовој кључној улози у очувању целокупног здравља, благостања и квалитета живота.

• Орално здравље је један од главних стубова целокупног здравља и благостања
Здрава уста омогућавају људима да говоре, смеју се, осете мирис, укус и додир, да жваћу и да пренесу низ емоција, уз осећај самопоуздања и без бола, нелагоде и болести, као што је зубни квар (каријес). Одржавање доброг оралног здравља може да има повољан утицај на лечење шећерне болести и може да помогне у превенцији других здравствених проблема, као што су кардиоваскуларне болести (болести срца и шлог), пнеумонија (упала плућа) и неке врсте рака. Стога је оно саставни део обезбеђивања доброг квалитета живота.
Чињеница: Не можете бити здрави без доброг оралног здравља. Болести уста и зуба могу директно да погоде ограничени део људског тела, али њихове последице имају утицај на целокупан организам.

• Утицај на факторе ризика за болести уста и зуба уједно помаже у спречавању других болести
Добра вест је да решавање 4 главна фактора ризика за болести уста и зуба, што укључује неправилну исхрану богату шећерима, употребу дувана, штетну употребу алкохола и недовољну хигијену уста и зуба, такође помаже у превенцији других болести, као што су кардиоваскуларне и респираторне болести, малигне болести и дијабетес.
Чињеница: Примена стратегија промоције оралног здравља и оснаживање људи знањем да доносе информисане одлуке може помоћи у спречавању болести.

ПРЕУЗМИТЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА ВАШЕ ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ

ЧИЊЕНИЦА:
Зубни каријес је најчешће обољење у свету. Последица је неправилне исхране са високим садржајем шећера као и изложености другим факторима ризика.
Једите уравнотежену исхрану са ниским садржајем шећера Одрасли не би требало да унесу више од шест кашичица шећера дневно док је за децу граница три кашичице. Разноврсна и правилна исхрана, која укључује воће и поврће, помоћи ће у одржавању здравља уста и зуба као и целокупног организма.
Избегавајте дуван Дуван у било ком обликуније безбедан. Употреба дувана доводи до повећаног ризика од болести десни и рака усне дупље. Такође изазива бојење зуба, лош задах, прерани губитак зуба као и укуса и мириса.
Ограничите употребу алкохола Спроводите добру оралну хигијену Перите зубе минимум два пута дневно пастом за зубе са флуором која зауставља накупљање плака. Добар орална хигијенска рутина у комбинацији са редовним посетама стоматологу, кључна је за превенцију болести уста и зуба.

ЧУВАЈТЕ ВАШЕ ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЗБОГ ЦЕЛОКУПНОГ ЗДРАВЉА

ЧИЊЕНИЦА:
Као и код других озбиљних болести, превенција и рано откривање важни су за лечење оралних болести како би се зауставио било какав негативни ефекат на остатак вашег тела.
Ваша уста су капија вашег тела
Орално здравље је од виталног значаја за ваше опште здравље и благостање.
Рак усне дупље
Смањите ризик од рака усне дупље избегавањем употребе дувана и ограничењем уноса алкохола.
Респираторне болести
Инфекције усне дупље су повезане са повећаним ризиком од упале плућа.
Губитак зуба
Губитак зуба не треба прихватити као део природног тока старења. Губитак зуба доводи до отежаног жвакања, гутања као и лошег начина исхране.
Шећерна болест
Одржавање добре хигијене уста и зуба има позитиван утицај на лечење шећерне болести.
Деменција
Патогени повезани са инфекцијом десни били су повезан са развојем Алцхајмерове болести.
Кардиоваскуларне болести
Добро орално здравље доприноси превенцији болести срца и можданог удара.

СПРОВОДИТЕ ДОБРУ ОРАЛНУ ХИГИЈЕНУ

ЧИЊЕНИЦАA: Болести уста и зуба, као што су каријес или болести десни могу утицати на сваки аспект живота, од односа и самопоуздање у школи или на послу до способности интеракције са другима. Ипак, болести уста и зуба се могу спречити.
Ево како можете помоћи вашој усној дупљи да буде здрава током живота:
• Четкајте зубе два минута, минимум два пута дневно. Четкање зуба помаже у уклањању хране и плака, који ако се не лечи може довести до каријеса и болести десни.
• Четкајте сваку површину ваших зуба. Користите ручну или електричну четкицу за зубе да оперете све површине ваших зуба (унутрашње, спољне и површине за жвакање).
• Користите пасту за зубе са флуором. Флуорид игра кључну улогу у борби против каријеса.
• Немојте испирати уста водом одмах након четкања зуба. Уместо тога, испљуните вишак пасте за зубе.
• Замените четкицу за зубе свака три месеца. Четкање са старом, похабаном четкицом за зубенеће правилно очистити уста и зубе.
• Чистите зубе концем најмање једном дневно. Редовно чишћење помаже у уклањању хране између зуба и може смањити појаву болести десни и лошег задаха уклањањем плака који се формира дуж линије десни.
• Заштитите усну дупљу док сте у покрету. Када четкање зуба није могуће, исперите уста водом за испирање уста са флуором или жваћите жваку без шећера након оброка и ужине.
ЗАШТИТИТЕ СВОЈА УСТА ДОК СТЕ У ПОКРЕТУ

ЧИЊЕНИЦА: Жвакаћа гума без шећера доказано користи здрављу зуба јер неутралише киселине из плака.

ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ?

Важно је да перете зубе два пута дневно пастом за зубе са флуором. Али ваши зуби су нападнути бактеријама и плаком више од два пута дневно. Помозите да заштитите уста док сте у покрету и после оброка и грицкалица тако што ћете урадити следеће:

• Испирајте уста водом са флуоридом
Вода за испирање уста са флуором не само да освежава дах, већ може помоћи у спречавању каријеса (зубни каријес).
• Користите конац или интерденталне четкице
Редовно чишћење помаже у уклањању хране и може смањити болест десни и лош дах уклањањем плака који се формира дуж линије десни.
• Жваћите жваку без шећера
Жвакање гуме без шећера повећава количину пљувачке коју производите, што помаже у прању. Уклоните честице хране пре него што се заробе на вашим зубима, око њих или између њих.

САВЕТИ ЗА ОЧУВАЊЕ ДОБРОГ ОРАЛНОГ ЗДРАВЉА

• Користите пасту за зубе са флуором и четкицу за зубе са меким влакнима.
• Нежно померајте четкицу у малим круговима два минута по површини зуба.
• Не заборавите да оперете све стране зуба: спољашњу, унутрашњу, као и површине за жвакање.
• Испљуните пасту за зубе, мало након тога сачекајте и онда исперите водом. На тај начин се даје флуору време да заштити површину зуба.
• Никада немојте јести након прања зуба после вечере. Одлазак у кревет са чистом усном дупљом је изузетно важан.

УРАВНОТЕЖЕНА ИСХРАНА СА МАЛИМ САДРЖАЈЕМ ШЕЋЕРА

• Једите добро избалансиране оброке који садрже мало шећера и пуно воћа и поврћа.
• Одрасле особе не би требало да имају више од шест кашичица шећера дневно; деца не би требала да конзумирају више од три кафене кашике дневно.
• Избегавајте шећер који се додаје у храну и пиће.
• Обратите посебну пажњу на то колико шећера додајете када припремате оброке.
• Избегавајте „празне калорије“, као што су освежавајући безалкохолни и алкохолни напици
• Трудите се да слатке грицкалице и посластице између оброка сведете на најмању могућу меру. Узимање шећера током дана повећава ризик од развоја каријеса.
• Нека вода буде Ваш главни напитак. Редовно конзумирање слатких напитака није лоше само за ваше орално здравље, већ повећава ризик и од развоја дијабетеса типа 2.

Izvor:
1.https://www.worldoralhealthday.org//?lng=lat&cir=&link=3-18-3553
2. http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4102/?lng=lat&cir=&link=3-18-3553
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је, у сарадњи са стоматологом др Кристином Вучетић-Црнојакић, организовао низ предавања у области промоције оралног здравља. Предавања и здравствено-васпитне активности, о важности одржавања оралне хигијене и значају очувања здравља уста и зуба, одржана су у ОШ „Добросав Радосављевић-Народ“ у Мачванској Митровици, Ноћају и Салашу Ноћајском.

Ученици, од првог до четвртог разреда, су научили зашто је важно редовно и правилно прати зубе, хранити се здраво и редовно одлазити на стоматолошке прегледе. Деца су заинтересовано слушала савете стоматолога и имала пуно занимљивих и маштовитих питања на тему оралног здравља. Овим активностима је обележен и Светски дан оралног здравља, који се сваке године обележава 20. марта. Тема кампање у периоду 2024. - 2026. година шири једноставну поруку: „ СРЕЋНА УСТА - СРЕЋНО ТЕЛО“.

У наредном периоду, Завод за јавно здравље планира наставак здравствено-васпитног рада и у другим градским и сеоским школама, са циљем подизања свести о важности очувања како оралног тако и целокупног здравља.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
У Републици Србији током 2020. године водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.4 %), колон и ректум (13.7%), простата (10.2%), желудац (3.9%) и панкреас (3.9%). Што се тиче локалиизације водећих тумора код жена, карцином дојке је био на првом месту (22.6%), затим плућа и бронх (11.3%)), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%), материца (4.3%).
У Републици Србији током 2021. године водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.6%), колон и ректум (14.1%)), простата (10.1%), мокраћне бешика (7.3%) и панкреас (3.9%). Најчешће локализације карцинома код женске популације су карцином дојке на првом месту (23.0%), плућа и бронх (11.1%), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%) и оваријум (4.1%)
Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.
За разлику процењених стопа оболевања, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција и рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење. У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака. Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота. Како би се ојачали национални напори за решавање проблема везаних за рак и друге хроничне незаразне болести (НЦД), глобални акциони план СЗО за превенцију и контролу НЦД 2013–2020 направио је мапу пута за смањење преране смртности од хроничних незаразних болести (НЦД) до 2025. кроз мапирање многих фактора ризика

Дуван

Дувански дим има више од 7000 хемикалија, за најмање 250 је познато да су штетне, а за најмање 69 је познато да изазивају рак. У свету, употреба дувана је једини највећи фактор ризика за смртност од рака који се може избећи и убија више од 8 милиона људи сваке године, од рака и других болести везаних за пушење. Готово 80% од 1,1 милијарде пушача у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
• Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту

Алкохол

Алкохол, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака, је токсична, психоактивна супстанца која изазива зависност и представља канцероген 1 групе који је узрочно повезан са 7 врста рака, укључујући рак једњака, јетре, колоректалног карцинома и рака дојке. Употреба алкохола може довести до појаве рака усне шупљине, ждрела и ларинкса. Конзумација алкохола је повезана са 740 000 нових случајева рака сваке године. Глобално, 1 од 20 карцинома дојке се приписује конзумирању алкохола. Ризик од рака расте са количином конзумираног алкохола. У 2016. години процијењено је да су карциноми узроковани алкохолом одговорни за 400 000 смртних случајева широм свијета, претежно међу мушкарцима.

У ЕУ, лагана до умерена конзумација алкохола повезана је са готово 23 000 нових случајева рака у 2017. години, што представља 13,3% свих карцинома који се приписују алкохолу и 2,3% свих случајева 7 типова рака повезаних с алкохолом. Готово половина ових карцинома (отприлике 11 000 случајева) били су женски карцином дојке. Такођер, више од трећине случајева рака који се приписују лаганом до умјереном конзумирању алкохола (отприлике 8500 случајева) било је повезано са малом количином алкохола. • Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%). • Макар једном у току недеље, у последњих 12 месеци, ексцесивно је пило (више од шест алкохолних пића у једној прилици) 1,7% становништва Србије (3,2% мушкараца и 0,3% жена). Барем једном месечно ексцесивно је пило 18,3% мушкараца и 4,5% жена, односно укупно 10,9% становништва, што је према доступним подацима нижи проценат од просека ЕУ. Забрињава податак да је сваки шести (15,1%) адолесцент узраста од 15 до 19 година најмање једном месечно конзумирао више од шест алкохолних пића током једне прилике, без разлике у односу на пол.

Физичка неактивност, фактори исхране, гојазност и прекомерна тежина Прекомерна телесна тежина и гојазност повезани су с многим врстама карцинома као што су карцином једњака, колоректални карцином, карцином дојке, карцином ендометријума и бубрега. Редовна физичка активност, одржавање здраве телесне тежине и здрава исхрана могу довести до ризика од настанка карцинома. Вишак телесне масе био је одговоран за 3,4% карцинома у 2012. години, укључујући 110 000 случајева рака дојке годишње. Употреба алкохола
• На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).
• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивностикао фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.
• Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност.
• Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%
.
Инфекције

Инфекције које изазивају рак, као што су хепатитис и хумани папилома вирус (ХПВ), одговорни су за 25% случајева рака у земљама са ниским и средњим приходима. Доступне су вакцине против вируса хепатитиса Б и неких типова ХПВ-а и могу смањити ризик од карцинома јетре и грлића материце.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Хелицобацтер пyлори(рака желуца).

Загађење животне средине

Процењује се да је загађење ваздуха допринело превременој смрти широм свијета код 4,2 милиона људи у 2016. години, од чега је 6% умрло од рака плућа. Поред тога, близу 4 милиона људи прерано умре од болести које се могу приписати загађењу ваздуха у домаћинству услед кувања на чврста горива и керозин.

Професионални карциногени

Добро је документовано да су професионални карциногени узрочно повезани са раком плућа, мезотелиомом и раком мокраћне бешике. На пример, мезотелиом (рак вањске слузнице плућа или грудног коша) је у великој мери узрокован излагањем азбесту на послу. Процењује се да је око 4% свих смртних случајева од рака узроковано експозицијом професионалним канцерогенима. Професионалне малигне болести чине 1,4% свих верификованих професионалних болести у Србији, односни 7,6% свих професионалних болести у популацији здравствених радника. Професионални рак - је облик касног одложеног штетног деловања експозиције хемијским, физичким и биолошким агенсима са радног места. Хематит и радон могу изазвати карцином плућа. Арсен изазива рак коже, плућа и јетре код људи. Описано је да се рак плућа јавља два пута, а рак коже десет пута чесће код радника изложених арсену у индустрији у поређењу са контролном групом. Никл изазива рак слузокоже носа и параназалних шупљина, примарни рак бронхија и плућа.

Радијација

Изложеност свим врстама јонизујућег зрачења повећава ризик од разних врста малигнитета укључујући леукемију и низ солидних тумора. Ризици се повећавају када се изложеност јавља у младој доби, као и када је количина изложености већа. Ултраљубичасто (УВ) зрачење, а посебно сунчево зрачење, канцерогено је за људе, изазивајући све главне врсте карцинома коже, као што су карцином базалних ћелија (БЦЦ), карцином сквамозних ћелија (СЦЦ) и меланом. Избегавање прекомерног излагања, кориштење креме за сунчање и заштитне одеће су ефикасне превентивне мере. Уређаји за сунчање који емитују УВ зраке сада су такођер класификовани као канцерогени за људе на основу њихове повезаности с раком коже и меланома ока.
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

Извори:
1. https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-18-3553
2. Institut za javno zdravlje srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno – statistički godišnjak Republike Srbije 2022. https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2022v1.pdf
3. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Maligni tumori u Republici Srbiji u 2021. godini. https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriURepubliciSrbiji2021.pdf
4. https://www.who.int/activities/preventing-cancer