ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ”
ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ ЗДРАВЉА
И МРЕЖА ИНСТИТУТА/ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
РАСПИСУЈУ КОНКУРС
ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ ЛИКОВНИХ И ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА
НА СЛЕДЕЋЕ ТЕМЕ:


1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ! МАЈЧИНО МЛЕКО – НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА = ЗДРАВЉЕ”


Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика узраста I–IV разред основне школе и V–VIII разред основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Центру за промоцију здравља, са назнаком „За конкурс – Недеља здравља уста и зуба”, односно „За конкурс – Светска недеља дојења” и „За конкурс – Октобар месец правилне исхране” најкасније до 17. октобра 2022. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 21. новембра 2022. године како би се за сваку од кампања прогласио и промовисао најбољи дечији рад који ће бити штампан у виду постера током 2023. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз израду, избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад. Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, а најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије. Радови се не враћају већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова живота.
Вода за пиће која се дистрибуира грађанима Сремске Митровице је хигијенски исправна и здравствено безбедна,на основу бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица од јануара до краја јуна месеца 2022. године. Контрола квалитета воде за пиће обавља се редовно, по основу уговора између ЈКП „Водовод“ Сремска Митровица и Завода за јавно здравље Сремска Митровица, а у складу са законском регулативом. Евентуално уочена одступања од прописаних вредности одмах се јављају ЈКП „Водовод“ као и санитарној инспекцији, како би се предузеле одговарајуће мере за довођење квалитета воде у прописно стање.за пиће. Не постоје пријаве цревно-заразних болести у овом временском периоду, чији узрок је неисправна вода за пиће. Што се тиче водоснабдевања у преосталим општинама Сремског округа ситуација је идентична.
У посматраном периоду није било ванредних мера у смислу обуставе водоснабдевања грађана услед сумње на квалитет воде и пријаве заразних болести у вези са неисправном водом.
Редовно испитивање квалитета воде се наставља по устаљеној динамици дефинисаној уговорима са ЈК предузећима Водоводима за све општине у округу Срема.

Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за исхрану здравих и болесних људи
Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (УНИЦЕФ) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља.
Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.
Обзиром да је у току сезона купања, поред чињенице да купање и пливање неоспорно доприноси нашем здрављу, постоје и одређени здравствени ризици (заразне болести и инфекције) којима смо током ових активности изложени. Уопштено говорећи, ризик од заразе је утолико већи уколико је нека водена површина мања и слабије проточна, јер се лакше засити штетним материјама и микроорганизмима, који воде порекло или из живе и неживе природе или потичу од самих купача. Из тих разлога од природних водених површина за купање је најсигурније море (томе доприноси и присуство морске соли), а најнеповољније су мале стајаће воде, барице и слично. Што се тиче базена, они могу да буду беспрекорно чисти и савршено сигурни или пак врло несигурни ако се одржавање запусти, што у потпуности зависи од људског фактора.
Многа наша језера, стари речни рукавци и слично имају особине стајаће воде и то треба имати на уму приликом купања.
Стално расхлађујте свој дом
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32оЦ током дана, односно испод 24оЦ током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оЦ не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.

Не излажите се топлоти
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.

Завод за јавно здравље Сремска Митровица и Црвени крст обележили су заједничком акцијом Светски дан без дувана 31.маја 2022. године, којом су пренели основну поруку овогодишње кампање – да дуван, поред негативних последица на здравље људи, има и негативан утицај на нашу животну средину. На ову тему, волонтери Црвеног крста и представник Завода за јавно здравље разговарали су са ученицима средње медицинске школе „Драгиња Никшић“ и Прехрамбено-хемијске и шумарске школе, одражана су два предавања, која су се због заинтересованости за тему претворила у интерактивни разговор и размену мишљења и искустава. Истим поводом, здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица организовали су базар здравља у месној заједници „Сава“, који су посетили грађани који су желели да бесплатно провере своје здравствено стање и добију корисне савете.
Ученици су научили да се сваке године у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана, крче се шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину; само 3 цигарете загаде ваздух више него пола сата рада мотора аутомобила; један опушак загади 10л воде; опушци у земљи убијају корисне глисте итд.
На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.
Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.