На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом број оболелих je на нивоу уобичајеном за ванепидемијски период a регистрована клиничка активност је изнад средњег прага. У овој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су нешто више од забележених вредности током претходне недеље.
На територији Сремског округа, PCR лабораторијским тестирањем узорaка пацијената са територија општинe Ириг, Рума, Сремска Митровица, Стара Пазова и Шид је потврђена инфекција вирусом грипа типова
А (Н1 pdm /2009) и B.
Подсећамо на опште мере превенције грипа :

Правилно одлагање употребљених марамица-након брисања носа не држати марамицу по џеповима, у рукама или у рукаву, већ је одложити у канту за смеће

Хигијена руку топлом водом и сапуном, нарочито након брисања носа и кијања

Исхрана богата витаминима и уношење довољно течности у организам

Редовно проветравање и осунчавање просторија

Редовно чишћење, усисавање и влажно пребрисавање подова

Редовно чишћење предмета опште употребе-мобилних телефона, тастатуре компјутера, миша, дечијих играчака (крпене играчке прави у веш машини а пластичне у топлој сапуници)

Центар за контролу и превенцију болести

На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом број оболелих je на нивоу уобичајеном за ванепидемијски период a регистрована клиничка активност је изнад средњег прага. У овој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су више од забележених вредности током претходне недеље.

На територији Сремског округа, PCR лабораторијским тестирањем узорaка пацијената са територија општинe Сремска Митровица, Рума, Шид и Стара Пазова је потврђена инфекција вирусом грипа типова А (Н1 pdm /2009) и B.
Подсећамо на опште мере превенције грипа :

Правилно одлагање употребљених марамица-након брисања носа не држати марамицу по џеповима, у рукама или у рукаву, већ је одложити у канту за смеће

Хигијена руку топлом водом и сапуном, нарочито након брисања носа и кијања

Исхрана богата витаминима и уношење довољно течности у организам

Редовно проветравање и осунчавање просторија

Редовно чишћење, усисавање и влажно пребрисавање подова

Редовно чишћење предмета опште употребе-мобилних телефона, тастатуре компјутера, миша, дечијих играчака (крпене играчке прави у веш машини а пластичне у топлој сапуници)

Центар за контролу и превенцију болести

У Србији је током 2022. године од свих малигних тумора оболело 41.578 особа (22.056 мушкараца и 19.522 жене). Исте године од рака је умрло 19.350 особа оба пола, 10.616 мушкараца и 8734 жене.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок оболевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2022. године у Србији су од рака бронха и плућа оболеле 6582 особе (4505 мушкараца и 2077 жена) и умрле су 4434 особе оба пола (2972 мушкарца и 1462 жене).
Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена. У Србији је 2022. године од малигних тумора дојке оболело 4489, а умрло је 1646 жена.
Малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости у оболевању и у умирању од малигних тумора код жена. Од малигних тумора дебелог црева и ректума оболело је 5199 особа (3146 мушкараца и 2053 жене) и умрло је 2408 особа оба пола (1464 мушкарца и 944 жене).
Рак грлића материце је током 2022. године био четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и пети по учесталости у умирању међу нашим женама. Дијагноза рака грлића материце је постављена исте године код 1060 жена, док су 404 жене умрле од ове врсте малигног тумора.
Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима локализован је на простати. Током 2022. године од рака простате новооболело је 2476, а умрло је 955 мушкараца.
Запажено је да су стопе оболевања и умирања више у Војводини за 10,1% у оболевању, односно 7,7% у умирању, у односу на просечне регистроване у Републици Србији. Нешто ниже стопе оболевања и умирања у односу на просечне регистроване у Србији су регистроване у областима централне Србије.
Рак је болест старије популације и стопе оболевања почињу да расту после 55. године, а највише су код мушкараца регистроване после 75 и више година, а код жена највише стопе су регистроване раније, почев од 70. године. Kада говоримо о умирању и код мушкараца и код жена стопе почињу да расту од 60. године, а највише се региструју после 75 и више година.
Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са нешто нижим ризиком оболевања (налази се на 33. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на четвртом месту, после Мађарске, Пољске и Румуније). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.
Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у нешто вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи.
Мушкарци и жене у Србији се међу 40 земаља у Европи налазе у високом ризику умирања од свих локализација малигних тумора.
Превенција и рано откривање
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а на више од 80% свих малигних болести може се утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
Пушење дувана је као појединачни фактор ризика одговоран за сваки трећи случај рака и доказано је да 80 до 85% карцинома плућа настаје као последица пушења. Поред карцинома плућа пушење је одговорно за развој карцинома усне дупље, оро и хипофарингса, ларингса и једњака, а додатни је фактор ризика за развој карцинома мокраћне бешике, бубрега, панкреаса и грлића материце.
Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.
На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).
Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
Последње Истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност.
Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око 1 литар вина или 2 литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.
Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%).
Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Дејство канцерогена животне и радне средине настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
Сваки десети случај рака је последица инфекције и скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције.
Рано откривање
Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.
Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:
• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.
Према наводима СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије на време. Укупни економски трошкови лечења годишње у просеку износе 1,16 милијарди америчких долара.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године започиње нова трогодишња кампања за период 2025–2027, која ставља особе оболеле од рака и њихове приче у центар пажње. Приступ лечењу усмерен на оболеле особе представља темељну промену у начину на који се организују и пружају здравствене услуге и процедуре лечења рака, стављајући фокус на јединствене потребе појединца, њихових породица и заједнице у којој живе.
Ове године обележавамо прву годину кампање под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама” који ставља у центар пажње појединца, а не болест. Уважавањем јединствених потреба сваког појединца, са саосећањем и емпатијом, долази се до најбољих исхода по здравље, који не искључује мултисекторску сарадњу у циљу како превенције тако и лечења ове болести.
Глобално оптерећење раком и водеће локализације рака у свету
Према последњим проценама за 2022. годину Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на готово 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Процењује се да са дијагнозом малигних тумора која је постављена током протеклих пет година у свету живи 53,5 милиона људи. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Према проценама у 2022. години готово половина нових случајева малигних болести (49,2%) и 56,1% смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,4% нових случајева рака и 20,4% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци (Северној и Јужној), која чини више од 13,5% светске популације, регистровано је 21,2% новооболелих и 14,9% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији и Африци (7,8%; 5,9%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Рак плућа је најчешће дијагностиковани малигни тумор и чини 12,4% свих нових случајева рака и 18,7% свих смртних случајева од рака код оба пола. Рак дојке код жена је најчешће дијагностикован малигни тумор после рака плућа и чини 11,6% свих новооткривених случајева рака у свету. Следе га рак дебелог црева (9,6%), рак простате (7,3%) и рак желуца који чини 4,9% свих нових случајева од рака у свету код оба пола.
Рак плућа је најчешћи узрок умирања од малигних болести у свету и следе га рак дебелог црева (9,3%), рак јетре (7,8%), рак дојке (6,9%) и рак желуца који чини 6,8% свих смртних случајева од рака у свету код оба пола. Водеће локализације у оболевању код мушкараца су рак плућа, простате и рак дебелог црева, а у умирању то су рак плућа, рак јетре и рак дебелог црева. Код жена водеће локализације у оболевању и умирању су рак дојке, рак плућа и рак дебелог црева.
Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем у 25 земаља у свету, од којих је већина у субсахарској Африци. Према проценама, рак глића материце је осми најчешћи малигни тумор у оболевању (3,3%) и девети узрок умирања од малигних тумора у свету (3,6%).
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Неједнакост у оптерећењу раком види се на примеру малигних тумора дојке. У развијеним земљама једној од дванаест жена ће током живота бити дијагностикован рак дојке, а једна од седамдесет једне ће умрети од ове врсте рака. У неразвијеним земљама тек једној од двадесет седам ће бити током живота дијагностикован рак дојке, а чак једна од четрдесет и осам ће умрети од ове малигне локализације. Као последица касне дијагностике у неразвијеним земљама жене имају 50% мању шансу да им се рак дојке открије на време и знатно већи ризик да ће умрети од ове локализације за разлику од жена у развијеним земљама света.
До 2050. године процене су да ће се број новооткривених случајева рака у свету увећати за 77%. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика (пушење, алкохол и гојазност), али и висока учесталост фактора ризика из животне средине, загађење ваздуха. И у развијеним и у неразвијеним земљама апсолутни број новооболелих особа од рака ће порасти. У развијеним земљама за 4,8 милиона нових случајева до 2050. године, овај пораст у неразвијеним земљама ће износити 142%, а у средње развијеним 99%. У овим земљама удвостручиће се број умрлих особа од рака.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Светски дан борбе против рака 2025. организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници како би се подигла свест о раку, факторима ризика, превентивним прегледима, као и обезбеђивање услова да се задовоље јединствене потребе сваког оболелог појединца.
Препорука Међународног удружења за борбу против рака је да фокус овогодишње кампање буде усмерен на укључивање реалних прича и искустава у борби са раком из перспективе оболеле особе, чланова њихових породица, здравствених радника, као и да се подстакну особе широм света да учествују у изазову који подразумева да се деле на друштвеним мрежама видео снимци или фотографије на којима су особе окренуте наопако са њиховим реалним причама о томе како је рак окренуо њихов свет наопако.

Имајући у виду званичне податке о заступљености пушења код младих, нарочито чињеницу да је коришћење цигарета све заступљеније код ученика основних школа, Завод за јавно здравље Сремска Митровица у оквиру редовних активности спроводи здравствено васпитна предавања на тему штетности пушења.
Поводом Националног дана без дуванског дима 31. јануара 2025. године, Завод за јавно здравље одржао је предавање ученицима VIII разреда ОШ“Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици, на ком су ученици могли да чују занимљивости о дувану као биљци, који дувански производи постоје и данас су у употреби, а посебан акценат је стављен на штетности дуванског дима по здравље, нарочито код младих; шта значи пасивно пушење и колико је опасно, као и како да се одупру утицају вршњака и не започну са пушењем.

• 
• 
• 
• 
•  

Завод за јавно здравље Сремска Митровица дао је допринос у обележавању Европске недеље превенције карцинома грлића материце спровођењем више здравствено васпитних активности.
У просторијама Полицијске управе Сремска Митровица, специјалиста гинеколог и специјалиста епидемиолог Завода за јавно здравље разговарале су са женама запосленим у полицији о значају раног откривања карцинома грлића материце, као и о значају одазивања на превентивне прегледе у оквиру организованог скринига. У току разговора са женама, докторке су апеловале на суграђанке да не избегавају редовне гинеколошке прегледе, јер је карцином грлића материце могуће излечити, уколико се открије у почетној фази.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
•