Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Kалендара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.

Обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка неопходним интервенцијама које се односе на побољшање лечења, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака и њихових породица. Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година.
Последње процене из 2020. године показују да се код више од 413.000 деце региструје неки облик малигне болести, а да у просеку 328.000 деце у свету изгуби живот са дијагнозом рака. До 2050. године у свету ће се регистровати укупно 13,7 милиона нових случајева малигних болести код деце, од чега 6,1 милион или 44,9% деце неће бити дијагностиковано на време. Свеобухватним интервенцијама, које подразумевају доступност педијатријске онкологије, савремено и правовремено лечење, могуће је до 2050. године избећи 6,2 милиона смртних случајева од рака код деце, пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1% свих новооболелих особа од малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку више од 370 деце са неком врстом малигнитета, узраста од 0 до 19 година. Kао и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (70,1%) узраста до 15 година. Четири групе болести, укључујући леукемије, туморе мозга, туморе коштано-зглобног система и лимфоме, чине најчешће малигне болести у детињству. Ове четири групе чине више од две трећине (71,2%) свих малигнитета у детињству. У просеку сваке године четрдесет и четворо деце, старости од 0 до 19 година, изгуби битку са овом болешћу. Најчешћи узрок умирања од рака у детињству су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. Мање од две трећине умрле деце од рака (63,5 %) било је у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода од рака у овом узрасту чинили су тумори мозга и леукемије (49,5%). У структури умирања код деце узраста од 15 до 19 година најчешћи узрок смрти од рака су тумори коштано-зглобног система и леукемије.

Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака условљени су од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре са раком и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%. У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају за циљ покретање шире друштвене заједнице, кроз акције усмерене на рану дијагностику, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу доступност терапије. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечјих живота током следећих десет година.
Поводом обележавања Светског дана борбе против рака Завод за јавно здравље Сремска Митровица је у сарадњи са Домом здравља Сремска Митровица организовао Базар здравља у Месној заједници „Матије Хуђи“ и Месној заједници „ Мала Босна“ у Сремској Митровици.

Грађани су имали прилику да се информишу о свом здравственом стању путем мерења шећера у крви и висине крвног притиска, као и да се информишу о значају скрининга – превентивних прегледа којима се поједине болести откривају у раној фази, још пре појаве првих симптома, чиме се може спречити и 30 до 50 одсто настанка карцинома .

Базар здравља посетило је 72 грађана.

Национални дан без дувана у насој земљи традиционално се обележава 31.јануара, а слоган овогодисње кампање је “365 дана без дувана ‘’.

Пушење је доказано један од најзнацајнијих фактора ризика који утицу на превремено обољење али и умирање , како у свету тако и код нас. Научно су чврсто утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларног и обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упале плућа инвазивних инфективним узрочницима. Такође је научно доказана директна веза између пушења и преко 20 типова и подтипова малигних обољења.

Ако знамо да годишње у свету умре 8 милиона људи од последица пушења дувана а у Србији 15 000, онда нам треба доста физичке и менталне снаге да се изборимо са овом зависности и одреди датум за остављање дувана.

Зато Завод за јавно здравље Сремска Митровица врши едукацију младих о штетности дувана не само у току кампање него и у континуитету током читаве године. Јер један дан није довољан.

Дана 31.јануара, поводом Националног дана без дувана, одржали смо едукацију ученицима осмих разреда Основне школе „Бошко Палковљевиц – Пинки“.

Делић атмосфере можете погледати на фотографијама.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава трогодишња кампања (2022–2024) која је имала за циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Упркос чињеници да су превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа и рак грлића материце, и даље се већина неразвијених земаља суочава са проблемом у ограниченом приступу здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу. У овим земљама региструје се повећање апсолутног броја случајева малигних болести које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање, јер се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Водеће локализације рака у оболевању и у умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим папилома вирусом и вирусом хепатитиса.

Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком, правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора.

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

Kључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:
• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.
Употреба дувана штетно делује на целокупан организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.
Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима. Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које према подацима „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године” свакодневно пуши 26,5% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан. Поред цигарета које су најчешће конзумирани дувански производ у Србији, и других дуванских производа као што су цигаре и дуван за луле, у претходним годинама на тржишту у свету и у Србији се налазе и други дувански и никотински производи који доприносе повећању употребе дувана и никотина. У 2019. години учесталост свакодневне или повремене употребе дуванских производа (укључујући загреване дуванске производе, дуван за наргиле и друго) у популацији становника Србије старости 15 година и више, износила је 31,9%, са разликама у односу на старосне групе. Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа.
Према подацима „Истраживања о понашању у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији“ које је спроведено 2022. године цигарете бар једном током живота пушило је 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са разликама према узрасту. Дечаци у петом и седмом разреду основне школе чешће пробају да пуше у поређењу са девојчицама, док је учесталост пушења бар једном у току живота у првим разредима средњих школа већа међу девојчицама. Иако одређени број ученика који проба цигарете не наставља да пуши, велики је и проценат ученика који су пушили у претходних 30 дана и који према том критеријуму спадају у категорију пушача. Сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пуши (10,2%), са разликама у односу на узраст. У поређењу са 2018. годином, проценат пушача цигарета је повећан у млађим разредима, а смањен у првим разредима средњих школа. Резултати истраживања показују и да сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9%) користи електронске цигарете, као и да је употреба ових производа популарна и међу дечацима и девојчицама. Снус и/или никотинске врећице је у Србији пробало 4,9% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са већом учесталошћу међу дечацима у свим разредима укљученим у истраживање, а највећи проценат ученика који су пробали овај производ је међу дечацима првог разреда средњих школа (11%). Сви наведени производи садрже никотин који може довести до стварања зависности и на чије дејство су посебно осетљиви млади.
У оквиру обележавања овог Националног дана без дувана наглашавају се штетни ефекти и јавноздравствене последице употребе дуванских производа и изложености дуванском диму и аеросолима других производа који садрже никотин. Такође, истиче се значај усвајања мера контроле дувана које су засноване на доказима. Примена других мера контроле дувана довела је да смањења учесталости пушења цигарета на глобалном нивоу са 22,8% у 2007. години на 17,0% у 2021. години (29% мушкараца и 5% жена).
Мере контроле дувана укључују и законе којим се забрањује пушење у свим затвореним јавним просторима. Ови закони штите становништво од удисања канцерогених материја и других штетних супстанци из дуванског дима и аеросола из других никотинских производа. Поред тога, забрана пушења у јавним и радним просторима, подстиче пушаче да оставе пушење.
У циљу подршке и мотивисања пушача за одвикавање од пушења, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је у јуну 2022. године покренуо бесплатну телефонску линију и интернет страницу https://ostavipusenje.rs
.
Одговори на питања пушача који размишљају да престану да пуше или су то већ одлучили, као и оних који су већ престали и покушавају да одрже непушачи статус, могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 22. до 28. јануара 2024. године у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и начинима превенције. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити:„ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАKА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”. То је слоган 18. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на: https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (https://www.batut.org.rs/index.php?content=2485).

Поред организованог скрининга рака грлића материце који подразумева преглед ПАП тестом на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера (https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: ПАП тест сваке три године, ПАП тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности. У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.
На седнице Управног одбора Завода за јавно здравље Сремска Митровиаца, одржане 15.01,2024 године. Донета је одлука о изменама цена услуга Центра за котролу и превенцију болести.

* Цена обавезних здравствених прегледа (комплетан здравствени преглед), износи 2.600,00 динара.

* Цена обавезних здравствених прегледа лица запослених на пословима здравствених прегледа лечења и другим облицима здравствене службе (клинички преглед), износи 1.600,00 динара.

* Цена обавезних здравствених прегледа лица на пословима јавног снабдевања становништва водом за пиће као и лица која долазе у контакт са водом и амбалажом у непосредном контакту са водом, износи 2.200,00 динара.

* Цена обавезног здравствених прегледа за лица која у току школовања обавлјају обавезну праксу, износи 1.300,00 динара.
“Unapređenje mentalnog zdravlja porodice - Podrška od samog početka” je programski zadatak u okviru Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja AP Vojvodine za 2023. godinu, koji sprovodi Institut za javno zdravlje Vojvodine pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo AP Vojvodine, a u saradnji sa zavodima za javno zdravlje u Vojvodini.
Ovaj programski zadatak je prvi put predstavljen 2020. godine. Uz slogan „Podrška od samog početka“, programski zadatak ima za cilj da osnaži porodicu od momenta formiranja partnerskog odnosa i odluke o zajedničkom životu, preko momenta planiranja roditeljstva i životnih događaja i izazova koji mogu da prate taj period, te nastavlja da prati teme koje se tiču roditeljstva i razvojnih zadataka dece predškolskog i školskog uzrasta.
Ove godine, u okviru programskog zadatka, bavili smo se temama podrške roditeljima dece starijeg osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.

Pozivamo vas da pročitate naše psihološke tekstove koji se nalaze na posebnom sajtu programskog zadatka i pronađete brojne savete iz oblasti roditeljstva.
Više o ovogodišnjim temama možete pročitati u brošurama koje se mogu preuzeti klikom na sledeće linkove:

Podrška roditeljima sa decom u starijem osnovnoškolskom uzrastu
Podrška roditeljima dece srednjoškolskog uzrasta

Brošure koje smo pripremili u periodu od 2020. do 2022. godine možete preuzeti klikom na sledeće naslove:

Podrška roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i hroničnim bolestima;P
Roditeljstvo usmereno na snage – Podrška roditeljima deteta predškolskog uzrasta;
Škola i roditelji kao saveznici – Podrška roditeljima dece u ranom školskom periodu.
Prve godine zajedničkog života - period usaglašavanja
Kako da se psihološki pripremimo dok čekamo bebu?
Podrška porodici sa iskustvom spontanog pobačaja
Prvi koraci u roditeljstvu

Za sve informacije o programskom zadatku pozivamo vas da pratite naš Fejsbuk i Instagram profil.