Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији, помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Ове године у оквиру кампање „Свим срцем за сва срца“ желели смо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања боље информисаности и што бољег кардиоваскуларног здравља. Tим поводом, Завод за јавно здравље Сремска Митровица и Дом здравља организовали су базар здравља у организацијама „ЕАТОН“ и „COOPER STANDARD“ у Сремској Митровици, као и у селу Јарак, на којима су запослени и мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, крвни притисак, ниво шећера у крви, као и да добију савете како да допринесу очувању здравља и спрече болести.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове. Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом. Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене. Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама. Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти. Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи. Прошетајте до посла или продавнице. Користите степенице уместо лифта. Укључите се у неки спорт или плес. Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу). Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније. На посао идите бициклом, ако је то могуће. Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру). Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца. У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује. После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача. Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих. Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
„МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И БЛАГОСТАЊЕ: НЕКА ПОСТАНЕ ГЛОБАЛНИ ПРИОРИТЕТ ЗА СВЕ“

Процене Светске здравствене организације показују да је током прве године пандемије COVID-19 пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25%, док је у исто време систем пружање услуга менталног здравља озбиљно нарушен, а јаз у лечењу стања менталног здравља још више продубљен пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама. Све веће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље, угрожавајући напредак ка побољшању благостања. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези.
ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАМО
да је отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) која је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.

Више о обележавању Светског дана менталног здравља можете прочитати на Read more...
Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке. Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. Интернатионал Аганцy фор Ресеарцх он Цанцер - ИАРЦ), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих и скоро 685.000 умрлих жена свих узраста.
У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.
„ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”
СВЕТСКА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА је глобална кампања, чији је иницијатор Светска алијанса за подршку дојењу, која се одржава у преко 150 земаља света, са циљем да се створи и подигне друштвена свест о значају и предностима дојења, али и да се обезбеди подршка дојењу, чиме се унапређује заштита здравља мајке и детета. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години, која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра, под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.
Циљеви Светске недеље дојења 2022. године су:
• Информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима.
• Јачање подршке вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима, ради пружања подршке дојењу.
• Сарадња са појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.
• Повећање подстицаја родне равноправности у области социјалне заштите како би се унапредило дојење.
Поводом обележавања Националне недеље промоције дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и сваке године до сада, расписао је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа, до 30. октобра 2022. године. Овогодишња тема је „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ: МАЈЧИНО МЛЕКО НАЈБОЉА ХРАНА”. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено-васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу, као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За потребе становника нашег округа Заводу за јавно здравље Сремска Митровица дистрибуирано је укупно 18240 доза вакцине против сезонског грипа. У току је дистрибуција исте ка домовима здравља на територији округа.
Идеални период за спровођење вакцинације против грипа је октобар и почетак новембра, пре „захуктавања“ сезоне акутних респираторних инфекција. Наравно, вакцинација се може спровести и касније, али будући да је вероватноћа заражавања већа, већа је и вероватноћа да се неће на време створити заштитни имунитет након вакцинације.
Осим вакцинације, треба редовно спроводити и остале мере које помажу спречавању ширења вируса грипа- покривање носа и уста марамицом (марамицу бацити у канту), прање и/или дезинфекција руку, посебно након кашљања и кијања, избегавати контакте са болесним особама, у случају оболевања код куће и “одлежати“, просторије редовно влажно пребрисавати и ветрити (како би се смањила концентрација вируса), прати дечије играчке и дезинфиковати све предмете који се често додирују.

Центар за контролу и превенцију болести

Све о имунизацији против груипа у Републици Србији можете наћи на адреси ИЗЈЗ Србије“др Милан Јовановић Батут“
lhttps://www.batut.org.rs/download/aktuelno/grip2223.pdf
Светски дан хепатитиса обележава се сваке године 28. јула како би се подигла свест о вирусном хепатитису, који изазива упалу јетре и доводи до тешких болести и рака јетре. Обележавање овог дана представља прилику да се уложе додатни напори да се примени прва глобална стратегија за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе развијена од стране Светске здравствене организације (СЗО), те да се помогне државама чланицама да постигну коначни циљ – елиминацију хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године.
Свет се тренутно суочава са новом појавом необјашњивих акутних инфекција хепатитиса које погађају децу. СЗО, заједно са научницима у погођеним земљама, ради на разумевању узрока ове инфекције за коју се чини да не припада ниједном од познатих пет типова вируса вирусног хепатитиса: А, Б, Ц, Д и Е. Ова нова епидемија ставља фокус на хиљаде акутних инфекција вирусним хепатитисом које се јављају код деце, адолесцената и одраслих сваке године...
Подсећамо на основне клиничке и епидемиолошке карактеристике овог обољења:
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор (преносилац) је Culex pipiens, врста комарца одомаћена и код нас, а главни резервоари су разне врсте птица у којима се вирус одржава.
Више 80% заражених овим вирусом нема никакве тегобе, а код малог процента (˃1%) заражених симптоми подсећају на симптоме грипа (нагло повишена телесна температура, главобоља, грлобоља, болови у леђима, мишићима, зглобовима, умор, благ пролазни осип, увећање лимфних чворова и сл). Код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, који захтева хоспитализацију. Након прележане болести често остају последице (секвеле)-умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, депресија и сл.

У циљу смањења ризика од заражавања, препоручује се:

 Примена репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном;
 Ношење комотне (не припијене!) одеће која покрива руке и ноге;
 Избегавање боравка на отвореном у сумрак и зору када је активност комараца највећа;
 Заштитне мреже против комараца на прозорима и вратима стамбених објеката;
 Избегавање подручја са великим бројем комараца (шуме и мочваре);
 Исушивање места са стајаћом водом -уклонити одбачене гуме, празнити редовно воду из саксија са цвећем, мењати редовно воду кућним љубимцима и сл.

Центар за контролу и превенцију болести
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година.
Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на старије жене и тема 2022. године је: „Отпорност и доприноси старијих жена”.
Пандемија COVID-19 повећала је постојеће неједнакости, при чему су у последње три године посебно интензивни социjално-економски, еколошки, здравствени и климатски утицаји на животе старијих особа, а пре свега старијих жена које чине већину старијих особа.
Док старије жене настављају да значајно доприносе свом политичком, грађанском, економском, друштвеном и културном животу, њихови доприноси и искуства остају углавном невидљиви и занемарени, ограничени родном неравноправношћу која се нагомилава током живота. Укрштање дискриминације на основу старости и пола ствара нове и повећава постојеће неједнакости, укључујући негативне стереотипе који комбинују ејџизам и сексизам.
Међународни дан старијих особа 2022. је позив на акцију и прилика да се гласови старијих жена чују, препознају и уваже и да се тиме покаже њихова отпорност и доприноси у друштву, да се промовише политички дијалог за унапређење заштите људских права старијих особа и препозна допринос старијих жена одрживом развоју.
Циљеви овогодишње кампање су:
1. Истицање отпорности старијих жена у суочавању са еколошким, друштвеним, економским и целоживотним неједнакостима.
2. Подизање свести о важности побољшаног прикупљања и анализе података према старости и полу, како би се обезбедили основни научни докази за ефикасне јавне политике.
3. Заговарање да државе чланице, специјализоване агенције Уједињених нација и други ентитети Уједињених нација, као и цивилно друштво укључе старије женe у све јавне политике, осигуравајући родну равноправност како је описано у извештају генералног секретара, „Наша заједничка агенда”.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, заједно са мрежом института/завода за јавно здравље, обележиће Међународни дан старијих особа у циљу промовисања доприноса старијих жена пре свега у породици, у заједници и друштву, организовањем различитих едукативно-промотивних активности.
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2022. године, обележава се под слоганом: „Свим срцем за сва срца”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља. Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији. Због тога помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Свим срцем укључује употребу речи „свим” и пребацује фокус са акција на кориснике акција, омогућавајући ширу примену кампање. Желимо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања бољег кардиоваскуларног здравља.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.