Завршна манифестација поводом Недеље здравља уста и зуба одржана је у Дому здравља Сремска Митровица у сарадњи са Заводом за јавно здравље, током које су ученици 1. и 2. разреда ОШ“Свети Сава“ чули предавање др Татјане Константиновић о значају доброг оралног здравља за опште здравље, исхрану, дисање и говор, али и за леп осмех и самопоуздање. На манифестацији је уприличена и изложба ликовних и литерарних радова ученика основних школа Сремског округа, а најбољи радови су награђени и послати на републички ниво такмичења. Након едукативног дела, деца су се дружила са здравственим радницима уз здраву воћну ужину, а на поклон су добили и четкице за зубе.

Поводом Међународног дана физичке активности 10. маја 2024. године, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је дружење са ученицима шестог, седмог и осмог разреда ОШ“Трива Витасовић Лебарник“ из Лаћарка, на коме су ученици чули предавање педијатра о томе колико је физичка активност битна за правилан раст и развој, шта подразумева оптимално бављење спортом и које су добробити здравог вежбања. Након теоретског подсећања, уследило је практично демонстрирање наученог, приказом телесних вежби и вежби обликовања.

У Републици Србији традиционално се од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, обележава Недеља здравља уста и зуба. Кампању спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом у Београду, а уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

У 2024. години Недеља здравља уста и зуба се обележава од 13. до 19. маја под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Слоган наглашава значај доброг оралног здравља за опште здравље и за основне функције као што су исхрана, дисање и говор, као и за осмех и самопоуздање.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године у оквиру кампање организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу
• Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
• Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
• Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
• Процењује се да на глобалном нивоу 3,5 милијарди људи има неко орално обољење.
• Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће здравствено стање.

Показатељи у вези са оралним здрављем у Републици Србији
• Према последњем Истраживању здравља становништва Србије из 2019. године , у Србији 55,3% одраслог становништва процењује стање својих зуба и усне дупље као добро, а и 57,8% становника пере зубе више од једанпут дневно.
Истраживање о оралном здрављу деце и омладине у Републици Србији које је спроведено 2019–2020. године показало је да у Србији 13,4% деце јасленог узраста (12–36 месеци) има један или више каријесних млечних зуба, као и да више од половине деце (52,9%) у овом узрасту свакодневно конзумира слаткише. Исто истраживање је показало и да 50,9% деце вртићког узраста (36–71 месец) има каријес или неку његову компликацију, као и да 80% деце овог узраста свакодневно конзумира слаткише.
• Резултати Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године показали су да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има нешто више од две трећине (71,6%) ученика петих, седмих разреда основне школе и првих разреда средње школе, значајно више девојчица него дечака (81,2% према 60,7%).

Опште препоруке за очување оралног здравља
Опште препоруке за очување оралног здравља које се пласирају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, а подстиче се и укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и о утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље.

Препоруке за очување оралног здравља су:
• брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
• у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
• одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
• посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
• везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта;
• избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
• престанак пушења;
• смањење или престанак конзумирања алкохола;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).

Извор:
1. World Health Organization. Oral health Overview. https://www.who.int/health-topics/oral-health#tab=tab_1
2. World Health Organization. Oral health Key facts. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/oral-health
3. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Истраживање здравља становништва Србије 2019. године. 2021; https://www.batut.org.rs/download/publikacije/ZdravljeStanovnistva2019.pdf
4. Марковић Д, Марковић Д, Перић Т, Вуковић А, Kилибарда Б, Јовановић В, Петровић Б, Марковић Е, Солдатовић И. Орално здравље деце и омладине у Републици Србији. Стоматолошки факултет, 2020
5. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Резултати истраживања понашања у вези са здрављем деце шкколског узраста у Републици Србији 2022. године. 2023; https://www.batut.org.rs/download/publikacije/IstrazivanjeHBSC2022.pdf
„Krеtаnjеm dо zdrаvljа”

Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активности.

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије. Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све ово је физичка активност.

Редовна физичка активност има вишеструке здравствене користи: одржава енергетску равнотежу и помаже смањењу телесне тежине, утиче на изградњу коштаног ткива, има заштитни ефекат за појаву повишеног крвног притиска и повишених вредности холестерола у крви, смањује анксиозност и депресију, доприноси бољој концентрацији и различитим социјалним исходима.

Главни циљеви Међународног дана физичке активности су:

• подизање свести о користима физичке активности у превенцији хроничних незаразних болести;
• истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања;
• подстицање становништва широм света на бављење физичком активношћу;
• промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичке активности.

Процењује се да се милион смртних случајева годишње у Европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2019. години становници Србије у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 75+ године (6,1 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,5 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије и 35,1% старијих од 75 година.

На основу Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Хеалтх Бехавиоур ин Сцхоол-агед Цхилдрен Сурвеy, ХБСЦ) из 2022. године у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

Колико кретања је довољно?

СЗО препоручује најмање 60 минута свакодневне умерене физичке активности. Препоруке наглашавају да свакодневна физичка активност треба да буде већим делом аеробна и да укључи и интензивне вежбе за јачање мишића најмање три пута недељно. Последњих деценија бележи се стални пад учесталости редовне физичке активности и већина адолесцената није физички активна у складу са препорукама.
Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције) зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање.

Значај здравственоваспитних активности

Здравственоваспитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље.
Сарадња у изради и реализацији едукативних и промотивних садржаја са Министарством просвете, Заводом за унапређење вапитања и образовања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Школе имају значај у примени ефикасних интервенција, а пожељно је истовремено укључивање породице и заједнице.
• Повећати броја часова физичког и здравственог васпитања у школама
• Дозволити приступ школском дворишту пре и после школе, викендом и за време распуста
• Формирати и подржати рад спортских секција у школи у циљу повећања партиципације ученика
• Мотивисати ученике да пешице или бициклом долазе и одлазе из школе
• Мотивисати наставнике физичког и здравственог васпитања да организују активности током великог одмора: млађи узраст – школице, између две ватре, шуге; старији узраст фудбал, одбојка, кошарка...
• Издвојити део интернет странице школе за објаву занимљивих/корисних информација/препорука заснованих на доказима за физичку активност.

Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизација представљају важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
У суботу, 27.04.2024. године, Црвени крст Сремска Митровица реализовао је Градску смотру и такмичење у пружању прве помоћи, у коме је представник Завода за јавно здравље Др Бојана Цањар имала учешће као један од судија на полигону. Током такмичења,екипе су кроз ситуационо симулацијске полигоне имале прилику да покажу знања о техникама прве помоћи, која су стицали током петомесечних припрема. Поред овога, своје знање показали су и на забавно едукативним полигонима.

Учешће у такмичењу узело је 7 екипа, 5 у категорији подмлатка и 2 у категорији омладине.
Поред такмичарских, 4 гостујуће екипе узело је ревијално учешће на Градској смотри, и то у категорији подмлатка.
На такмичењу остварен је следећи пласман:

У категорији подмлатка-
• Прво место заузела је екипа ОШ “Трива Витасовић Лебарник”
• Друго место заузела је екипа ОШ “Бошко Палковљевић Пинки”
• Треће место заузела је екипа ОШ “Свети Сава”

У категорији омладине-
• Екипа волонтера Црвеног крста Сремска Митровица, I место
• Екипа СМШ “Драгиња Никшић”, II место

На Забавно Едукативним полигонима, најбоље знање показала је екипа Црвени крст Богатић. Првопласиране екипе, представљаће организацију Црвеног крста Сремска Митровица на Покрајинском такмичењу у пружању прве помоћи, у јуну ове године.

Честитамо победницима, као и свим учесницима на труду, раду и савладаним основним мерама спасавања живота!

ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ“ МРЕЖА ИНСТИТУТА/ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

РАСПИСУЈУ КОНКУРС

за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему:

„ЧУВАМ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ“

У периоду од 13. до 19. маја 2024. године на територији Србије обележава се XXXIV Недеља здравља уста и зуба под слоганом „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ“.

Циљ овогодишње кампање је просвећивање опште популације о значају и начинима очувања оралног здравља. У оквиру Недеље здравља уста и зуба наглашава се повезаност оралног и општег здравља, као и значај оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.

У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.

Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика - узраст I IV разред основне школе и V-VIII разред. Радови се достављају окружном заводу/институту за јавно здравље, Центар за промоцију здравља до 19. маја 2024. године, са назнаком „За конкурс XXIX Недеља здравља уста и зуба“. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.

Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ до 28. маја 2024. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад на тему овогодишње Кампање.

Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравствено промотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравствено васпитни рад који прати израду радова.

Најбољи радови са прошлогодишњег конкурса доступни су на следећем линку https://www.batut.org.rs
Више информација о недељи имунизације можете видети на линку испoд.
https://www.batut.org.rs