Гајимо храну, а не дуван

Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, тако и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима СЗО на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.
Због употребе дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету, а у Србији најмање 15 000 људи годишње. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Светска здравствена организација (СЗО) и бројне институције и организације широм света 2023. године обележавају Светски дан без дувана под слоганом „Гајимо храну, а не дуван“. Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање. У свету се 3,2 милиона хектара земље користи за узгајање дувана. Процес узгајања дувана је интензиван процес који захтева велику употребу пестицида и ђубрива, који доприносе деградацији земљишта. Земљиште које се користи за узгој дувана има мањи капацитет за узгој других биљних култура, као што је храна, јер дуван исцрпљује плодност земљишта.
Кључне поруке кампање су:
• Дуван се узгаја у најмање 124 земље у свету, заузимајући земљиште које би се могло користити за узгој усева који хране милионе људи
• Дуван није високо профитабилна култура за фармере и владе, упркос тврдњама дуванске индустрије у свету
• Прелазак са гајења дувана на гајење пољопривредних култура које се користе у исхрани има потенцијал да обезбеди храну милионима породица и унапреди живот пољопривредних произвођача широм света
• Владе широм света би требало да подрже произвођаче дувана да пређу на алтернативне усеве укидањем субвенција за узгој дувана и прерасподелом ресурса за подршку алтернативама за узгој дувана.

Више о кампањи на: https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2023

Овогодишњи Mеђународни дан сећања на преминуле од AIDS-а обележава се 21. маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције HIV инфекције и AIDS-а. To је прилика да се ода почаст онима који су изгубили животе током пандемије узроковане HIV-ом и пружи подршка особама које живе са HIV-ом . Координатори 40. глобалне кампање посвећене сећању на преминуле од AIDS-а су особе које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).
Са овогодишњом темом "Ширимо љубав и солидарност за снажније заједнице" наглашавају се изазови са којима се људи који живе са HIV-ом суочавају због присутне стигме и дискриминације. Међународни дан има за циљ да подсети да су особе које живе са HIV-ом важне и да уз солидарност могу да изграде јачу заједницу која брине о сваком члану. Тежња особа инфицираних HIV-ом је да живе у свету без стигме у коме се свака особа поштује, цени и има могућност да напредује, буде прихваћена и укључена у друштво. Ово је циљ за заједницу свих људи који живе са HIV-ом.

Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“ од 1984. до краја 2022. године у Републици Србији је регистровано 4605 особа инфицираних HIV-ом, од којих је 2177 особа оболелo од AIDS-а (47% свих дијагностикованих HIV+ особа), док су 1352 особе умрле (1206 особа је умрло од AIDS-а тј. 26% свих особа којима је дијагностикована HIV инфекција).
Током 2022. године новооткривене су 164 особе инфициране HIV-ом, 52 особe су новооболелe од AIDS-а, док је 20 особа умрло од AIDS-а.

10.05.2023 године обележен је МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ у Основној школи „ Добросав Радосављевић – Народ“ у Мачванској Митровици.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

• 
• 
• 
• 
•  

Завод за јавно здравље је у сарадњи са Домом здравља Сремска Митровица 09.05.2023 године организовао Базар здравља у селу Засавица 2, коме се одазвало 27 одраслих мештана. У току акције мештани су проверавали ниво шећера у крви, триглицериде и крвни притисак и могли су да добију савете у вези здрвих стилова живота, превентивних прегледа и раног откривања болести. Овај и слични догађаји само су део свакодневних активности Завода за јавно здравље у циљу унапређивању здравља људи у руралним срединама, повећавајући доступност превентих услуга становништву на територији Сремског округа.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje i Stomatološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu od 15. do 21. maja 2023. godine obeležava XXXIII Nedelju zdravlja usta i zuba pod sloganom „Budi ponosan na svoje zube”.
Nedelja zdravlja usta i zuba, se tradicionalno, od 1991. godine, obeležava treće nedelje maja brojnim aktivnostima kao što su javne i druge manifestacije u kojima učestvuje stručna javnost, ali i opšta populacija. Nosioci i koordinatori aktivnosti tokom Nedelje zdravlja usta i zuba na nivou okruga su instituti i zavodi za javno zdravlje, a za teritoriju svake opštine službe stomatološke zaštite domova zdravlja, uz aktivno učešće privatne stomatološke prakse, lokalne zajednice, privatnog sektora i udruženja građana.
Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne.
Bolesti usta i zuba mogu prouzrokovati bol, poremećaje funkcije žvakanja i govora, kao i psihološke probleme, te mogu dugoročno štetno uticati na ukupno zdravlje i blagostanje. Većina oralnih bolesti i stanja ima zajedničke faktore rizika sa vodećim nezaraznim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes).
Slogan kampanje „Budi ponosan na svoje zube” ukazuje na značaj dobrog oralnog zdravlja za svakodnevne aktivnosti kao što su govor i smeh. Stoga opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja koje se naglašavaju u okviru ove kampanje nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, bezbedno fizičko okruženje, smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola i pušenja.

„Kретањем до здравља“
Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.
Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica saoseća sa porodicama i prijateljima žrtava masovnih ubistava koja su se desila proteklih dana, kao i sa ranjenima i očevicima.
Ovakvi krizni događaji mogu da uznemire veliki deo javnosti, pri čemu skrećemo pažnju na to da svi možemo biti deo podrške i zaštite osetljivim osobama, kao i da svi ljudi mogu doživeti različita emocinalna stanja koja su u ovakvim okolnostima očekivana. Ipak, teške reakcije zaslužuju pravovremenu stručnu pomoć.
Zdravstveni sistem je sposoban da pruži podršku svima koji je zatraže a ovim putem skrećemo pažnju na mogućnost korišćenja i drugih resursa.
Ovo je trenutak kada je važna uzajamna solidarnost, da svi zajedno pomažemo jedni drugima i imamo poverenja da u sistemima podrške postoje adekvatni odgovori i pomoć.
Posebno je važno da razgovaramo sa decom o ovim događajima i odgovorimo na njihova pitanja, kao i da nadziremo i ograničimo njihovo nasumično informisanje na društvenim mrežama.

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica ukazuje na korisne resurse u radu sa učenicima, roditeljima i nastavnicima, kao podrška mentalnom zdravlju građanima u doba krize:

- Resursi UNICEF-a: https://www.facebook.com/UNICEFSrbija/?locale=sr_RS
- Psihološke i krizne intervencije u obrazovnim i vaspitnim ustanovama:https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/02/C5Psiholoske-krizne-intervencije-u-obrazovno-vaspitim-ustanovama.pdf

Direktnu emocionalnu podršku možete tražiti pri sledećim ustanovama i organizacijama:
- Centar „SRCE“ – 0800-300-303; podrška putem chat-a na: https://www.centarsrce.org/ svaki dan 17-23 čas; e-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. (svaki dan);
- Psihološko savetovalište “PRIČAJMO (K)OD KUĆE”; E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.; chat na sajtu: www.pricajmokodkuce.com; ponedeljkom i petkom 19-21 čas;
- NADEL - pozivom na broj 116 111, zakazivanjem online savetovanja ili pisanjem putem chat box-a na sajtu https://www.116111.rs/ ; savetodavni telefon za roditelje 0800 007 000;
- Svejeok.rs - zakazivanjem online savetovanja ili pisanjem putem chat box-a na sajtu https://svejeok.rs/ ;
- Institut za mentalno zdravlje - pozivom na 063/868-1757 ili 063/868-2217. Linije rade od 08-20h;
- Klinika za psihijatriju UKCS - pozivom na broj 066/830-0854 i zakazivanjem seanse pozivom na 011/366-2124 i 063/310-723;
- Ministarstvo prosvete - pozivom na 0800 200 201 od 8-15:30h ili mejlom na adresu This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it..

Светски дан хигијене руку у здравственим установама, 5. мај установила је Светска здравствена организација (СЗО) под називом „Убрзајмо активности заједно!”.
Циљ Светског дана хигијене руку у здравственим установама је подсећање на значај хигијене руку у превенцији.
Прање руку сапуном је једна од најефективнијих и најисплативијих мера превенције. Упркос томе што је прање руку сапуном спасоносна мера, велики је изазов промовисати уобичајену активност која се примењује свакодневно у различитим ситуацијама – код куће, у школи, на радном месту.
Основне поруке Светског дана хигијене руку 2023:
Прање руку сапуном је појединачно најисплативија здравствена интервенција: ефикасне мере превенције и контроле укључујући хигијену руку могу да спрече и до 70% болничких инфекција.
Прање руку сапуном редукује болести: дијареју, акутне респираторне инфекције, интестиналне инфекције и инфекције коже и очију.
Прање руку само водом није довољно.
Критични моменти када треба прати руке су: после употребе тоалета, пре руковања храном.
Ефективна промоција захтева разумевање понашања људи и начина мотивације за промену понашања.
Партнерство јавног и приватног сектора је добар приступ у постизању промена понашања људи.

Извор: Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”

25.04.2023. године је одржан базар здравља у фабрици „EATON”. Том приликом су мерени шећер, холестерол, триглицериди у крви и крвни притисак. Нутрициониста и специјлаиста хигијене др Ивана Матијашевић је вршила мерења телесне тежине, одређивала је проценат масти и мишићног ткива у организми, BMI и количину калорија коју би требало да унесу у току дана, при чему су дата упутства и савети за правилан начин исхране. Циљ акције је да се у такмичарском духу покрене другачији начин размишљања и понашања ради побољшања здравља. Следеће мерење ће бити након 3 месеца правилне исхране и појачане физичке активности, а најбољи и најиздржљивији ће бити награђени. Учестовало је 32 особе које имају проблем са исхраном, било да су гојазни или потхрањени.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•