Према подацина ЗЗЈЗ Сремска Митровица, од почетка епидемије 1985. године до данас, на територији округа је регистровано 115 оsоbа инфицираних HIV-ом, од којих је 56 особа оболело од AIDS-а, док је 27 умрло од AIDS-а. Као и ранијих година, сексуални пут преноса је доминантан. Све регистроване особе биле су мушког пола. Рано откривање инфекције путем редовног тестирања је кључно за успешну контролу доприноси успешној контроли болести, дужини и квалитету живота. Подсетимо се путева преношења HIV инфекције:

HIV инфекција се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV инфекција се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсингу... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (чешаљ, бријач, четкица за зубе...).

HIV инфекција се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета који је користила особа инфицирана HIV-ом,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира које је користила особа инфицирана HIV-ом,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне коју је користила особа инфицирана HIV-ом,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа).

Поводом Светског AIDS дана, 1. децембра, под слоганом овогодишње кампање: „Нека воде заједнице” UNAIDS наглашава да је овај Светски AIDS дан позив на акцију да се подрже заједнице особа које живе са HIV-ом, заједнице особа у повећаном ризику од HIV-а или особа које су погођене HIV-ом у њиховим улогама, и то тако да: • Улоге заједница морају бити кључне у свим плановима и програмима за HIV, као и у њиховој формулацији, буџетирању, имплементацији, праћењу и евалуацији. Ништа о нама без нас. • Улоге заједница треба да буду у потпуности и поуздано финансиране како би се омогућило потребно повећање услуга, и да буду адекватно подржане и плаћене. Не окончати AIDS скупље је од окончања. • Препреке улогама заједница морају бити уклоњене. Потребан је подстицајни нормативни амбијент (средина) који олакшава улогу заједница у пружању превентивних HIV услуга, осигурава простор цивилном друштву и штити људска права свих, укључујући и маргинализоване заједнице, како би се унапредио глобални одговор на HIV. Уклонити штетне законе, креирати законе који оснажују.

Епидемиолошка ситуација у свету и Европи

Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2022. године преме проценама UNAIDS-a однела више од 40 милиона живота, док је скоро 86 милиона људи било инфицирано HIV-ом. Процењено је да је на крају 2022. године 39 милиона људи живело са HIV-ом. Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом (51% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона), док је 1,3 милиона људи новоинфицирано HIV-ом у 2022. години, што је редукција за 38% у односу на 2,1 милиона у 2010. години, али је далеко од циља за 2025. годину – 335.000 нових HIV инфекција. Међу децом регистрована је редукција нових HIV инфекција за 58% у поређењу са 2010. годином (130.000 према 310.000). Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и превенцију и лечење инфекција које се јављају услед нарушеног имунолошког система, HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг и продуктиван живот. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да, у свакој земљи до 2025. године, 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом буде на лечењу антиретровирусним лековима (АРТ) и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. У 2022. години ови показатељи су били 86% – 89% – 93% на глобалном нивоу. У односу на укупан број особа које живе с HIV-ом у свету (39 милиона) крајем 2022. године 86% је било дијагностиковано (5,5 милиона особа није знало да је инфицирано HIV-ом), 76% је било на АРТ, док је 71% имало успешну контролу вируса без ризика да заразе друге особе. У складу са препорукама СЗО од 2016. године АРТ треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе. У 2022. години 77% одраслих и само 57% деце доби до 14 година која живе са HIV-ом у свету је примало доживотну антиретровирусну терапију (29,8 милиона особа са дијагностикованом HIV инфекцијом свих узраста тј. скоро четири пута више у односу на 7,7 милиона у 2010. години). Велика већина (82%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом је била на АРТ током 2022, која не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихове бебе. Па ипак, за 9,2 милиона људи који живе са HIV-ом терапија није била доступна. СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања HIV-ом у свим земљама и регионима. Ризик од инфицирања HIV-ом је 35 пута већи међу особама које инјектирају дроге, 30 пута је већи за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута је већи међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе у односу на општу популацију. Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су 70% свих нових HIV инфекција широм света у 2021. години. Према проценама UNAIDS-а у региону Европе и северне Америке је 4,3 милиона особа живело са HIV-ом крајем 2022, док је било 218.000 нових HIV инфекција и 61.000 умрлих од AIDS-а у 2022. години. Процењује се да од 2,6 милиона особа које живе са HIV-ом у региону Европе крајем 2022. свака пета особа није знала да је инфицирана овим вирусом. Свака друга особа инфицирана HIV-ом у Европи дијагностикована је у касној фази инфекције, када је имунолошки систем већ значајно оштећен. Процене указују да је 2020. године у Европи било 170.000 ново инфицираних особа, док је циљ за 2025. годину 21.000 нових HIV инфекција. Ово је показатељ да је потребно унапредити стратегије тестирања у циљу раног дијагностиковања HIV инфекције, као и друге превентивне стратегије, као што је преекспозициона заштита лековима особа са ризичним понашањем. Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и продуктиван живот и спречава даљи пренос на друге особе.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2023. године, у Републици Србији je регистровано 4729 особа инфицираних HIV-ом, од којих је 2212 особа оболело од AIDS-а, док je 1216 особa инфицираних HIV-ом умрлo од AIDS-а, а још 146 особa инфицираних HIV-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2023. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом (63%). Међу пријављеним дијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2023. године било је 11 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (90% у 2022. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 29% у 2022. години у односу на 22% у 2002. години). У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације особа које инјектирају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10% (у 2022. години регистрована су два случаја HIV инфекције међу ОКИД тј. 1%). С друге стране, почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), преко 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко 4/5 свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године). У периоду 2005–2022. године регистровано је 16 деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017, 2018, 2020. и 2022. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док су у 2019. години регистрована два случаја, а у 2021. један случај. У периоду 2005–2022. године рођено је више од четрдесеторо здраве деце од мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на стратешки препознатом програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете. Према званично доступним подацима у Србији су крајем 2022. године живеле 3253 особе којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а. Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на HIV и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду. У оквиру превентивног програма који спроводи Министарство здравља у партнерству са осам удружења (Асоцијација Дуга, ЈАЗАС, Превент, Ремикс, Потент, Асоцијација здравствених медијаторки, ТОЦ и УСОП у партнерству са удружењима АИД+, АС, Црвена линија и Став+) добровољно, анонимно саветовање и тестирање на HIV и друге инфекције је бесплатно и доступно особама из кључних популација под повећаним ризиком (мушкарци који имају секс с мушкарцима, особе које се баве секс радом и особе које инјектирају дроге) у просторијама удружења и у мобилним јединицама у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и другим градовима. Поред превентивног програма пружају се и различити видови подршке особама које су инфициране HIV-ом.

Епидемиолошке детерминанте HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2023. године

• Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 27. новембра 2023. године у Републици Србији је регистровано 4729 особа инфицираних HIV-ом, од којих је 2212 особа оболело од AIDS-а (47% свих регистрованих HIV позитивних особа), док су 1362 особе инфициране HIV-ом умрле (1216 од AIDS-а, а 146 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом). • Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али и највећи број особа се тестира у Београду. • У периоду јануар–новембар 2023. године дијагностиковане су и пријављене 124 особе инфициране HIV-ом, што је за 18% мање него у истом периоду прошле године (152 особе), односно за 29% мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа). • Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 35 особа је дијагностикован клинички АIDS, док је 10 особа умрло од АIDS-а (за 67 % више поређењу са истим периодом 2022. године када је умрло 6 особа). Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2022. годинe регистровано је седмоструко повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2427 особа крајем 2022. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (графикон 1). С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2013–2022. године дијагностиковано 1725 особа инфицираних HIV-ом, што је за 50% више него у периоду 2003–2012. године када је дијагностиковано 1149 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа у заједници, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а. Процене UNAIDS-а указују да је крајем 2022. године у нашој земљи 3800 особа живело са HIV-ом, од којих 550 особа, односно шестина није знала да је инфицирана HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, инфициране особе имају могућност да одмах по дијагностиковању HIV инфекције, без обзира на тренутни имунолошки и вирусолошки статус, започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а. Од 124 дијагностиковане особе инфициране HIV-ом у периоду од јануара до 27. новембра 2023. године, 59 особа је из Београда (48%), 42 су из Војводине (34%), а нешто мање од петине је из осталих округа централне Србије (23 особе, тј. 18%). Регистровано је 11 пута више мушкараца у односу на жене (114 мушкараца и 10 жена). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (99 особа тј. 80%), односно свака четврта особа је узраста 20–29 година (31 особа тј. 25%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 17 година, а најстарија 76 година. У односу на начин трансмисије, код 102 особе HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 66 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (63% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистроване су и две особе које инјектирају дроге којима је новодијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 20 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака четврта дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (35 особа тј. 28%), скоро половина особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (54 особе тј. 44%), а код 17 особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (14%). Чак две трећине особа инфицираних HIV-ом (66%) које су дијагностиковане током ове године, и за које је био доступан податак о броју CD4 лимфоцита (n=119), откривено је у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у ИЈЗ/ЗЈЗ у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе. Од 35 пријављених особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2023. године, 29 су мушкарци. У Београду је регистровано 16 случајева оболевања од АIDS-а (46%), док је на територији Војводине нотирано 12 случајева АIDS-а (34%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–49 година (22 особе тј. 63%), али је оболевање регистровано и код четири особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 22 до 76 година. По пријављеном начину трансмисије 26 особа оболелих од АIDS-а (74% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је 20 хетеросексуалаца (77% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за 9 особа начин трансмисије HIV-а није пријављен. Од укупно регистрованих 10 особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2023. године, четири особе су из Београда, четири са територије Војводине, док су две умрле особе из Нишавског и Златиборског округа. Међу умрлима 7 особа су мушкарци. У односу на узраст умрли су били узраста од 28 до 84 године, од којих су три особе пријавиле сексуални начин трансмисије. Осам смртних исхода регистровано је унутар месец дана од тренутка дијагностикованог носилаштва анти-HIV-антитела и оболевања од АIDS-а у 2023. години.