Home
Friday, 13 October 2023 06:35
Светски дан менталног здравља „Бурн-оут синдром“
Written by Super User
Поводом Светског дана менталног здравља 10.10.2023. године одржано је предавање у фабрици „Еатон“ у Сремској Митровици на тему „Бурн-оут синдром“.
Синдром сагоревања на послу је глобални проблем у чијој сржи се налазе три основна елемента: исцрпљеност, цинизам и изостанак ефикасности на послу.
Ови симптоми, уколико се не препознају, воде ка депресији. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је кроз презентацију, научна сазнања и интеракцију са учесницима изнела значај менталне хигијене, важност здраве комуникације међу запосленима и начине са којима можемо спречити настанак синдрома сагоревања.
Око 50 учесника је присуствовало предавању, који су имали могућност да активно учествују у дискусији и изнесу своје ставове и размишљања.
Синдром сагоревања на послу је глобални проблем у чијој сржи се налазе три основна елемента: исцрпљеност, цинизам и изостанак ефикасности на послу.
Ови симптоми, уколико се не препознају, воде ка депресији. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је кроз презентацију, научна сазнања и интеракцију са учесницима изнела значај менталне хигијене, важност здраве комуникације међу запосленима и начине са којима можемо спречити настанак синдрома сагоревања.
Око 50 учесника је присуствовало предавању, који су имали могућност да активно учествују у дискусији и изнесу своје ставове и размишљања.
Утицај фактора ризика, који доприносе настанку кардиоваскуларних обољења, у многоме може бити смањен уколико особа замени досадашње лоше навике здравим стиловима живота.
Превентивним прегледима можемо открити неке од фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења, као што су висок крвни притисак, повишене масноће у крви, прекомерна телесна маса.
Управо овакву акцију спровели су здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица 29.09.2023. године у селу Мартинци,
где су мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, а онима који су имали откривен неки од фактора ризика, урађен је ЕКГ преглед од стране лекара.
Сви заинтересовани посетиоци могли су да се посаветују са здравственим радницима, као и да добију штампани здравствено васпитни материјал на тему превенције КВ болести.
Овакве и сличне акције део су свакодневних активности Завода за јавно здравље у сарадњи са Домом здравља.
Превентивним прегледима можемо открити неке од фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења, као што су висок крвни притисак, повишене масноће у крви, прекомерна телесна маса.
Управо овакву акцију спровели су здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица 29.09.2023. године у селу Мартинци,
где су мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, а онима који су имали откривен неки од фактора ризика, урађен је ЕКГ преглед од стране лекара.
Сви заинтересовани посетиоци могли су да се посаветују са здравственим радницима, као и да добију штампани здравствено васпитни материјал на тему превенције КВ болести.
Овакве и сличне акције део су свакодневних активности Завода за јавно здравље у сарадњи са Домом здравља.
Шта млади знају о полном сазревању, шта је ризично сексуално понашање, које су болести које се преносе полним путем и како се лече, била је тема радионице и предавања које је одржано ученицима осмих разреда ОШ“Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици.
О овој интересантној теми са ученицима је разговарала Снежана Белушевић, главна сестра Центра за промоцију здравља. Тестом процене знања, који је спроведен пре радионице, увидели смо да је ова тема итекако занимљива младим људима, интригантна, али и још увек недовољно позната, да о репродуктивном здрављу и даље треба разговарати, без табуа.
Здравствено васпитање део је свакодневних активности Центра за промоцију здравља и са том праксом наставићемо и даље.
О овој интересантној теми са ученицима је разговарала Снежана Белушевић, главна сестра Центра за промоцију здравља. Тестом процене знања, који је спроведен пре радионице, увидели смо да је ова тема итекако занимљива младим људима, интригантна, али и још увек недовољно позната, да о репродуктивном здрављу и даље треба разговарати, без табуа.
Здравствено васпитање део је свакодневних активности Центра за промоцију здравља и са том праксом наставићемо и даље.
„Подржимо дојење на радном месту“
У оквиру Националне недеље промоције дојења у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је конференција за медије,
на којој је др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине и координатор за подршку дојења за Сремски округ,
упознала присутне о значају и циљу овогодишње кампање – са којим се изазовима сусрећу запослене мајке које доје,
колико је битно да радно окружење буде подржавајуће за мајке, као и колико је значајно да мајка не прекида дојење, чак иако мора да се врати на посао.
Дојење има вишеструке здравствене добробити како за дете, тако и за мајку;
мајчино млеко је идеална храна, јер испуњава све нутритивне потребе новорођенчета, али и утеха, пружа осећај сигурности, топлине и љубави.
Докторка је изнела основне податке анализе показатеља дојења на територији Сремског округа у 2022. години и представила циљеве Националног програма подршке дојењу.
Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица упућен је апел свим будућим мајкама да буду упорне и не одустају од дојења,
јер нема природнијег, једноставнијег, економичнијег и здравијег начина исхране будућих генерација.
У оквиру Националне недеље промоције дојења у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је конференција за медије,
на којој је др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине и координатор за подршку дојења за Сремски округ,
упознала присутне о значају и циљу овогодишње кампање – са којим се изазовима сусрећу запослене мајке које доје,
колико је битно да радно окружење буде подржавајуће за мајке, као и колико је значајно да мајка не прекида дојење, чак иако мора да се врати на посао.
Дојење има вишеструке здравствене добробити како за дете, тако и за мајку;
мајчино млеко је идеална храна, јер испуњава све нутритивне потребе новорођенчета, али и утеха, пружа осећај сигурности, топлине и љубави.
Докторка је изнела основне податке анализе показатеља дојења на територији Сремског округа у 2022. години и представила циљеве Националног програма подршке дојењу.
Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица упућен је апел свим будућим мајкама да буду упорне и не одустају од дојења,
јер нема природнијег, једноставнијег, економичнијег и здравијег начина исхране будућих генерација.
Свет
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.
Published in
Epidemiologija
Thursday, 05 October 2023 11:37
Имунизација становништва против грипа у Срему у сезони 2023/2024 године
Written by Super User
За сезону 2023/2024. године дистрибирано је 16000 доза четвороваленте вакцине против грипа.
У току је дистрибуција до вакциналних пунктова домова здравља, те је планирано отпочињање вакцинације од понедељка, 02.10.2023. године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2023/2024. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
• A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
• A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
• B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
• B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне. Вакцина има различиту ефективност код особа различите доби, те се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, вакцинација против грипа се спроводи код особа у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су лица са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.), труднице, особе код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, лица старија од 65 година. Вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна вакцина, осим код особа код којих је потврђена контраиндикација.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
У току је дистрибуција до вакциналних пунктова домова здравља, те је планирано отпочињање вакцинације од понедељка, 02.10.2023. године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2023/2024. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
• A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
• A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
• B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
• B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне. Вакцина има различиту ефективност код особа различите доби, те се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, вакцинација против грипа се спроводи код особа у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су лица са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.), труднице, особе код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, лица старија од 65 година. Вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна вакцина, осим код особа код којих је потврђена контраиндикација.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
Published in
Epidemiologija
„ЗДРАВЉА И ЗНАЊА НИКАД ДОСТА“
Лекари, бивши „Бајићевци“ у улози предавача
Поводом обележавања Дечије недеље у Основној школи „Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици одржана је трибина за ученике од петог до осмог разреда, на којој су учествовали лекари, некадашњи ученици ове школе.
О томе шта је то проблематично коришћење интернета, друшвених мрежа, видео игрица, мобилних телефона, као и како да препознају када се јави зависност од компјутера и које су последице по здравље,
причала је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ Сремска Митровица, такође бивша ученица Бајићеве школе.
У препуном холу радозналих ученика, остао је утисак да су млади данас ипак свесни ризика по здравље, као и да имају предлоге за здраве алтернативе како да проведу слободно време.
Лекари, бивши „Бајићевци“ у улози предавача
Поводом обележавања Дечије недеље у Основној школи „Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици одржана је трибина за ученике од петог до осмог разреда, на којој су учествовали лекари, некадашњи ученици ове школе.
О томе шта је то проблематично коришћење интернета, друшвених мрежа, видео игрица, мобилних телефона, као и како да препознају када се јави зависност од компјутера и које су последице по здравље,
причала је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ Сремска Митровица, такође бивша ученица Бајићеве школе.
У препуном холу радозналих ученика, остао је утисак да су млади данас ипак свесни ризика по здравље, као и да имају предлоге за здраве алтернативе како да проведу слободно време.
More...
Thursday, 05 October 2023 09:48
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа
Written by Super User
ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа
ЗЗЈЗ Сремска Митровица је у сарадњи са Удружењем жена „Дике“,Кузмин , Домом здравља Сремска Митровица и Црвеним крстом СМ у просторијама Ловачког дома у Кузмину организовао предавање на тему “Медитеранска исхрана у превенцији атеросклерозе и КВС болести” Предавање је одржала Др Татјана Рогуља Орељ,Спец. хигијене , дијетолог,начелник центра за хигијену и хуману екологију.
Предавање је било намењено старијој популацији са акцентом на факторе ризика настанка атеросклерозе као што су хиперлипидемија,повишен крвни притисак,шећерна болест,пушење цигарета, године, пол и последично настанка кардиоваскуларних болести . Кардиоваскуларне болести, болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти у свету. Сваке године око 17,9 милиона људи умре због последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Присутни су могли да чују колико је у превенцији КВБ поред физичке активности важна и правилна исхрана тј.хигијенско-дијететски режим .
Медитеранска исхрана представља савремен вид исхране заснован на исхрани земаља средоземља, посебно јужне Италије, Кипра, Португалије, Турске, Шпаније.
Због овакве исхране, становништво наведених земаља иако троши велике количине масноћа у исхрани (претежно мононезасићених) има мали проценат кардиоваскуларних обољења.
Заједничке карактеристике медитеранске исхране су велика потрошња воћа, поврћа, интегралног хлеба, пшенице и других житарица, маслиновог уља и рибе, храна са мало засићених, а много мононезасићених масноћа и дијетних влакана. Често се конзумира црно вино али у умереним количинама. Једна чаша дневно се препоручује женама ,a две чаше мушкарцима.
Храна која се препоручује: црни, ражани, интегрални хлеб или замене за хлеб (качамак, шпагети, интегрални пиринач, пасуљ, сочиво, кувана пшеница, кувани кукуруз, овсене и јечмене пахуљице),кисело , слатко млеко и јогурт са мање од 1.6 % млечне масноће, немасни сиреви,пилетина,ћуретина, телетина, јунетина, говедина, речна и морска риба (харинга, скуша, туњевина, лосос), коњско месо, дивљач, од сухомеснатих производа пилећа и ћурећа прса, говеђи производи који нису слани, туњевина и сардине оцеђени од уља, два до три барена јајета недељно,пола килограма воћа и пола килограма поврћа,маслиново уље на хладно цеђено, нерафинисано,маслинке, орашасти плодови 6 до 8 језгри ораха дневно, шака бадема и лешника.
Храна која се не препоручује: бели хлеб, производи од белог брашна, лисната теста,пуномасни сиреви и качкаваљ, путер, кајмак, маргарин, зденка сир, крем сиреви,свињско месо и свињске прерађевине,паштета, џигерица, чварци,товљене речне рибе сом,шаран,пржена јаја,ако особа има шећерну болест не конзумирати, грожђе, смокве, шљиве и банане.
1. октобар 2023 – Међународни дан старијих особа
ЗЗЈЗ Сремска Митровица је у сарадњи са Удружењем жена „Дике“,Кузмин , Домом здравља Сремска Митровица и Црвеним крстом СМ у просторијама Ловачког дома у Кузмину организовао предавање на тему “Медитеранска исхрана у превенцији атеросклерозе и КВС болести” Предавање је одржала Др Татјана Рогуља Орељ,Спец. хигијене , дијетолог,начелник центра за хигијену и хуману екологију.
Предавање је било намењено старијој популацији са акцентом на факторе ризика настанка атеросклерозе као што су хиперлипидемија,повишен крвни притисак,шећерна болест,пушење цигарета, године, пол и последично настанка кардиоваскуларних болести . Кардиоваскуларне болести, болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти у свету. Сваке године око 17,9 милиона људи умре због последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Присутни су могли да чују колико је у превенцији КВБ поред физичке активности важна и правилна исхрана тј.хигијенско-дијететски режим .
Медитеранска исхрана представља савремен вид исхране заснован на исхрани земаља средоземља, посебно јужне Италије, Кипра, Португалије, Турске, Шпаније.
Због овакве исхране, становништво наведених земаља иако троши велике количине масноћа у исхрани (претежно мононезасићених) има мали проценат кардиоваскуларних обољења.
Заједничке карактеристике медитеранске исхране су велика потрошња воћа, поврћа, интегралног хлеба, пшенице и других житарица, маслиновог уља и рибе, храна са мало засићених, а много мононезасићених масноћа и дијетних влакана. Често се конзумира црно вино али у умереним количинама. Једна чаша дневно се препоручује женама ,a две чаше мушкарцима.
Храна која се препоручује: црни, ражани, интегрални хлеб или замене за хлеб (качамак, шпагети, интегрални пиринач, пасуљ, сочиво, кувана пшеница, кувани кукуруз, овсене и јечмене пахуљице),кисело , слатко млеко и јогурт са мање од 1.6 % млечне масноће, немасни сиреви,пилетина,ћуретина, телетина, јунетина, говедина, речна и морска риба (харинга, скуша, туњевина, лосос), коњско месо, дивљач, од сухомеснатих производа пилећа и ћурећа прса, говеђи производи који нису слани, туњевина и сардине оцеђени од уља, два до три барена јајета недељно,пола килограма воћа и пола килограма поврћа,маслиново уље на хладно цеђено, нерафинисано,маслинке, орашасти плодови 6 до 8 језгри ораха дневно, шака бадема и лешника.
Храна која се не препоручује: бели хлеб, производи од белог брашна, лисната теста,пуномасни сиреви и качкаваљ, путер, кајмак, маргарин, зденка сир, крем сиреви,свињско месо и свињске прерађевине,паштета, џигерица, чварци,товљене речне рибе сом,шаран,пржена јаја,ако особа има шећерну болест не конзумирати, грожђе, смокве, шљиве и банане.
|
|
|
