• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Глобално оптерећење раком у свету – Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Сваке године се обележава Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта, како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе (ТБ).
Ове године тога дана се обележава 140. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе.
Заустављање ове исцрпљујуће болести остаје и даље глобални приоритет. Последњих десет година у томе је постигнут охрабрујући напредак. Међутим, пандемија ЦОВИД-19 довела је даљи успех у борби против ове болести у опасност. Негативно је утицала на превенцију и контролу туберкулозе на првом месту јер САРС-ЦоВ-2 вирус представља повећан ризик за особе оболеле од туберкулозе, као и због тога што је изазвала озбиљне поремећаје на глобалном нивоу у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења туберкулозе.
Борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести. То је такође борба да се смањи сиромаштво, неједнакост, дискриминација и стигма и прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2020. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 9,9 милиона људи оболело од туберкулозе у 2020. години.
Утицај пандемије ЦОВИД-19 преокренуо је године глобалног напретка у смањењу броја умрлих од туберкулозе, са процењеним бројем умрлих у 2020. на нивоу из 2017. године. Процењено је да је око 1,5 милиона ХИВ-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,2 милиона у 2019), као и 208.000 особа које живе са ХИВ-ом.

Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.
Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.