Kakva je epidemiološka situacija oboljenja koju izaziva novi Korona virus (COVID-2019) u AP Vojvodini?
Do 09.03.2020. godine na teritoriji AP Vojvodine, registrovan je jedan slučaj oboljenja COVID-2019 izazvan novim korona virusom (SARS-CoV-2) kod pacijenta na teritorije Sebernobačkog okruga. Dosada je na teritoriji AP Vojvodine prijavljeno 33 slučaja sumnje na COVID-2019 od kojih je 10 testirano u Institutu za javno zdravlje Vojvodine ( Centar za virusologiju) a 14 na Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak. Svi testirani uzorci su bili negativni osim pacijenta sa teritorije Severnobačkog okruga kod koga je infekcija laboratorijski potvrđena. Obzirom da je u Republici Srbiji registrovan prvi slučaj ovog oboljenja, rizik za lokalnu transmisiju virusa se može oceniti kao visok. Institut za javno zdravlje Vojvodine, kao i sve zdravstvene ustanove u Srbiji, postupaju u skladu sa ažuriranim algoritmima koje dostavlja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kakva je epidemiološka situacija COVID-2019 u Evropi i svetu?

Do 09. 03. 2020. u svetu je prijavljeno ukupno 109 695 potvrđenih slučajeva COVID-2019 i 3811 smrtnih ishoda u 105 zemalja sveta. Većina slučajeva registrovana je u NR Kini (74%). U 46 Evropskih zemalja registrovano je 11999 slučajeva infekcije (11% svih slučajeva u svetu) i 399 smrtni ishod. U ovom trenutku, u skladu sa zvaničnom preporukama Instituta za javno zdravlja Srbije, područjima intenzivne transmisije virusa SARS-CoV-2 smatraju se: NR Kina (naročito grad Vuhan u provinciji Hubej), Republika Koreja (Južna Koreja), Singapur, Japan, Iran i Italija.
Više informacija o globalnoj epidemiološkoj situaciji COVID-19 na sajtovima:

Instituta za javno zdravlje Srbije:
Ministarstva zdravlja RS:
Evropskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC):
SZO:

Da li su infekcije korona virusima neuobičajene kod ljudi?

Određeni tipovi korona virusa redovno cirkulišu u našoj populaciji stanovništva. Većina ljudi se tokom života inficira bar jednim tipom korona virusa. Infekcije se manifestuju simptomima prehlade, kao blaga dijareja ili prolaze bez ikakvih simptoma. Retko može doći do upale pluća.
Koje su osobine virusa SARS-CoV-2 koji izaziva COVID-2019?

Virus SARS-CoV-2 otkriven u Decembru 2019. godine u Kini (Vuhan) je do tada bio nepoznati tip korona virusa kod ljudi. Ovaj virus se razlikuje od svih do sada poznatih korona virusa uključujući MERS-CoV prepoznat na Bliskom Istoku pre nekoliko godina i SARS-CoV koji je prvi put registrovan u Kini 2002-2003 godine. Prema sada dostupnim informacijama, ovaj virus je manje smrtonosan od SARS-CoV.

Da li se zna poreklo SARS-CoV-2 ?

Neki tipovi korona virusa su prisutni kod životinja (slepi miševi, kamile, goveda, mačake itd.). SARS-CoV-2 je zoonoznog porekla (prenet sa životinja na ljude). Međutim, još uvek nisu u potpunosti utvrđeni rezervoar, izvor zaraze i način prenošenja ovog virusa. Iako je za većinu prvoobolelih zajedničko da su posetili pijacu ribe, morskih plodova i malih životinja u Vuhanu (Kina) gde su bili u kontaktu sa životinjama, još nije precizno ustanovljeno koje životinje su potencijalni rezervoari zaraze za SARS-CoV-2.

Koji su simptomi COVID-2019?

Lakši oblici bolesti mogu ličiti na prehladu (povišena telesna temperatura, bol u ždrelu, kijavica, slabost, bolovi u mišićima). Teži oblici bolesti se manifestuju upalom pluća sa povišenom telesnom temperaturom, kašljem i otežanim disanjem. U najtežim slučajevima, može doći do šoka, akutnog respiratornog sindroma i smrtnog ishoda. Prema dosadašnjim podacima smrtnost među obolelima je oko 3% ali zavisi od uzrasta, komorbiditeta i drugih činilaca.

Koliko traje inkubacija bolesti?

Inkubacija bolesti (vreme od unošenja virusa u organizam do pojave simptoma bolesti) traje od 2 do 14 dana (u proseku 5 dana).

Kako se prenosi SARS-CoV-2 ?

Osim prenošenja SARS-CoV-2 na ljude bliskim kontaktom sa životinjama rezervoarima infekcije, evidentno je u ovoj epidemiji prenošenje virusa sa čoveka na čoveka (interhumano). Virus SARS-CoV-2 se interhumano prenosi kapljičnim putem, udisanjem kapljica koje je zaraženi izbacio prilikom kašlja ili kijanja (slično gripu). Moguć je prenos i direktnim kontaktom. Ispituju se i drugi mogući putevi prenošenja ovog virusa. Smatra se da je zaraženi čovek najzarazniji dok ima simptome bolesti (kašalj, kijanje).

Ko ima povećan rizik da oboli od COVID-2019?

Od COVID-2019 mogu oboleti svi bez obzira na uzrast. Teži oblik infekcije sa upalom pluća i tešku akutnu respiratornu bolest do sada su većinom imale starije osobe (>65 godina), lica sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom. Zdravstveni radnici i članovi porodice koji leče i neguju pacijente su zbog velike izloženosti virusu u povećanom riziku da se inficiraju.

Kako se zaštiti od infekcije SARS-CoV-2?

(Saveti za putnike u međunarodnom saobraćaju).

Savetuje se ODLAGANJE PUTOVANJA u zemlje sa lokalnom transmisijom bolesti a prema izveštajima koji se ažuriraju svakodnevno na sajtu SZO: To se posebno odnosi na starije od 60 godina, lica sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom.
Ne preporučuje se testiranje na virus SARS-CoV-2 zdravih putnika povratnika koji su putovali u zemlje u kojima je bilo registrovanih slučajeva bolesti COVID-19.
Putnike koji dolaze iz Kine ili drugih žarišta epidemije a imaju simptome povišene telesne temperature i simptome slične gripu molimo da se jave na telefon broj 064 8945235 koje je otvorilo Ministarstvo zdravlja. Na sajtu nadležnih Zavoda za javno zdravlje biće objavljeni brojevi telefona za pitanja građana o korona virusu.
Potrebno je striktno pridržavati se svih mera prevencije respiratornih infekcija (u nastavku teksta).
Ukoliko ste se vratili iz Kine i/ili područja pogođenih epidemijom, biće vam uručeno zdravstveno upozorenje na aerodromu, na graničnom prelazu (takođe se može pročitati na sajtu IZJZV) u kome su sadržane sve potrebne informacije i dalji postupci u slučaju pojave simptoma bolesti. Tokom dve nedelje od povratka ograničite svoje kretanje i smanjite kontakte sa drugim licima na minimum. Ukoliko dobijete povišenu telesnu temperaturu i simptome slične gripu, javite se telefonom na brojeve telefona naznačene u zdravstvenom upozorenju.
Mere prevencije svih respiratornih infekcija (prvenstveno virusnih) podrazumevaju izbegavanje kontakata sa osobama koje imaju znake i simptome prehlade ili oboljenja sličnog gripu, izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u zatvorenom prostoru gde boravi veliki broj osoba, pojačana i česta higijena ruku (pranje ruku vodom i sapunom minimum 20 sekundi a kada to nije moguće, korišćenje alkoholnih preparata za dezinfekciju ruku.Ukoliko sami imate znake respiratorne infekcije, nemojte boraviti u zatvorenom prostoru gde se nalazi veliki broj osoba, prilikom kašljanja i kijanja pokrijte nos i usta papirnim maramicama, a nakon upotrebe maramicu odmah bacite u korpu za otpatke a ruke odmah operite ili dezinfikujte. Ukoliko je neizbežno da budete na mestu zajedno sa velikim brojem ljudi (čekaonice, pošte, aerodromi, železničke i autobuske stanice) savetuje se nošenje maski preko usta i nosa, koje se menjaju čim postanu navlažene.



REFERENCE:

Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Preuzeto:https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019
Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Preuzeto sa: https://www.ecdc.europa.eu/en/novel-coronavirus-china/questions-answers
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Preuzeto sa: https://www.cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/index.html

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији
Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи и регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос тој чињеници и даље хроничне инфекције учествују у настанку малигних тумора са 15–20%, односно 16%. Проценат је мањи од 5% у развијеним земљама и прелази 50% у субсахарској Африци (нпр. инфекција ХПВ-ом и висока стопа оболевања од рака грлића материце). Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу....

У овој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у паду у односу на прошлонедељне. Од почетка године, вирусолошким испитивањем узорака назофарингеалног бриса осам пацијената са сумњом на грип са територије општине Пећинци, Инђија и Сремска Митровица су потврђене инфекције вирусом грипа типа А и вирусом грипа Б.
Центар за контролу и превенцију болести