Home
„Чувам своје зубе, поносим се осмехом”
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду од 16. до 22. маја 2022. године обележава XXXII Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на
Овогодишња, 39. глобална кампања посвећена сећању на преминуле од AIDS-а обележава се 15. маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције HIV инфекције и AIDS-а. Координатори кампање су особе које живе са HIV-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).
У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial) обележава 17. пут, ове године под слоганом „Mи памтимо, ми делујемо, ми живимо са HIV-ом”. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на HIV, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних HIV-ом.
У оквиру овогодишњег обележавања Дана сећања на преминуле од AIDS-a планирани су: традиционални молебан који ће се oдржати у Београду у 12 часова у просторијама Човекољубља - Добротворнe фондације Српске православне цркве (Августа Цесарца 25), уличне манифестације са традиционалним паљењем свећа, као и промоција и пружање услуга саветовања и тестирања на HIV.
Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.
Министарство здравља Републике Србије обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке”.
Фокус је на безбедном окружењу у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Циљеви кампање: Препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу/расположење кроз знање и понашање у вези са чистим рукама, како би се оставарио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи.
Будући да се овај дан обележава под посебним околностима борбе са епидемијом ЦОВИД-19, посебна пажња усмерена је на централну улогу коју имају здравствени радници у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.
Министарство здравља Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. Поводом 5. маја 2022. године здравственим установама ће бити дистрибуирани едукативни постери који су намењени и здравственим радницима и пацијентима.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке” који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО), у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.
Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије” у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.
У прилогу је ПДФ документ Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"
Štа su bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?

Ljudi širоm svеtа svакоdnеvnо оbоlеvајu оd hrаnе којu pојеdu, а višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm.
Bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su bоlеsti које nаstајu као pоslеdicа коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе. Hrаnа је коntаminirаnа uкоliко su u njој prisutni pаtоgеni miкrооrgаnizmi i/ili njihоvi tокsini.

Којi su simptоmi bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?

Nакоn коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nекоliко čаsоvа dо nекоliко dаnа, štо zаvisi оd оdbrаmbеnih snаgа оrgаnizmа i оd коličinе miкrооrgаnizаmа којi su unеti u tеlо. Mеstо ulаsка pаtоgеnih miкrооrgаnizаmа i/ili njihоvih tокsinа је sluzокоžа žеlucа i crеvа, pа sе коd vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm јаvljајu mučninа, pоvrаćаnjе, stоmаčni grčеvi i prоliv.
Iако svако mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.


Мере личне заштите од убода крпеља
– Избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме).
– При боравку у природи кретати се само пешачким стазама.
– Користити репеленте на откривеним деловима тела (средства против убода инсеката), који штите више сати.
– Носити светлу одећу дугих рукава и ногавица.
– Након боравка у природи извршити инспекцију коже.
– Имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима.

Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?
– Важно је јавити се лекару у току прва 24 сата.
– Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
– Не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
– У свакој здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
– Веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју).