Грип се најчешће манифестује високом температуром, главобољом, језом, дрхтавицом и боловима у мишићима, сувим кашљем и кијавицом. Пацијенти који имају ове симптоме, посебно ако имају неко хронично обољење, треба да се јаве свом лекару. Терапија је симптоматска (аналгетици, антипиретици, витамин Ц , деконгестиви) уз препоруку за уношење пуно течности и мировање.
Мере превенције су опште и специфичне:
Најважнија специфична мера је вакцинација против грипа, коју је најбоље обавити у периоду октобар-децембар док је каснија вакцинација ( јануар/фебруар) дозвољена али не гарантује заштиту од вируса грипа који тада почињу да циркулишу ( за стварање имунитета на вакцину потребно је две до три недеље). Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.
Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
Вакцина против сезонског грипа је доступна у здравственим установама на територији сремског округа.
Опште мере превенције грипа обухватају:

• Правилно одлагање употребљених марамица-након брисања носа не држати марамицу по џеповима, у рукама или у рукаву, већ је одложити у канту за смеће
• Хигијена руку топлом водом и сапуном, нарочито након брисања носа и кијања
• Исхрана богата витаминима и уношење довољно течности у организам
• Редовно проветравање и осунчавање просторија
• Редовно чишћење, усисавање и влажно пребрисавање подова
• Редовно чишћење предмета опште употребе-мобилних телефона, тастатуре компјутера, миша, дечијих играчака (крпене играчке прави у веш машини а пластичне у топлој сапуници)

Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Променимо будућност миграција - унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој” апелујући на један од највећих проблема данашњице - миграције становништва.

Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова.
Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.
Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја.