31. мај је Светски дан без дувана (СДБД). И ове године ће се СЗО и установе и организације које предводе у области јавног здравља из целог света окупити да подигну свест о штетном утицају дуванске индустрије на младе.

Заштита деце од утицаја дуванске индустрије
Ова тема је усмерена на заговарање да се заустави дуванска индустрија у циљању на младе штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због изванредних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група. Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости 13–15 година користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дечака и 10,1% девојчица узраста 13–15 година су корисници дувана (4 милиона). У Србији, 2022. године, према ХБСЦ истраживању, током претходних 30 дана пушио је сваки десети ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе (10,2%), са разликама у односу на узраст. У последњих 30 дана сваки пети ученик првог разреда средњих школа (19,9%) је користио електронске цигарете. Такође, 12,8% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе пробало је да пуши наргиле, а 7,1% их је користило и у 30 дана који су претходили истраживању, док је снус и никотинске врећице пробало 4,9% ученика петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње школе, са већом учесталошћу међу дечацима у свим разредима укљученим у истраживање, а највећи проценат ученика који су пробали овај производ је међу дечацима првог разреда средњих школа.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?
Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујуц́и активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допируц́и до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“. Производи као што су електронске цигарете и никотинске врећице постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута вец́е од стопа пушења цигарета. Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. г. позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуц́е генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима
Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошц́у производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама. Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва. Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација:
• Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво:
– Забрана свих арома, укључујуц́и ментол и синтетичке аналоге ментола;
– Забрана атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујуц́и називе робних марки;
– Регулаторне функције које омогуц́авају кориснику да манипулише производом након продаје;
– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;
– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;
– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај на ослобађање никотина и токсичних супстанци;
– Забрана функција уређаја које дозвољавају пренос информација трец́им странама и обрнуто (укључујуц́и произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришц́ења или за даљинско управљање производом;
– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

• Заштита јавности од обмањујуц́их тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.

• Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.

• Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујуц́и мере смањења понуде и потражње, на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.

• Јачање мониторинга и надзора – како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришц́ењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујуц́и двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) – корисног за усмеравање регулаторне акције. • Јачање спровођења свих мера, како би се осигурало да су наведене мере ефикасне.

• Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношц́у.

Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачких производа, ове активности треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоц́ постојец́им корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана, користец́и проверене методе. Стратегије престанка пушења треба да буду засноване на најбољим доступним доказима о ефикасности, синергистичке са другим мерама контроле дувана и да подлежу прац́ењу и евалуацији. На основу тренутних доказа, не препоручује се да владе дозволе продају е-цигарета као потрошачких производа у потрази за циљем престанка употребе других дуванских производа. Свака влада која спроводи стратегију престанка пушења користец́и е-цигарете треба да контролише услове под којима се производима приступа како би обезбедила одговарајуц́е клиничке услове и регулисала производе као лекове (укључујуц́и захтевање дозволе за стављање у промет као лекова).

Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на наколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
• Самоодвикавање;
• Саветовалишта (бихевиорални приступ):
- са индивидуалним приступом;
- са групним приступом: по петодневном плану (по методу Мекфарланда и Фолкенберга) бесплатно у неким домовима здравља (Нови Сад, Зрењанин“) и ЗЈЗ Суботица или метод „7 корака до промене“ (по методу Прохаска и диЦлементе);
- телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион и цитизин);
3) Комбиноване методе.

Никотински дувански производи нису фармацеутски производи и не могу се користити за помоћ у одвикавању!
Утицај пушења и дуванског дима на здравље

Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима - рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви - акутна мијелоидна леукемија...), хроничним опструктивним болестима плућа (астма, хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом. Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај...); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчеда – СИДС...); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа...).

Извор: http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4172