Home
Поводом Светског дана бубрега, који се обележава сваког другог четвртка у марту месецу, ове године овај важан датум из Календара јавног здравља обележен је под слоганом “Здравље бубрега свима и свуда”. Поводом овог дана одржана је трибина у Градској кући Сремска Митровица, где је едукативно предавање одржала докторка интерног одељења-одсека нефрологије Опште болнице Сремска Митровица. Трибина је организована од стране Удружења бубрежних инвалида а све активности подржао је и Завод за јавно здравље Сремска Митровица, као и Градска управа за здравство и социјалну заштиту Града Сремска Митровица. Циљ је био да се развије свест о важности бубрега као органа који има кључну улогу у одржавању живота и да се становништво упозна да су болести бубрега честе, опасне али и излечиве. Трибини су присуствовали чланови удружења, грађанство, као и здрасвтвени радници и сарадници који су важна подршка овим пацијентима у њиховом нормалном животу и функционисању.
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега.
Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега.
Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.
Wednesday, 06 March 2019 07:25
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
Written by Super User
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом и акутних респираторних инфекција, интензитет активности вируса грипа је испод средњег прага на територији округа. У прошлој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у паду у односу на претходну недељу. Вирусолошким испитивањем у великој већини потврђених узорака назофарингеалног бриса тестираних пацијената са сумњом на грип са територије округа је потврђена инфекција вирусом грипа типа А(H1N1)pdm09, а присутан је и вирус А H3.
Центар за контролу и превенцију болести
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
На иницијативу Европске асоцијације удружења оболелих од ретких болести (www.еурордис.орг), дванаесту годину за редом, последњег дана фебруара, обележава се Међународни дан ретких болести.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Download attachments:
- DANI-RETKIH-BOLESTI.doc (1301 Downloads)
Tuesday, 26 February 2019 09:22
Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора
Written by Super User
Oболевање и умирање од рака у свету и Србији
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Download attachments:
- Prevencija raka.pdf (1315 Downloads)
- Preventivni pregledi liflet.pdf (1285 Downloads)
- prevencija malignih bolesti 1 agitka.jpg. (1358 Downloads)
- prevencija malignih bolesti 2 agitka.pdf (1363 Downloads)
Wednesday, 20 February 2019 11:41
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
Written by Super User
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом и акутних респираторних инфекција, интензитет активности вируса грипа је испод средњег прага на територији округа. У прошлој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у благом паду у односу на претходну недељу. Вирусолошким испитивањем у великој већини потврђених узорака назофарингеалног бриса тестираних пацијената са сумњом на грип са територије округа је потврђена инфекција вирусом грипа типа А(H1N1)pdm09, а присутан је и вирус А H3.
. Центар за контролу и превенцију болести
. Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
РЕЗУЛТАТИ ЛИКОВНО-ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА РАСПИСАНОГ ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА МАНИФЕСТАЦИЈЕ ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ 2018. ГОДИНЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА 16. OКТОБРА, СВЕТСКОГ ДАНА ХРАНЕ,
на тему: „ПРАВИЛНА ИСХРАНА – УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ”
Од укупно 55 литерарних и 360 ликовних радова који су стигли на конкурс поводом обележавања Светског дана хране, наши ученици Никола Вујновић, ученик V/1, ОШ „Милан Хаџић“ из Војке и Братислав Пијетловић, ученик VII/1, ОШ „Херој Јанко Чмелик” из Старе Пазове освојили су II и III место у категорији ликовних радова.
Честитамо!
Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је ликовни и литерарни конкурс на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност” поводом обележавања манифестације Октобар месец правилне исхране 2018. године и обележавања 16. октобра, Светског дана хранe, за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији. На конкурс је укупно пристигло 409 радова: од тога 360 ликовних радова (164 из предшколских установа, 111 од првог до четвртог разреда, 79 од петог до осмог разреда основних школа и 6 из специјализованих установа за рад са децом ометеном у развоју) и 55 литерарних радова (25 од првог до четвртог разреда, 29 од петог до осмог разреда основних школа и један рад из предшколских установа). Радови су пристигли из 20 окружних института и завода (65 предшколских установа, 95 основних школа и три специјализоване установе за рад са децом ометеном у развоју). У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови. Радове је оцењивао жири Центра за промоцију здравља у саставу: мр sc. Надежда Николић, биолог; Милица Салашки, мастер ликовних уметности; Татјана Шљивар, дипл. историчар уметности; др sc. med. Катарина Боричић, спец. социјалне медицине, др Мирјана Тошић, спец. социјалне медицине, др sc. med. Јелена Гудељ Ракић, спец. хигијене. Жири je прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор радова и потом одабрао најбоље радове у свакој од категорија.
Цео документ можете скинути у Download attachments
на тему: „ПРАВИЛНА ИСХРАНА – УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ”
Од укупно 55 литерарних и 360 ликовних радова који су стигли на конкурс поводом обележавања Светског дана хране, наши ученици Никола Вујновић, ученик V/1, ОШ „Милан Хаџић“ из Војке и Братислав Пијетловић, ученик VII/1, ОШ „Херој Јанко Чмелик” из Старе Пазове освојили су II и III место у категорији ликовних радова.
Честитамо!
Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је ликовни и литерарни конкурс на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност” поводом обележавања манифестације Октобар месец правилне исхране 2018. године и обележавања 16. октобра, Светског дана хранe, за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији. На конкурс је укупно пристигло 409 радова: од тога 360 ликовних радова (164 из предшколских установа, 111 од првог до четвртог разреда, 79 од петог до осмог разреда основних школа и 6 из специјализованих установа за рад са децом ометеном у развоју) и 55 литерарних радова (25 од првог до четвртог разреда, 29 од петог до осмог разреда основних школа и један рад из предшколских установа). Радови су пристигли из 20 окружних института и завода (65 предшколских установа, 95 основних школа и три специјализоване установе за рад са децом ометеном у развоју). У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови. Радове је оцењивао жири Центра за промоцију здравља у саставу: мр sc. Надежда Николић, биолог; Милица Салашки, мастер ликовних уметности; Татјана Шљивар, дипл. историчар уметности; др sc. med. Катарина Боричић, спец. социјалне медицине, др Мирјана Тошић, спец. социјалне медицине, др sc. med. Јелена Гудељ Ракић, спец. хигијене. Жири je прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор радова и потом одабрао најбоље радове у свакој од категорија.
Цео документ можете скинути у Download attachments
Download attachments:
- RezultatiKonkursa.pdf (1478 Downloads)
More...
Wednesday, 06 February 2019 07:07
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
Written by Super User
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом и акутних респираторних инфекција, регистрован је средњи праг интензитета активности вируса грипа на територији округа. У прошлој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у порасту у односу на претрходне. Вирусолошким испитивањем у свим потврђеним узорцима назофарингеалног бриса тестираних пацијената са сумњом на грип са територије округа је потврђена инфекција вирусом грипа типа А(H1N1)pdm09.
Подсећамо на опште мере превенције грипа :
Подсећамо на опште мере превенције грипа :
- Правилно одлагање употребљених марамица-након брисања носа не држати марамицу по џеповима, у рукама или у рукаву, већ је одложити у канту за смеће
- Хигијена руку топлом водом и сапуном, нарочито након брисања носа и кијања
- Исхрана богата витаминима и уношење довољно течности у организам
- Редовно проветравање и осунчавање просторија
- Редовно чишћење, усисавање и влажно пребрисавање подова
- Редовно чишћење предмета опште употребе-мобилних телефона, тастатуре компјутера, миша, дечијих играчака (крпене играчке прави у веш машини а пластичне у топлој сапуници) и др
Published in
Epidemiologija
|
|
|
