Home
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Kанцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Kалендара јавног здравља.
Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.
Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и о потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Најмање половина људи у свету тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге. Скоро 100 милиона људи је сиромашно, а присиљено да плаћа здравствене услуге из свог џепа. Преко 800 милиона људи, односно готово 12% светске популације потроши 10% сопствених прихода на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице – што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем...
Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.
Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и о потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Најмање половина људи у свету тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге. Скоро 100 милиона људи је сиромашно, а присиљено да плаћа здравствене услуге из свог џепа. Преко 800 милиона људи, односно готово 12% светске популације потроши 10% сопствених прихода на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице – што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем...
Download attachments:
- Svetski dan zdravlja 2019.pdf (1330 Downloads)
Снабдевање становника хигијенски исправном водом за пиће један је од основних предуслова доброг здравља, а право на воду за пиће једно је од основних људских права. Квалитет услуге водоснабдевања од виталног је значаја, не само што се на овај начин грађанима обезбеђује вода неопходна за живот, већ и што се одстрањује могућност дистрибуције штетних материја и микроорганизама.
Присутност хемијски загађујућих супстанци и микробиолошких агенаса у води за пиће одређује њен квалитет, како са хемијског и микробиолошког аспекта, тако и у погледу органолептичких својстава. Болести повезане са загађеном водом за пиће чине већи део проблема јавног здравља, па је стога главна сврха стандарда о квалитету воде за пиће заштита јавног здравља. Добра вода за пиће дефинисана је стандардима, а оквирни прописи дати су у Смерницама Светске здравствене организације (WHO), које дају опсег информација са аспекта микробиологије, хемије, радиологије и органолептичких особина.
Контрола микробиолошког и хемијског квалитета воде за пиће захтева стално ангажовање на систему заштите и контроле водоснабдевања. Тиме се спречава присуство патогена и хемикалија у води за пиће који су ризик по здравље грађана. Код нас се контрола воде врши на основу важећег Правилника о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. Лист СРЈ 42/98 и 44/99), којим су дефинисани услови обављања контроле у погледу врста анализа, броја узорака, места и времена узорковања.
у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица, на основу десетина хиљада анализираних параметара доноси се оцена о квалитету воде пореклом из водовода са територије округа Срем. Градови Сремска Митровица и Рума поседују у оквиру ЈКП Водовод фабрике воде где се врши пречишћавање и дезинфекција сирове воде. То обезбеђује високи квалитет воде за пиће која доспева до потрошача.
После ваздуха, вода је најважнији елемент неопходан за живот. У просеку, вода чини око 60% људског организма и од ње зависи функционисање свих виталних органа у нашем телу. Без воде нема живота! Толико пута смо чули ову неоспорну чињеницу, а да ли смо заиста свесни колико је значајно редовно пити воду? Да ли уопште пијемо воду у току дана онолико колко је неопходно?
Приликом утврђивања дневних потреба за водом треба обратити пажњу на старосну доб, телесну тежину, пол, опште здравствено стање, климатске прилике, посао који радимо и у којим условима, физичку активност. Вода треба да буде ваш верни пријатељ када шетате, возите бицикл, идете на фитнес... Већа физичка активност просто тражи више воде. Важно је да се пије „дозирано“ у одређеним временским размацима (на пример 10 до 20 минута), никако се не препоручује „наливање“ великом количином воде одједном, чиме обезбеђујемо правилну хидратацију нашег организма. потребно је да се „окружите“ водом, да вам увек буде при руци, шта год да радите и где год да се налазите. У кући, вода треба да вам буде надохват руке ујутру када се пробудите, приликом припреме оброка, када излазите из куће, кувате кафу, обављате кућне послове, гледате вашу омиљену серију... И наравно, када се спремате на спавање.
Published in
Higijena
Download attachments:
- voda-tekst.pdf (1397 Downloads)
Поводом Светског дана бубрега, који се обележава сваког другог четвртка у марту месецу, ове године овај важан датум из Календара јавног здравља обележен је под слоганом “Здравље бубрега свима и свуда”. Поводом овог дана одржана је трибина у Градској кући Сремска Митровица, где је едукативно предавање одржала докторка интерног одељења-одсека нефрологије Опште болнице Сремска Митровица. Трибина је организована од стране Удружења бубрежних инвалида а све активности подржао је и Завод за јавно здравље Сремска Митровица, као и Градска управа за здравство и социјалну заштиту Града Сремска Митровица. Циљ је био да се развије свест о важности бубрега као органа који има кључну улогу у одржавању живота и да се становништво упозна да су болести бубрега честе, опасне али и излечиве. Трибини су присуствовали чланови удружења, грађанство, као и здрасвтвени радници и сарадници који су важна подршка овим пацијентима у њиховом нормалном животу и функционисању.
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега.
Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега.
Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.
Wednesday, 06 March 2019 07:25
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
Written by Super User
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом и акутних респираторних инфекција, интензитет активности вируса грипа је испод средњег прага на територији округа. У прошлој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у паду у односу на претходну недељу. Вирусолошким испитивањем у великој већини потврђених узорака назофарингеалног бриса тестираних пацијената са сумњом на грип са територије округа је потврђена инфекција вирусом грипа типа А(H1N1)pdm09, а присутан је и вирус А H3.
Центар за контролу и превенцију болести
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
На иницијативу Европске асоцијације удружења оболелих од ретких болести (www.еурордис.орг), дванаесту годину за редом, последњег дана фебруара, обележава се Међународни дан ретких болести.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Download attachments:
- DANI-RETKIH-BOLESTI.doc (1281 Downloads)
Tuesday, 26 February 2019 09:22
Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора
Written by Super User
Oболевање и умирање од рака у свету и Србији
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Download attachments:
- Prevencija raka.pdf (1292 Downloads)
- Preventivni pregledi liflet.pdf (1263 Downloads)
- prevencija malignih bolesti 1 agitka.jpg. (1333 Downloads)
- prevencija malignih bolesti 2 agitka.pdf (1339 Downloads)
More...
Wednesday, 20 February 2019 11:41
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
Written by Super User
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом и акутних респираторних инфекција, интензитет активности вируса грипа је испод средњег прага на територији округа. У прошлој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у благом паду у односу на претходну недељу. Вирусолошким испитивањем у великој већини потврђених узорака назофарингеалног бриса тестираних пацијената са сумњом на грип са територије округа је потврђена инфекција вирусом грипа типа А(H1N1)pdm09, а присутан је и вирус А H3.
. Центар за контролу и превенцију болести
. Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija