Home

“Покрет за ментално здравље: хајде да инвестирамо у ментално здравље”

Завод за јавно здравље Сремска Митровица, у сарадњи са Домом здравља Сремска Митровица поводом овог значајног датума, организовао је базар здравља у месној заједници Матија Хуђи, уз поштовање свих препорука за очување здравља и спречавање ширења инфекције COVID 19.
Светски дан менталног здравља, 10. октобар 2020. ове године је обележен под слоганом “Покрет за ментално здравље: хајде да инвестирамо у ментално здравље” са циљем да се инвестира више у ментално здравље, с обзиром на чињеницу да земље троше у просеку са 2% буџета намењеног за унапређење и очуваље менталног здравља.
Здравствени радници су овом приликом истакли колико је важно да, ако већ не можемо да избегнемо стрес, да га бар контролишемо и на тај начин очувамо наше ментално здравље. Здравствени радници Дома здравља Сремска Митровица нашим суграђанима проверавали су висину крвног притиска и ниво шећера у крви. Обележавању овог датума, присуствовало је око 25 наших суграђана.

Да ли је пандемија променила поглед на старост и старење?

Завод за јавно здравље Сремска Митровица, у сарадњи са Домом здравља Сремска Митровица поводом овог значајног датума, организовао је предавање и манифестацију намењену нашим најстаријим суграђанима, уз поштовање свих препорука за очување здравља и спречавање ширења инфекције COVID 19.
Тим поводом, 1.октобра 2020. године у сали Удружења пензионера у Сремској Митровици, одржано је предавање о принципима правилне исхране код старије популације, као и о остеопорози.
Ово врло значајно предавање одржала је др Татјана Рогуља Орељ, специјалиста хигијене, Завода за јавно здравље Сремска Митровица. Присутни су могли да добију савете и препоруке о здравом начину исхране. Здравствени радници Дома здравља Сремска Митровица нашим старијим суграђанима проверавали су висину крвног притиска и ниво шећера у крви. Обележавању овог датума, присуствовало је око 30 наших старијих суграђана.

Манифестација „Дај педалу раку” се већ другу годину заредом одржала у нашем граду, на Тргу Ћире Милекића. Повод је обележавање месеца октобра као Међународног месеца борбе против рака дојке.
„Дај педалу раку” је манифестација која за циљ има подизање свести целе друштвене заједнице, а посебно жена о значају превентивних и редовних прегледа дојки, раног дијагностификовања и лечења болести, као и промовисање здравих стилова живота нарочито спорта, стављајући акценат на бициклизам који је идеалан како у превенцији тако и у рехабилитацији после операције рака дојке.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је узео учешће у овој манифестацији заједно са организацијама цивилног сектора, нашом децом и нашим суграђанима који су желели да подрже манифестацију и дају значај нашим женама, мајкама, бакама како би превентивним деловањем успели да се издигнемо изнад ове опаке болести која прети и један је од водећих узрока смртности код жена. Манифестација се одржала у 29 градова широм Србије, такође ове године се одржала и у Словенији, самим тим је попримила међународни карактер. Тог дана смо симболичном вожњом од центра града до реке Саве скренули пажњу да је потребно да се што пре и што више одржавају превентивни прегледи како би избегли карцином дојке, како би се дијагностификовао на време и како би помогли у даљем лечењу.
Рак дојке је да подсетимо, најчешћи малигни тумор и један од водећих узрока превремене смртности жена у Републици Србији. Последњих деценија бележи се константан пораст броја оболелих, а један од највећих проблема је касно откривање и дијагностика рака, најчешће у одмаклој фази болести. Према званичним подацима Европског регистра за рак наша земља се налази на другом месту по броју смртних случајева од ове врсте карцинома. Годишње од рака дојке, који је излечив преко 90% ако се открије на време, умре 1.600 жена али рак дојке ипак преживи 3.000 жена захваљујући чињеници да се рак открио и лечио на време одговарајућим терапијама.
Пројекат су подржали и активно учествовали у вожњи, представници удружења, спортских клубова, локалних самоуправа, здравствених установа и институција, спортисти, медији из 29 градова и општина у Србији, а међу њима и Сремска Митровица.

Ове године Светски дан срца обележавао се 29. септембра 2020. године. И ове године Светски дан срца имао је за циљ да истакне важност глобалног покрета у превенцији болести срца и крвних судова.
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2020, обележава се под слоганом: „Свим срцем за здраво срце”. Тим поводом у Општој болници Сремска Митровица одржана је конференција за медије, са циљем да се јавност упозна и подсети на значај очувања здравња и придржавања препорука лекара, како би се смањио број оболелих од срчаних болести. На конференцији су учестовали Завод за јавно здравље Сремска Митровица - др Бранка Малбашић Зечевић, специјалиста социјалне медицине, Општа болница Сремска Митровица - др Никола Ивановић, спец.интерниста-кардиолог и Градска управа за здравство и социјалну заштиту - начелник градске управе Војислав Мирнић,
Др Никола Ивановић истакао је да је већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ, убрајају се: повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%), и прекомерна телесна маса и гојазност (5%). Рекао је да је хипертензија најчешћи узрок срчаних болести и да се назива и тихи убица јер људи често не знају да га имају.
Др Бранка Малбашић Зечевић изнела је Анализу здравственог стања становништва Сремског округа за 2019. годину, као и анализу здравственог становништва града Сремска Митровица за 2019. годину. Водећи узроци смртности/морталитета одраслог становништва у 2019. години су: на првом месту болести крвотока-48,43%, међу којима је најчешће хипертензија или повишен крвни притисак, затим малигне болести- тумори са 21,36% међу којима је најчешћи карцином плућа, на трећем месту су болести нервног система са 5,25%, потом болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма са 4,79%, болести система за варење са 4,70% и болести система за дисање са 4,51%. У најзначајније узроке ванболничког морбидитета односно обољевања спадају: кардиоваскуларне болести, затим група обољења под називом Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом, болести система за дисање, а код радно активног становништва и болести мишићно-коштаног система и везивног ткива. У ванболничком морбидитету деце предшколског и школског узраста водећа група болести у предшколском а и у школском узрасту су болести система за дисање, фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом, а у морбидитету жена прво место заузима група Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом.
Начелник градске управе Војислав Мирнић, нагласио је да је ова управа до појаве корона вируса активно учествовала у обележавању свих важних датума из Календара Јавног здравља, као и организацији бесплатних превентивних прегледа за грађане, како у амбулантама дома здравља наше општине, тако и у специјалистичким амбулантама митровачке болнице.
Уз препоруке за поштовање свих епидемиолошких мера с обзиром на пандемију изазвану инфекцијом COVID 19, на конференцији су дати савети и препоруке како сваког дана сачувати своје своје срце!
„Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност.”

Организација за храну и пољопривреду (FAO) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” са фокусом на јачање прехрамбених система и смањење броја гладних у свету.
Светски дан хране 2020. обележава 75. годишњицу FAO-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести COVID-19 и њеним последицама.
Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију COVID-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе. У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.
Скоро милијарду људи живи са неким менталним поремећајем, три милиона људи умре сваке године од последица злоупотребе алкохола, док на сваких 40 секунди једна особа изврши самоубиство. Поред тога, пандемија COVID-19 која је погодила милијарде људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље.
Током пандемије COVID-19 земље су пронашле иновативне начине за пружање услуга у циљу заштите менталног здравља, а никле су и иницијативе за јачање психосоцијалне подршке оболелима од менталних поремећаја. Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Ове године је обележавање Светског дана менталног здравља, уз слоган: „Покрет за ментално здравље: хајде да инвестирамо у ментално здравље”, посвећено заговарању за повећање инвестиција у ментално здравље, с обзиром на чињеницу да земље троше у просеку само 2% буџета намењеног здрављу на унапређење менталног здравља.
ДА ЛИ ЈЕ ПАНДЕМИЈА ПРОМЕНИЛА ПОГЛЕД НА СТАРОСТ И СТАРЕЊЕ?

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Ове, 2020. gодине, обележава се 75. рођендан Уједињених нација и 30. рођендан Међународног дана старијих особа. Такође, 2020. годину је обележила пандемија COVID-19. Узимајући у обзир да је ризик за оболевање већи међу особама старије животне доби, јавноздравствене политике и програми су обухватили промотивне активности са циљем подизања свести о њиховим посебним потребама. Такође је важно препознати одговорност старијих особа према сопственом здрављу и њихову улогу у фазама спремности и реаговања на тренутну и будућу пандемију. Ова година је такође препозната као „Година медицинских сестара и бабица”. Међународни дан старијих особа наглашава улогу здравствених радника, посебно медицинских сестара у пружању здравствене заштите старијој популацији и позива на подизање капацитета како би се обезбедила боља подршка здравственом систему.

Међународни дан старијих особа промовише Декаду здравог старења (2020–2030) и разговор јавноздравствених професионалаца о пет стратешких циљева Глобалне стратегије и Акционог плана за старење и здравље. Глобална стратегија је добро интегрисана у све Циљеве одрживог развоја, а посебно у циљ 3: „Осигурати здрав живот и промовисати добробит свих у свим узрастима”.

Циљеви Међународног дана старијих особа 2020:

1. Упознати стручну и општу јавност о стратешким циљевима Декаде активног старења.
2. Изградити платформу за иновације и промене, која ће омогућити повезивање људи и размену идеја.
3. Подржати земље у планирању и реализацији активности, на начин да ће свакој земљи стајати на располагању вештине и алати који ће омогућити креирање политике здравог старења.
4. Располагати квалитетнијим подацима о здравом старењу на глобалном нивоу.
5. Подизање свести о посебним здравственим потребама старијих особа, њиховом доприносу сопственом здрављу и функционисању друштава у којима живе.
6. Подизање свести о значају здравствених радника и сарадника у пружању здравствене заштите старијим особама, са посебним освртом на професију медицинских сестара.
7. Изнети предлоге за смањење неједнакости у здрављу старијих особа међу развијеним земљама и земљама у развоју.
8. Повећати разумевање утицаја пандемије COVID-19 на старије особе, здравствену политику и систем здравствене заштите.