Home
Обавештавамо Вас да је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ заједно са мрежом Института/Завода и ове године расписао 3 ликовна и литерарна конкурса са циљем да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама. Теме овогодишњих конкурса биле су:
„ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
„ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ! МАЈЧИНО МЛЕКО – НАЈБОЉА ХРАНА”
„ПРАВИЛНА ИСХРАНА = ЗДРАВЉЕ”
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је одабрао најуспешније радове за сва 3 конкурса.
Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica je odabrao najuspešnije radove za sva 3 konkursa.
Резултате можете преузети у Download зони.
Download attachments:
- Rezultati_konkurs.pdf (137 Downloads)
- Rezultati_konkurs.docx (146 Downloads)
Friday, 28 October 2022 10:30
29. октобар 2022. - Светски дан борбе против можданог удара
Written by Super User
Светска организација за мождани удар (World Stroke Organization, WSO) наводи да ће свака четврта одрасла особа доживети мождани удар током свог живота, и зато званични Светски дан борбе против можданог удара 29. октобар има за циљ да подигне свест о тој болести широм света. Човек може да се опорави од можданог удара, али они који се не опораве или пате од једног или више инвалидитета, у најгорем случају умиру. Светски дан борбе против можданог удара јача идеју да се мождани удар може спречити. Једна од најбољих ствари које можемо да урадимо да смањимо шансе да добијемо мождани удар је да постанемо физички активни. Редовно вежбање и правилна исхрана и редовно узимање воде, помоћи ће нам да не будемо део статистике један према четири. Мождани удар је узрок број један инвалидитета.
Мождани удар се дешава када је доток крви у мозак прекинут, било потпуно или делимично. Пошто мождане ћелије захтевају кисеоник и хранљиве материје стално, ако се снабдевање крвљу не обнови на време, ћелије ће почети да умиру. Због тога је изузетно важно да пацијент добије терапију чим посумњамо на симптоме можданог удара. Најчешћи симптоми можданог удара су: губитак покрета, осећаја и/или вида на једној страни тела, у комбинацији са вртоглавицом, конфузијом и потешкоћама у говору.
Људи који пуше, имају висок крвни притисак или холестерол, дијабетес и гојазност имају већи ризик од можданог удара. Можемо спречити мождани удар тако што ћемо престати да конзумирамо дуван, почети правилно се хранимо и пијемо, вежбамо и добро бринемо о свом срцу.
Мождани удар се дешава када је доток крви у мозак прекинут, било потпуно или делимично. Пошто мождане ћелије захтевају кисеоник и хранљиве материје стално, ако се снабдевање крвљу не обнови на време, ћелије ће почети да умиру. Због тога је изузетно важно да пацијент добије терапију чим посумњамо на симптоме можданог удара. Најчешћи симптоми можданог удара су: губитак покрета, осећаја и/или вида на једној страни тела, у комбинацији са вртоглавицом, конфузијом и потешкоћама у говору.
Људи који пуше, имају висок крвни притисак или холестерол, дијабетес и гојазност имају већи ризик од можданог удара. Можемо спречити мождани удар тако што ћемо престати да конзумирамо дуван, почети правилно се хранимо и пијемо, вежбамо и добро бринемо о свом срцу.
Download attachments:
- Mit_Istina_mozdani_udar.jpg (108 Downloads)
- mozdani_udar.png (117 Downloads)
- Mozdani_udar.pdf (110 Downloads)
Monday, 24 October 2022 09:06
Имунизација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ)
Written by Super User
Превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) се спроводи кроз примарну и секундарну превенцију. Примарна превенција обухвата примену општих мера и специфичне мере, имунизације у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. Секундарна превенција обухвата скрининг рака грлића материце ради раног откривања и правовременог лечења.
Република Србија убраја се у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).
Вакцина је, преко мреже института и завода за јавно здравље дистрибуирана у домове здравља, за спровођење препоручене имунизације. Спровођење препоручене имунизације против ХПВ у нашој земљи, дефинисано је у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, као и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести.
То је имунизација, коју је у обавези да препоручи доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине (изабрани лекар у Дому здравља, најчешће дечији лекар, али и гинеколог) у складу са програмом имунизације становништва против одређених заразних болести. Она се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника односно родитеља или старатеља (за лица узраста до 15 година). За децу узраста 15 и више година, није потребна писана сагласност родитеља/старатеља. Писана сагласност за препоручену активну имунизацију даје се на Обрасцу 3. који је саставни део Правилника о имунизацији и начину заштите лековима.
Активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, а првенствено код деце седмих разреда основних школа (пре првих сексуалних односа), током спровођења систематских прегледа, као и у складу са одобреним сажетком карактеристика лека од стране Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМСа). Родитељи деце узраста до 15 година се обраћају изабраном лекару детета у дому здравља, а деца са навршених 15 година живота и старија, могу се и сама јавити свом изабраном лекару у дому здравља.
ХПВ питања и одговори:
https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/HPVvakcina.pdf
извор: ИЗЈЗ „др Милан Јовановић Батут“
ХПВ питања и одговори
Центар за контролу и превенцију болести
Република Србија убраја се у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).
Вакцина је, преко мреже института и завода за јавно здравље дистрибуирана у домове здравља, за спровођење препоручене имунизације. Спровођење препоручене имунизације против ХПВ у нашој земљи, дефинисано је у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, као и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести.
То је имунизација, коју је у обавези да препоручи доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине (изабрани лекар у Дому здравља, најчешће дечији лекар, али и гинеколог) у складу са програмом имунизације становништва против одређених заразних болести. Она се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника односно родитеља или старатеља (за лица узраста до 15 година). За децу узраста 15 и више година, није потребна писана сагласност родитеља/старатеља. Писана сагласност за препоручену активну имунизацију даје се на Обрасцу 3. који је саставни део Правилника о имунизацији и начину заштите лековима.
Активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, а првенствено код деце седмих разреда основних школа (пре првих сексуалних односа), током спровођења систематских прегледа, као и у складу са одобреним сажетком карактеристика лека од стране Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМСа). Родитељи деце узраста до 15 година се обраћају изабраном лекару детета у дому здравља, а деца са навршених 15 година живота и старија, могу се и сама јавити свом изабраном лекару у дому здравља.
ХПВ питања и одговори:
https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/HPVvakcina.pdf
извор: ИЗЈЗ „др Милан Јовановић Батут“
ХПВ питања и одговори
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
Download attachments:
- čuvanje_namirnica,_web_brošura.pdf (170 Downloads)
Октобар – месец правилне исхране
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: да не оставимо никог иза себе”.
Сваке године свет се суочава са новим изазовима у области производње хране: технологија производње хране се мења, а посебан изазов представљају климатске промене, као и миграције становништва. Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: да не оставимо никог иза себе”.
Сваке године свет се суочава са новим изазовима у области производње хране: технологија производње хране се мења, а посебан изазов представљају климатске промене, као и миграције становништва. Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.
Download attachments:
- Svetski_dan_hrane_2.pdf (167 Downloads)
- pravilna_ishrana.pdf (145 Downloads)
Thursday, 06 October 2022 10:00
Обележен 1. октобар – Међународни дан старијих особа
Written by Super UserОТПОРНОСТ И ДОПРИНОСИ СТАРИЈИХ ЖЕНА
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра.
Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на старије жене са темом „Отпорност и доприноси старијих жена”.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица заједно са Домом здравља, обележио је Међународни дан старијих особа указивањем бриге за здравље наших старијих суграђанки и суграђана, као и уважавањем њихових потреба и промовисањем доприноса пре свега у породици, у заједници и друштву. Заједничком акцијом здравствених радника, Митровчани су имали прилику да провере своје здравствено стање и посаветују се са стручњацима како да сачувају и побољшају здравље, спрече или ублаже болести и како да допринесу квалитету живота. Акције су организоване у месним заједницама „Мала Босна“, „Блок Б“ и „Матије Хуђи“.
Thursday, 06 October 2022 09:51
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН СРЦА 29.СЕПТЕМБАР 2022. ГОДИНЕ „Свим срцем за сва срца“
Written by Super UserКада размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији, помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Ове године у оквиру кампање „Свим срцем за сва срца“ желели смо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања боље информисаности и што бољег кардиоваскуларног здравља. Tим поводом, Завод за јавно здравље Сремска Митровица и Дом здравља организовали су базар здравља у организацијама „ЕАТОН“ и „COOPER STANDARD“ у Сремској Митровици, као и у селу Јарак, на којима су запослени и мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, крвни притисак, ниво шећера у крви, као и да добију савете како да допринесу очувању здравља и спрече болести.
САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ ВАШЕ СРЦЕ
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове. Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом. Поједите пет порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене. Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама. Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти. Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи. Прошетајте до посла или продавнице. Користите степенице уместо лифта. Укључите се у неки спорт или плес. Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу). Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније. На посао идите бициклом, ако је то могуће. Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру). Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера).
Реците „не” пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца. У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује. После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача. Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих. Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.
More...
Thursday, 06 October 2022 09:16
У сусрет Светском дану менталног здравља – 10. октобар 2022.
Written by Super User
„МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И БЛАГОСТАЊЕ: НЕКА ПОСТАНЕ ГЛОБАЛНИ ПРИОРИТЕТ ЗА СВЕ“
Процене Светске здравствене организације показују да је током прве године пандемије COVID-19 пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25%, док је у исто време систем пружање услуга менталног здравља озбиљно нарушен, а јаз у лечењу стања менталног здравља још више продубљен пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама. Све веће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље, угрожавајући напредак ка побољшању благостања. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези.
ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАМО
да је отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) која је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.
Више о обележавању Светског дана менталног здравља можете прочитати на Read more...
Процене Светске здравствене организације показују да је током прве године пандемије COVID-19 пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25%, док је у исто време систем пружање услуга менталног здравља озбиљно нарушен, а јаз у лечењу стања менталног здравља још више продубљен пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама. Све веће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни сукоби, насиље и ванредни здравствени проблеми утичу на ментално здравље, угрожавајући напредак ка побољшању благостања. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу правој нези.
ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАМО
да је отворена Национална телефонска линија за пружање психосоцијалне подршке свим грађанима (0800 309 309) која је бесплатна и доступна нон-стоп од 00 до 24 часа са свих мобилних и фиксних мрежа.
Више о обележавању Светског дана менталног здравља можете прочитати на Read more...
Download attachments:
- Svetski_dan_mentalnog_zdravlja,_LEKTORISANO.pdf (116 Downloads)