• 
• 
• 
•  

Обавештавамо Вас да је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ заједно са мрежом Института/Завода и ове године расписао 3 ликовна и литерарна конкурса са циљем да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама. Теме овогодишњих конкурса биле су:

„ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
„ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ! МАЈЧИНО МЛЕКО – НАЈБОЉА ХРАНА”
„ПРАВИЛНА ИСХРАНА = ЗДРАВЉЕ”

Завод за јавно здравље Сремска Митровица је одабрао најуспешније радове за сва 3 конкурса.


Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica je odabrao najuspešnije radove za sva 3 konkursa.
Резултате можете преузети у Download зони.

Светска организација за мождани удар (World Stroke Organization, WSO) наводи да ће свака четврта одрасла особа доживети мождани удар током свог живота, и зато званични Светски дан борбе против можданог удара 29. октобар има за циљ да подигне свест о тој болести широм света. Човек може да се опорави од можданог удара, али они који се не опораве или пате од једног или више инвалидитета, у најгорем случају умиру. Светски дан борбе против можданог удара јача идеју да се мождани удар може спречити. Једна од најбољих ствари које можемо да урадимо да смањимо шансе да добијемо мождани удар је да постанемо физички активни. Редовно вежбање и правилна исхрана и редовно узимање воде, помоћи ће нам да не будемо део статистике један према четири. Мождани удар је узрок број један инвалидитета.
Мождани удар се дешава када је доток крви у мозак прекинут, било потпуно или делимично. Пошто мождане ћелије захтевају кисеоник и хранљиве материје стално, ако се снабдевање крвљу не обнови на време, ћелије ће почети да умиру. Због тога је изузетно важно да пацијент добије терапију чим посумњамо на симптоме можданог удара. Најчешћи симптоми можданог удара су: губитак покрета, осећаја и/или вида на једној страни тела, у комбинацији са вртоглавицом, конфузијом и потешкоћама у говору.
Људи који пуше, имају висок крвни притисак или холестерол, дијабетес и гојазност имају већи ризик од можданог удара. Можемо спречити мождани удар тако што ћемо престати да конзумирамо дуван, почети правилно се хранимо и пијемо, вежбамо и добро бринемо о свом срцу.

Превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) се спроводи кроз примарну и секундарну превенцију. Примарна превенција обухвата примену општих мера и специфичне мере, имунизације у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. Секундарна превенција обухвата скрининг рака грлића материце ради раног откривања и правовременог лечења.
Република Србија убраја се у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).
Вакцина је, преко мреже института и завода за јавно здравље дистрибуирана у домове здравља, за спровођење препоручене имунизације. Спровођење препоручене имунизације против ХПВ у нашој земљи, дефинисано је у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, као и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести.
То је имунизација, коју је у обавези да препоручи доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине (изабрани лекар у Дому здравља, најчешће дечији лекар, али и гинеколог) у складу са програмом имунизације становништва против одређених заразних болести. Она се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника односно родитеља или старатеља (за лица узраста до 15 година). За децу узраста 15 и више година, није потребна писана сагласност родитеља/старатеља. Писана сагласност за препоручену активну имунизацију даје се на Обрасцу 3. који је саставни део Правилника о имунизацији и начину заштите лековима.
Активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, а првенствено код деце седмих разреда основних школа (пре првих сексуалних односа), током спровођења систематских прегледа, као и у складу са одобреним сажетком карактеристика лека од стране Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМСа). Родитељи деце узраста до 15 година се обраћају изабраном лекару детета у дому здравља, а деца са навршених 15 година живота и старија, могу се и сама јавити свом изабраном лекару у дому здравља.
ХПВ питања и одговори:
https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/HPVvakcina.pdf
извор: ИЗЈЗ „др Милан Јовановић Батут“
ХПВ питања и одговори
Центар за контролу и превенцију болести