Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност”са фокусом на смањење броја гладних у свету.
После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.
Кључне чињенице:

• Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде.
• Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.
• 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.
• 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.
• 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.
• ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.
• Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.
• Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.

Зато је Светски дан хране и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године.
Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:

1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.

Сваке године се у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја - од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Календару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност", а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.

У основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Шашинцима је обележен Светски дан чистих руку 15.октобар, чији је циљ да укаже на то како се овом хигијенском навиком могу предупредити заразне болести.
Упркос томе што је прање руку сапуном спасоносна мера за многе болести, велики је изазов промовисати једну апстрактно добру идеју и претворити је у практично понашање које се примењује увек када је то потребно - код куће, у школи, у некој другој ситуацији и окружењу: у локалној заједници и широм света.
Ученицима нижих разреда је одржано предавање о личној хигијени.

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Грип је глобални јавноздравствени проблем, имајући у виду чињеницу да се годишње на северној хемисфери вирусом грипа инфицира више од 100 милиона људи, три до пет милиона оболи од тешке форме болести, а 250–500 хиљада оболелих умре од компликација болести. Због тога је од великог значаја вакцинација против грипа, као најефикаснија специфична мера примарне превенције.
Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација лица која су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода.
Ове категорије чине труднице и сва лица старија од шест месеци живота са:

• хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
• хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
• metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI> 40),
• bubrežnom disfunkcijom,– hemoglobinopatijom,
• хроничним неуролошким поремећајима,
• имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС)
• функционалном или анатомском аспленијом, и примаоци трансплантата.

Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама.
У складу са препорукама СЗО, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2018/2019. године, у примени је тровалентна вакцина следећег састава:
A/Michigan/45/2015 (H1N1) pdm09-like virus;
A/Singapore/INFIMH-16-0019/2016 (H3N2)-like virus;
B/Colorado/06/2017-like virus (B/Victoria/2/87 lineage).
Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне.
Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, а да се што је најважније спречавају могуће теже компликације, од којих је најчешћа запаљење плућа и смртни исход као последица насталих компликација.
Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупреси-вне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија.
Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.
Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.Вакцина која ће бити доступна у домовима здравља је инактивисана, сплит вакцина, произвођача Санофи Пастер-а.
Вакцинација ће се спроводити након дистрибуције према плану потреба на вакциналним пунктовима у домовима здравља који су надлежни за спровођење.
Извор Институт за јавно здравље“Др Милан Јовановић Батут“
Центар за контролу и превенцију болести