Вести
Tuesday, 07 October 2025 08:09
Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2025/2026 године
За сезону 2025/2026 годинa планирано је и уговорено укупно 332.340 доза вакцине против грипа, од којих 317.340 тровалентне вакцине (Torvaxflu) произвођача Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак и 15.000 четворовалентне (Vaxigrip tetra) произвођача Sanofi Paster.
Вакцинација ће се спроводити након извршене дистрибуције, на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља, током октобра месеца.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:
1. труднице;
2. лица старија од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40), – бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање,
– и друго;
3. лица старија од 65 година;
4. чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине;
Вакцинација ће се спроводити након извршене дистрибуције, на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља, током октобра месеца.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:
1. труднице;
2. лица старија од шест месеци живота са:
– хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
– хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
– метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40), – бубрежном дисфункцијом,
– хемоглобинопатијом,
– хроничним неуролошким поремећајима,
– малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
– имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
– код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање,
– и друго;
3. лица старија од 65 година;
4. чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине;
Published in
Epidemiologija
Monday, 06 October 2025 12:33
Национална недеља промоције дојења 29.09-06.10.2025. године
Радионицом и предавањем намењеним трудницама, Завод за јавно здравље Сремска Митровица обележио је и ову Националну недељу промоције дојења у просторијама Дома здравља Пећинци. Тема су биле најчешће заблуде у вези дојења са којима се младе мајке сусрећу и како их отклонити, као и подсећање која је предност и значај дојења како за бебу, тако и за мајку, па и целу породицу.
Published in
Socijalna medicina
Thursday, 02 October 2025 11:30
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама
(IPA пројекат „ЕУ за здравствени систем Србије”)
Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.
За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.
Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.
Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.
За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.
Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.
Published in
Epidemiologija
|
|
|
