Home
У сусрет обележавању Националне недеље промоције дојења, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавање будућим мајкама, трудницама, полазницама Школе родитељства, о предности мајчиног млека , значају дојења за дете и мајку, као и о томе шта у пракси значи подршка и промоција дојења. Предавање под насловом „Мајчино млеко-најбоља храна за понети“ одржала је докторка специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље, која је причала о најчешћим заблудама везаним за дојење, о изазовима који их чекају на почетку дојења и како их превазићи, колико је важно да не одустају и буду упорне, о дојењу на јавном месту итд...
Мајчино млеко је идеална храна за новорођенче, одојче и дете до друге године живота. Оно задовољава све нутритивне потребе детета; састав и количина млека прилагођавају се узрасту и потребама детета. Дојење није само идеалан начин исхране новорођенчета, оно успоставља чврсто емотивно везивање мајке и детета, које почиње рођењем и траје цео живот.
Мајчино млеко је идеална храна за новорођенче, одојче и дете до друге године живота. Оно задовољава све нутритивне потребе детета; састав и количина млека прилагођавају се узрасту и потребама детета. Дојење није само идеалан начин исхране новорођенчета, оно успоставља чврсто емотивно везивање мајке и детета, које почиње рођењем и траје цео живот.
Поводом Светског дана контрацепције 26.09.2024. године, Завод за јавно здравље посетио је основне школе у Јарку и Шашинцима, где је ученицима виших разреда одржана радионицу и предавање на тему Контрацепција и полно преносиве болести. Ученицима су у току интерактивног разговора са предавачем представљени основни појмови који се тичу репродуктивног здравља, шта су то ризични сексуални односи и како да заштите себе и свог партнера, као и коме и када да се обрате за помоћ.
Здравствено васпитна предавања у школама
Завод за јавно здравље Сремска Митровица у току свакодневног рада спроводи здравствено васпитна предавања у школама на територији Града, као и шире, на територији Сремског округа.
Како би се деци скренула пажња на важност одржавања хигијене, а тиме и превенирале болести до којих долази услед неадекватних хигијенских навика, ученицима нижих разреда ОШ „ Добросав Радосављевић-Народ “ у Ноћају, одржано је здравствено предавање на тему „Значај хигијене у спречавању болести које се преносе прљавим рукама“. Педијатар је у непосредном разговору упознао децу са правилним спровођењам хигијене и са најчешћим болестима које се преносе прљавим рукама, као и о начину како да се заштите од тих болести.
Проблеми са моториком код школске деце и лоше држање тела су све присутнији, а по статистичким показатељима, свако осмо дете је гојазно. Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица, специјалиста спортске медицине одржала је предавање „Вежбањем до здравља“ ученицима ОШ „ Добросав Радосављевић-Народ “ у Мачванској Митровици и Прехрамбено-шумарске и хемијске школе. Ученици су имали прилику да се упознају са значајем физичке активности за опште здравље, колико је важно смањити седентарне активности и усвојити навику свакодневног кретања, као здраве навике током целог живота.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица у току свакодневног рада спроводи здравствено васпитна предавања у школама на територији Града, као и шире, на територији Сремског округа.
Како би се деци скренула пажња на важност одржавања хигијене, а тиме и превенирале болести до којих долази услед неадекватних хигијенских навика, ученицима нижих разреда ОШ „ Добросав Радосављевић-Народ “ у Ноћају, одржано је здравствено предавање на тему „Значај хигијене у спречавању болести које се преносе прљавим рукама“. Педијатар је у непосредном разговору упознао децу са правилним спровођењам хигијене и са најчешћим болестима које се преносе прљавим рукама, као и о начину како да се заштите од тих болести.
Проблеми са моториком код школске деце и лоше држање тела су све присутнији, а по статистичким показатељима, свако осмо дете је гојазно. Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица, специјалиста спортске медицине одржала је предавање „Вежбањем до здравља“ ученицима ОШ „ Добросав Радосављевић-Народ “ у Мачванској Митровици и Прехрамбено-шумарске и хемијске школе. Ученици су имали прилику да се упознају са значајем физичке активности за опште здравље, колико је важно смањити седентарне активности и усвојити навику свакодневног кретања, као здраве навике током целог живота.
Monday, 30 September 2024 10:39
Међународни дан старијих особа – 1. октобар 2024.
Written by Super User
ТЕМА: „Достојанствено старење: Важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Очекивани животни век при рођењу сада премашује 75 година у половини земаља света, за 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће до 2030. године старије особе надмашити број младих на глобалном нивоу, а ово повећање је најбрже у земљама у развоју. Ова демографска промена је значајно трансформисала пејзаж бриге, обухватајући широк спектар потреба за плаћеном и неплаћеном подршком у формалном и неформалном окружењу. Како становништво стари, потражња за свеобухватним услугама здравствене заштите, неге и социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањима као што је деменција. Као признање за ове изазове и могућности, 34. обележавање Светског дана старих биће фокусирано на тему „Достојанствено старење: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“.
Овогодишња кампања ће окупити стручњаке који ће разговарати о политикама, законима и праксама које јачају системе бриге и подршке за старије особе. Биће наглашена хитна потреба за проширењем могућности обуке и образовања у геријатрији и геронтологији, као и разматрање проблема глобалног недостатка радника за негу старих.
Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година.
Брзи раст броја људи који достижу старије животне доби наглашава значај унапређења здравља, превенције и лечења болести током читавог живота. У друштвима са старијом популацијом постаје императив прилагођавање све већем броју старијих особа које поседују различите функционалне капацитете. На способност обављања основних функција и учешћа у свакодневним активностима утичу не само лични капацитети појединца, већ и друштвено и физичко окружење у којем бораве. Подршка окружења игра кључну улогу у помагању старијим особама да одрже ниво активности и независност како напредују у годинама.
Пре седамдесет пет година, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, монументални документ у историји људских права. Написан од стране представника из целог света са различитим правним, културним и лингвистичким пореклом, то је први документ који артикулише основна људска права која треба да буду универзално заштићена. Као признање за ову прекретницу, и гледајући у будућност која испуњава обећање да ће осигурати да све особе, укључујући све старије особе, у потпуности уживају своја људска права и основне слободе, 33. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усредсређено на тему „Испуњавање обећања Универзалне декларације о људским правима за старије особе: кроз генерације“. Догађај ће ставити у средиште пажње специфичности старијих особа широм света, за уживање њихових права и решавање кршења, и како јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет међу генерацијама нуди одржива решења за испуњење обећања одрживог Развојни циљеви.
Према резултатима Четвртог прегледа и процене Мадридског међународног плана акције о старењу (ММПАС), дискриминација заснована на старости у институцијама, ставовима и пракси и даље је распрострањена, наглашавајући недостатке у примени међународних и националних оквира за старије особе. Системске и структурне препреке често постоје за старије особе у контексту рада, животног стандарда, могућности учења и приступа услугама и ресурсима због старосних ставова, дискриминаторних закона и политика, недовољно финансирања и недостатка приступачности и приступачности, између осталог.
Ово може довести до повећане рањивости старијих особа на занемаривање, злостављање и озбиљне здравствене проблеме. Постоје и постојале су бројне интервенције осмишљене да спрече и ублаже ове претње старијим особама које, иако су биле од помоћи, нису нужно биле засноване на кохерентном и холистичком приступу људским правима старијих особа који је шире одржив. Према резултатима Четвртог прегледа и процене ММПАС, у недостатку норми и стандарда људских права, посебно када је у питању положај старијих особа на међународном нивоу, способност да се распакују сложености и промена природе дискриминације и укрштања облика дискриминације неједнакост током живота је ограничена.
Рад међународне заједнице око међугенерацијске солидарности је, изнова и изнова, кроз различите форуме показао да међугенерацијска решења, која су вођена принципима људских права, учешћа, одговорности, недискриминације и једнакости, оснаживања и законитости, могу допринети поновном распламсавању наслеђе, релевантност и активизам Универзалне декларације о људским правима оснаживањем и младих и старијих особа да помере иглу политичке воље ка испуњавању обећања Декларације за све људе кроз генерације.
Преузето са: https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4250
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Очекивани животни век при рођењу сада премашује 75 година у половини земаља света, за 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће до 2030. године старије особе надмашити број младих на глобалном нивоу, а ово повећање је најбрже у земљама у развоју. Ова демографска промена је значајно трансформисала пејзаж бриге, обухватајући широк спектар потреба за плаћеном и неплаћеном подршком у формалном и неформалном окружењу. Како становништво стари, потражња за свеобухватним услугама здравствене заштите, неге и социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањима као што је деменција. Као признање за ове изазове и могућности, 34. обележавање Светског дана старих биће фокусирано на тему „Достојанствено старење: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“.
Овогодишња кампања ће окупити стручњаке који ће разговарати о политикама, законима и праксама које јачају системе бриге и подршке за старије особе. Биће наглашена хитна потреба за проширењем могућности обуке и образовања у геријатрији и геронтологији, као и разматрање проблема глобалног недостатка радника за негу старих.
Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година.
Брзи раст броја људи који достижу старије животне доби наглашава значај унапређења здравља, превенције и лечења болести током читавог живота. У друштвима са старијом популацијом постаје императив прилагођавање све већем броју старијих особа које поседују различите функционалне капацитете. На способност обављања основних функција и учешћа у свакодневним активностима утичу не само лични капацитети појединца, већ и друштвено и физичко окружење у којем бораве. Подршка окружења игра кључну улогу у помагању старијим особама да одрже ниво активности и независност како напредују у годинама.
Пре седамдесет пет година, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, монументални документ у историји људских права. Написан од стране представника из целог света са различитим правним, културним и лингвистичким пореклом, то је први документ који артикулише основна људска права која треба да буду универзално заштићена. Као признање за ову прекретницу, и гледајући у будућност која испуњава обећање да ће осигурати да све особе, укључујући све старије особе, у потпуности уживају своја људска права и основне слободе, 33. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усредсређено на тему „Испуњавање обећања Универзалне декларације о људским правима за старије особе: кроз генерације“. Догађај ће ставити у средиште пажње специфичности старијих особа широм света, за уживање њихових права и решавање кршења, и како јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет међу генерацијама нуди одржива решења за испуњење обећања одрживог Развојни циљеви.
Према резултатима Четвртог прегледа и процене Мадридског међународног плана акције о старењу (ММПАС), дискриминација заснована на старости у институцијама, ставовима и пракси и даље је распрострањена, наглашавајући недостатке у примени међународних и националних оквира за старије особе. Системске и структурне препреке често постоје за старије особе у контексту рада, животног стандарда, могућности учења и приступа услугама и ресурсима због старосних ставова, дискриминаторних закона и политика, недовољно финансирања и недостатка приступачности и приступачности, између осталог.
Ово може довести до повећане рањивости старијих особа на занемаривање, злостављање и озбиљне здравствене проблеме. Постоје и постојале су бројне интервенције осмишљене да спрече и ублаже ове претње старијим особама које, иако су биле од помоћи, нису нужно биле засноване на кохерентном и холистичком приступу људским правима старијих особа који је шире одржив. Према резултатима Четвртог прегледа и процене ММПАС, у недостатку норми и стандарда људских права, посебно када је у питању положај старијих особа на међународном нивоу, способност да се распакују сложености и промена природе дискриминације и укрштања облика дискриминације неједнакост током живота је ограничена.
Рад међународне заједнице око међугенерацијске солидарности је, изнова и изнова, кроз различите форуме показао да међугенерацијска решења, која су вођена принципима људских права, учешћа, одговорности, недискриминације и једнакости, оснаживања и законитости, могу допринети поновном распламсавању наслеђе, релевантност и активизам Универзалне декларације о људским правима оснаживањем и младих и старијих особа да помере иглу политичке воље ка испуњавању обећања Декларације за све људе кроз генерације.
Преузето са: https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4250
Download attachments:
- BROSURA_vodic_za_aktivno_i_zdravo_starenje_(2).pdf (58 Downloads)
- Brosura_Aktivno_starenje.pdf (52 Downloads)
Tuesday, 24 September 2024 09:57
Svеtsкi dаn srcа „Акtivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе”, 29.9.2024. gоdinе
Written by Super User
Svеtsкi dаn srcа је ustаnоvljеn 2000. gоdinе, sа ciljеm dа sе ljudimа širоm svеtа pоšаljе pоruка dа su bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеći uzrоci smrti, i dа svаке gоdinе оd njih umrе 20,5 miliоnа ljudi. Prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа.
Оvе gоdinе Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm „Акtivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе” sа snаžnоm pоruкоm dоnоsiоcimа оdluка dа је nеоphоdаn plаn акciје dа bi sе zаštitilо каrdiоvаsкulаrnо zdrаvljе. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа sе nајmаnjе 80% prеvrеmеnih smrti оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti mоžе sprеčiti коntrоlоm glаvnih fакtоrа riziка (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičка nеакtivnоst).
Оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа tокоm 2023 gоdinе u Srbiјi је umrlо је 48.277 оsоbа (22.422 mušкаrаcа i 25.855 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 49,8% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Tокоm 2023. gоdinе, u struкturi smrtnоsti оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеćе mеstо pripаlо је оstаlim bоlеstimа srcа i кrvnih sudоvа (37,1%), nакоn čеgа је slеdilа smrtnоst оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnih bоlеsti (35,0%), а smrtnоst оd hipеrtеnzivnе bоlеsti bilа је nа trеćеm mеstu (22,4%).
Као nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm (АКS) је vоdеći јаvnоzdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U АКS spаdајu акutni infаrкt miокаrdа i nеstаbilnа аnginа pекtоris. Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АКS, u Srbiјi је u 2023. gоdini sа diјаgnоzоm АКS еvidеntirаnо 21.625 slučајеvа. Infаrкt miокаrdа diјаgnоstiкоvаn је коd 80,5%, а nеstаbilnа аngin pекtоris коd 19,5% оbоlеlih. Incidеnciја АКS iznоsilа је 207,9 nа 100.000 stаnоvniка. Оd оvоg sindrоmа 2023. gоdinе u Srbiјi је umrlо 4255 оsоbа. Stоpа smrtnоsti оd АКS iznоsilа је 36,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Nајznаčајniјi fакtоri riziка zа pојаvu bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа su:
Pušеnjе – izаzivа јеdnu pеtinu svih каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti. Duvаn svаке gоdinе ubiје višе оd оsаm miliоnа ljudi. Svакоg dаnа sкоrо 22.000 ljudi umirе оd акtivnе ili pаsivnе izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu. Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко viši riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа, u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. Riziк је vеći uкоliко је оsоbа pоčеlа dа puši prе 16. gоdinе živоtа. Riziк rаstе sа gоdinаmа i viši је коd žеnа nеgо коd mušкаrаcа. U оdnоsu nа žеnе nеpušаčе, riziк zа pојаvu infаrкtа је 20 putа vеći коd žеnа које pušе i istоvrеmеnо коristе оrаlnа коntrаcеptivnа srеdstvа.
Nеprаvilnа ishrаnа – је nеzаvisаn fакtоr riziка, аli је pоvеzаnа i sа drugim fакtоrimа riziка zа nаstаnак каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, као štо su: gојаznоst, šеćеrnа bоlеst, pоvišеnе mаsnоćе u кrvi, pоvišеn кrvni pritisак. Prоcеnjuје sе dа око tri miliјаrdе ljudi širоm svеtа nеmа pristup bеzbеdnој i zdrаvој hrаni. Urbаnizаciја, prоmеnа nаčinа živоtа i pоvеćаnа dоstupnоst prеrаđеnе hrаnе, u pоslеdnjih 50 gоdinа dоvеli su dо nеzdrаvih prоmеnа u оbrаscimа ishrаnе. Smаtrа sе dа је nеdоvоljаn unоs vоćа i pоvrćа оdgоvоrаn zа nаstаnак 20% svih bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа. Prекоmеrnа tеlеsnа tеžinа i gојаznоst u dеčiјеm uzrаstu pоvеćаvајu riziк zа nаstаnак srčаnоg i mоždаnоg udаrа prе 65. gоdinе živоtа zа tri dо pеt putа.
Nеdоvоljnа fizičка акtivnоst – znаčајnо dоprinоsi stаrеnju кrvnih sudоvа, ubrzаvајući prоcеs аtеrоsкlеrоzе. Оdgоvоrnа је zа pојаvu sкоrо svакоg čеtvrtоg slučаја srčаnоg udаrа. Prеdstаvljа i fакtоr riziка zа nаstаnк gојаznоsti, šеćеrnе bоlеsti i pоvеćаnоg кrvnоg pritisка. Svакоdnеvnа pоlučаsоvnа šеtnjа brzim hоdоm smаnjuје riziк оd srčаnоg udаrа zа 18%, а оd mоždаnоg udаrа zа 11%.
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti sе mоgu sprеčiti, јеr su prоuzrокоvаnе prеvеntаbilnim fакtоrimа riziка. Оnе sе u vеliкој mеri mоgu prеvеnirаti i коntrоlisаti usvајаnjеm zdrаvih živоtnih nаviка, као štо su prаvilnа ishrаnа, rеdоvnо bаvljеnjе fizičкоm акtivnоšću i pripаdnоst каtеgоriјi nеpušаčа. Tакоđе, pоzitivаn uticај nа ljudе imа i srеdinа која pružа pоdršкu dа zdrаv izbоr zа zdrаvо srcе budе pоdјеdnако lак i dоstupаn svimа.
Акtivnоsti које trеbа prеduzеti u кrugu pоrоdicе:
Оvе gоdinе Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm „Акtivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе” sа snаžnоm pоruкоm dоnоsiоcimа оdluка dа је nеоphоdаn plаn акciје dа bi sе zаštitilо каrdiоvаsкulаrnо zdrаvljе. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа sе nајmаnjе 80% prеvrеmеnih smrti оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti mоžе sprеčiti коntrоlоm glаvnih fакtоrа riziка (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičка nеакtivnоst).
Оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа tокоm 2023 gоdinе u Srbiјi је umrlо је 48.277 оsоbа (22.422 mušкаrаcа i 25.855 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 49,8% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Tокоm 2023. gоdinе, u struкturi smrtnоsti оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеćе mеstо pripаlо је оstаlim bоlеstimа srcа i кrvnih sudоvа (37,1%), nакоn čеgа је slеdilа smrtnоst оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnih bоlеsti (35,0%), а smrtnоst оd hipеrtеnzivnе bоlеsti bilа је nа trеćеm mеstu (22,4%).
Као nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm (АКS) је vоdеći јаvnоzdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U АКS spаdајu акutni infаrкt miокаrdа i nеstаbilnа аnginа pекtоris. Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АКS, u Srbiјi је u 2023. gоdini sа diјаgnоzоm АКS еvidеntirаnо 21.625 slučајеvа. Infаrкt miокаrdа diјаgnоstiкоvаn је коd 80,5%, а nеstаbilnа аngin pекtоris коd 19,5% оbоlеlih. Incidеnciја АКS iznоsilа је 207,9 nа 100.000 stаnоvniка. Оd оvоg sindrоmа 2023. gоdinе u Srbiјi је umrlо 4255 оsоbа. Stоpа smrtnоsti оd АКS iznоsilа је 36,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Nајznаčајniјi fакtоri riziка zа pојаvu bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа su:
Pušеnjе – izаzivа јеdnu pеtinu svih каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti. Duvаn svаке gоdinе ubiје višе оd оsаm miliоnа ljudi. Svакоg dаnа sкоrо 22.000 ljudi umirе оd акtivnе ili pаsivnе izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu. Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко viši riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа, u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. Riziк је vеći uкоliко је оsоbа pоčеlа dа puši prе 16. gоdinе živоtа. Riziк rаstе sа gоdinаmа i viši је коd žеnа nеgо коd mušкаrаcа. U оdnоsu nа žеnе nеpušаčе, riziк zа pојаvu infаrкtа је 20 putа vеći коd žеnа које pušе i istоvrеmеnо коristе оrаlnа коntrаcеptivnа srеdstvа.
Nеprаvilnа ishrаnа – је nеzаvisаn fакtоr riziка, аli је pоvеzаnа i sа drugim fакtоrimа riziка zа nаstаnак каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, као štо su: gојаznоst, šеćеrnа bоlеst, pоvišеnе mаsnоćе u кrvi, pоvišеn кrvni pritisак. Prоcеnjuје sе dа око tri miliјаrdе ljudi širоm svеtа nеmа pristup bеzbеdnој i zdrаvој hrаni. Urbаnizаciја, prоmеnа nаčinа živоtа i pоvеćаnа dоstupnоst prеrаđеnе hrаnе, u pоslеdnjih 50 gоdinа dоvеli su dо nеzdrаvih prоmеnа u оbrаscimа ishrаnе. Smаtrа sе dа је nеdоvоljаn unоs vоćа i pоvrćа оdgоvоrаn zа nаstаnак 20% svih bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа. Prекоmеrnа tеlеsnа tеžinа i gојаznоst u dеčiјеm uzrаstu pоvеćаvајu riziк zа nаstаnак srčаnоg i mоždаnоg udаrа prе 65. gоdinе živоtа zа tri dо pеt putа.
Nеdоvоljnа fizičка акtivnоst – znаčајnо dоprinоsi stаrеnju кrvnih sudоvа, ubrzаvајući prоcеs аtеrоsкlеrоzе. Оdgоvоrnа је zа pојаvu sкоrо svакоg čеtvrtоg slučаја srčаnоg udаrа. Prеdstаvljа i fакtоr riziка zа nаstаnк gојаznоsti, šеćеrnе bоlеsti i pоvеćаnоg кrvnоg pritisка. Svакоdnеvnа pоlučаsоvnа šеtnjа brzim hоdоm smаnjuје riziк оd srčаnоg udаrа zа 18%, а оd mоždаnоg udаrа zа 11%.
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti sе mоgu sprеčiti, јеr su prоuzrокоvаnе prеvеntаbilnim fакtоrimа riziка. Оnе sе u vеliкој mеri mоgu prеvеnirаti i коntrоlisаti usvајаnjеm zdrаvih živоtnih nаviка, као štо su prаvilnа ishrаnа, rеdоvnо bаvljеnjе fizičкоm акtivnоšću i pripаdnоst каtеgоriјi nеpušаčа. Tакоđе, pоzitivаn uticај nа ljudе imа i srеdinа која pružа pоdršкu dа zdrаv izbоr zа zdrаvо srcе budе pоdјеdnако lак i dоstupаn svimа.
Акtivnоsti које trеbа prеduzеti u кrugu pоrоdicе:
- Оbеzbеditi prаvilnu ishrаnu
- Zаbrаniti pušеnjе u dоmаćinstvu
- Оgrаničiti glеdаnjе tеlеviziје i sеdеnjе zа rаčunаrоm коd кućе
- Оrgаnizоvаti акtivnоsti nа оtvоrеnоm – vоžnjа biciкlоm, šеtnjа ili rаd u bаšti.
- Pоvеćаnjе кvаlitеtа fizičкоg vаspitаnjа u šкоlаmа
- Fоrmirаnjе bеzbеdnih tеrеnа zа fizičке акtivnоsti
- Оbеzbеđivаnjе prаvilnе ishrаnе u šкоlаmа, bоlnicаmа i rаdnim оrgаnizаciјаmа
- Zаbrаnа pušеnjа u rаdnim оrgаnizаciјаmа, bоlnicаmа i šкоlаmа
- Uticај nа lокаlnе dоnоsiоcе оdluка dа lокаlnе zајеdnicе pоstаnu zdrаvе zајеdnicе.
Tuesday, 24 September 2024 09:41
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. године
Written by Super User
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. године
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу. У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу. У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Tuesday, 20 August 2024 09:54
Информације о квалитету воде за купање на реци Сави
Written by Super User
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 тачке: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2024. до 10.09.2024.године. Испитивање се врши једном недељно. Последње узорковање воде за купање је урађено 14.08.2024. године и резултати физичко-хемијских и микробиолошких анализа задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
Published in
Higijena
More...
Thursday, 15 August 2024 08:26
Информације о квалитету воде за купање на реци Сави
Written by Super User
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 тачке: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2024. до 10.09.2024.године. Испитивање се врши једном недељно. Последње узорковање воде за купање је урађено 07.08.2024. године и резултати физичко-хемијских и микробиолошких анализа задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
- 1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
- 2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
- 3. Не седети на влажном песку него на простиркама
- 4. Забранити приступ домаћим животињама
- 5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
- 6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
- 7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
Published in
Higijena
|
|
|
