Вести
Thursday, 02 October 2025 11:30
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама
(IPA пројекат „ЕУ за здравствени систем Србије”)
Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.
За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.
Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.
Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње спроводи се у готово 100 општина у Републици Србији у циљу јачања капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама. Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама. Овај пројекат спроводи се као део ширег пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, који реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP).
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, геолошке и хидрометеоролошке појаве карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, као и заштите живота и остварењу принципа „здравље за све”. У изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.
За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда. У области јавног здравља проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица, као и капацитети за правовремени одговор.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института и завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних Савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације уследиће провера кроз симулационе вежбе.
Према Закону о јавном здрављу локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.
Published in
Epidemiologija
Wednesday, 01 October 2025 08:24
1. октобар - Међународни дан старијих особа 2025. године
Међународни дан старијих особа Уједињених нација за 2025. годину, који се обележава под темом "Старије особе покрећу локалне и глобалне акције: Наша права, жеље и благостање", истиче трансформативну улогу коју старије особе играју у изградњи отпорних и праведних друштава. Далеко од тога да су старије особе пасивни корисници, они су покретачи напретка, доприносећи своје знање и искуство у областима као што су здравствена равноправност, финансијско благостање,отпорност заједнице и заступање људских права.
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Published in
Socijalna medicina
Monday, 29 September 2025 10:06
СВЕТСКИ ДАН СРЦА, 29. СЕПТЕМБАР 2025. ГОДИНЕ
„Не пропусти ни један откуцај“
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2025. године
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2025. године
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Published in
Socijalna medicina
Monday, 29 September 2025 10:29
АНАЛИЗА ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМСКОГ ОКРУГА ЗА 2024. ГОДИНУ
Водећи узроци смрти одраслог становништва у Сремском округу у 2024. години су: Болести система крвотока (I) (60,42%), Тумори (C) (15,89%), Болести система за дисање (Ј) (7,23%), Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (R) (4,76%), Болести система за варење (К) (2,69%), Болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма (Е) (1,34%), Душевни поремећаји и поремећаји понашања (F) (1,25%), Болести мокраћно-полног система (N) (1,20%), Тумори и болести крвотворних органа и поремећаја имунитета (D) (1,12%), Други спољашњи узроци повређивања (X) (1,07%), Болести нервног система (G) (1,03%), Заразне болести и паразитарне болести (А) (1,00%).
Анализирајући структуру морталитета уочава се нешто мањи проценат умрлих од кардиоваскуларних обољења, болести система за дисање и групе повреде, тровања и последице деловања спољних фактора у односу на претходну 2023. годину. Знатно смањење умрлих је од COVID-a кроз шифру U 07.1 – XXII шифре за посебне намене, свега један пацијент.
У 2024. години када посматрамо појединачне дијагнозе, највећи број становника Сремског округа је умро од повишеног крвног притиска 21,7%, затим од обољења срчаног мишића 8,4%, недовољне функције срца 7,2%, хроничне исхемијске болести срца 6,8%, карцинома душника и плућа 4%, инфаркта мозга 3,8%, застоја срца 2,8%, недовољне дисајне функције 2,5%, акутног инфаркта 2,5% и атеросклерозе 2,3%.
Структура морталитета по полу у Сремском округу говори да је 2023. године мушки пол нешто доминантнији, а 2024. године женски пол када је у питању морталитет.
Женски пол је доминантан код већег броја почетних дијагноза: повишеног крвног притиска 13,84%, затим од обољења срчаног мишића 4,91%, срчане инсуфицијенције 3,61%, затим од хроничне исхемијске болести срца 3,52%, инфаркта мозга 2,03%, карцином плућа 1,32%.
У структури морталитета мушког пола доминантни су такође повишен крвни притисак 7,86%, затим срчана инсуфицијенција 3,59%, обољење срчаног мишића 3,49%, затим хронична исхемијска болест срца 3,32%, карцином душника и плућа 2,69%, недовољна дисајна функција 1,49% и акутни инфаркт 1,49%.
Водећи узроци смртности из групе кардиоваскуларних болести у Сремском округу су: хипертензија (35,92%), обољење срчаног мишића (13,90%), недовољна функција срца (11,92%), хронична исхемијска болест срца (11,31%), инфаркт мозга (6,26%), застој срца (4,69%), акутни инфаркт срца (4,08%), атеросклероза (3,72%), треперење преткомора и лепршање преткомора (1,54%) и крварење у мозгу (1,49%).
Што се тиче полне структуре морталитета од кардиоваскуларних обољења, као најчешћег узрока смртности у 2024. години уочава се нешто већи проценат умирања женскe популације од кардиоваскуларних болести 56,5%, док је мушкa популација заступљена са 43,5%.
Женски пол је доминантан код хипертензије, обољења срчаног мишића, атеросклерозе и хроничне исхемијске болести срца. Мушки пол је доминантнији код застоја срца.
Анализирајући структуру морталитета уочава се нешто мањи проценат умрлих од кардиоваскуларних обољења, болести система за дисање и групе повреде, тровања и последице деловања спољних фактора у односу на претходну 2023. годину. Знатно смањење умрлих је од COVID-a кроз шифру U 07.1 – XXII шифре за посебне намене, свега један пацијент.
У 2024. години када посматрамо појединачне дијагнозе, највећи број становника Сремског округа је умро од повишеног крвног притиска 21,7%, затим од обољења срчаног мишића 8,4%, недовољне функције срца 7,2%, хроничне исхемијске болести срца 6,8%, карцинома душника и плућа 4%, инфаркта мозга 3,8%, застоја срца 2,8%, недовољне дисајне функције 2,5%, акутног инфаркта 2,5% и атеросклерозе 2,3%.
Структура морталитета по полу у Сремском округу говори да је 2023. године мушки пол нешто доминантнији, а 2024. године женски пол када је у питању морталитет.
Женски пол је доминантан код већег броја почетних дијагноза: повишеног крвног притиска 13,84%, затим од обољења срчаног мишића 4,91%, срчане инсуфицијенције 3,61%, затим од хроничне исхемијске болести срца 3,52%, инфаркта мозга 2,03%, карцином плућа 1,32%.
У структури морталитета мушког пола доминантни су такође повишен крвни притисак 7,86%, затим срчана инсуфицијенција 3,59%, обољење срчаног мишића 3,49%, затим хронична исхемијска болест срца 3,32%, карцином душника и плућа 2,69%, недовољна дисајна функција 1,49% и акутни инфаркт 1,49%.
Водећи узроци смртности из групе кардиоваскуларних болести у Сремском округу су: хипертензија (35,92%), обољење срчаног мишића (13,90%), недовољна функција срца (11,92%), хронична исхемијска болест срца (11,31%), инфаркт мозга (6,26%), застој срца (4,69%), акутни инфаркт срца (4,08%), атеросклероза (3,72%), треперење преткомора и лепршање преткомора (1,54%) и крварење у мозгу (1,49%).
Што се тиче полне структуре морталитета од кардиоваскуларних обољења, као најчешћег узрока смртности у 2024. години уочава се нешто већи проценат умирања женскe популације од кардиоваскуларних болести 56,5%, док је мушкa популација заступљена са 43,5%.
Женски пол је доминантан код хипертензије, обољења срчаног мишића, атеросклерозе и хроничне исхемијске болести срца. Мушки пол је доминантнији код застоја срца.
Published in
Socijalna medicina
Friday, 26 September 2025 09:08
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈЕ 2025.године
Сазревање и репродуктивно здравље увек су актуелна тема међу младом популацијом, што смо потврдили на предавању намењеном ученицима осмих разреда, поводом Светског дана контрацепције. Предавачи из Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље Сремска Митровица одржали су предавање присутним средњошколцима о томе како сачувати репродуктивно здравље, шта је одговорно, а шта ризично сексуално понашање, како да заштите своје и здравље партнера и како да безбедно ступе у свет одраслих. У току предавања одржана је радионица о познавању метода контрацепције, полно преносивих болести и правилне заштите. Предавање се, као и увек, претворило у активну дискусију на тему, са питањима, анегдотама, али и индивидуалним саветовањима. Ученици су, као и увек, показали велико интересовање за тему и препознали значај оваквих часова посвећених здравом одрастању.
Published in
Socijalna medicina
Wednesday, 24 September 2025 10:38
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2025. године
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на:https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Извор слике www.walnuthillobgyn.com
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на:https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Извор слике www.walnuthillobgyn.com
Published in
Socijalna medicina
Friday, 19 September 2025 09:12
Епидемиолошка ситуација грознице Западног Нила
На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на територији Републике Србије до 14. септембра 2025. године регистровано је 48 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. Случајеви оболевања су регистровани на територији 12 округа, и то: Града Београда (15 случајева), Јужнобачког (10 случајева), Средњобанатског (четири случаја), Браничевског (четири случаја), Јужнобанатског (три случаја), Подунавског (три случаја), Моравичког (два случаја), Севернобанатског (два случаја), Шумадијског (два случаја), Поморавског (један случај), Рашког (један случај) и Западнобачког (један случај) округа. Међу оболелима доминирају особе мушког пола (65%). Просечна старост оболелих је 66,5 година.
У сезони надзора 2025. године, до 10. септембра 2025. године у државама Европске уније (ЕУ) и Европске економске заједнице (ЕЕЗ) случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији су регистровани у Грчкој, Италији, Румунији, Француској и Бугарској.На територији Сремског окурга нису регистровани случајеви ове болести код људи.
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, саветује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
• Употреба репелената током боравка на отвореном.
• Ношење одеће дугих рукава и ногавица.
• Избегавање боравка на отвореном у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном исушивањем извора стајаће воде.
• У случају путовања у иностранство,обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.
Центар за контролу и превенцију болести
Модификовано према: ИЗЈЗ Србије
У сезони надзора 2025. године, до 10. септембра 2025. године у државама Европске уније (ЕУ) и Европске економске заједнице (ЕЕЗ) случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији су регистровани у Грчкој, Италији, Румунији, Француској и Бугарској.На територији Сремског окурга нису регистровани случајеви ове болести код људи.
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, саветује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
• Употреба репелената током боравка на отвореном.
• Ношење одеће дугих рукава и ногавица.
• Избегавање боравка на отвореном у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном исушивањем извора стајаће воде.
• У случају путовања у иностранство,обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.
Центар за контролу и превенцију болести
Модификовано према: ИЗЈЗ Србије
Published in
Epidemiologija
More...
Friday, 19 September 2025 11:48
Kоординативни састанак особа укључених у скрининг карцинома дојке
На основу инструкција које је Институт за јавно здравље Србије доставио заводима на територији надлежности, у Едукативном центру Опште болнице организован је координативни састанак особа укључених у скрининг карцинома дојке на територији округа. На састанку је разматрана актуелна проблематика и предлози за побољшање рада. Закључци са овог састанка биће достављени Канцеларији за скрининг при Институт за јавно здравље Србије у циљу повећања обухвата циљне популације и последичног раног откривања карцинома дојке.
Центар за контролу и превенцију болести
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
|
|
|
