Home
За потребе становника нашег округа Заводу за јавно здравље Сремска Митровица дистрибуирано је укупно 18240 доза вакцине против сезонског грипа. У току је дистрибуција исте ка домовима здравља на територији округа.
Идеални период за спровођење вакцинације против грипа је октобар и почетак новембра, пре „захуктавања“ сезоне акутних респираторних инфекција. Наравно, вакцинација се може спровести и касније, али будући да је вероватноћа заражавања већа, већа је и вероватноћа да се неће на време створити заштитни имунитет након вакцинације.
Осим вакцинације, треба редовно спроводити и остале мере које помажу спречавању ширења вируса грипа- покривање носа и уста марамицом (марамицу бацити у канту), прање и/или дезинфекција руку, посебно након кашљања и кијања, избегавати контакте са болесним особама, у случају оболевања код куће и “одлежати“, просторије редовно влажно пребрисавати и ветрити (како би се смањила концентрација вируса), прати дечије играчке и дезинфиковати све предмете који се често додирују.

Центар за контролу и превенцију болести

Све о имунизацији против груипа у Републици Србији можете наћи на адреси ИЗЈЗ Србије“др Милан Јовановић Батут“
lhttps://www.batut.org.rs/download/aktuelno/grip2223.pdf
Светски дан хепатитиса обележава се сваке године 28. јула како би се подигла свест о вирусном хепатитису, који изазива упалу јетре и доводи до тешких болести и рака јетре. Обележавање овог дана представља прилику да се уложе додатни напори да се примени прва глобална стратегија за одговор здравственог сектора на вирусне хепатитисе развијена од стране Светске здравствене организације (СЗО), те да се помогне државама чланицама да постигну коначни циљ – елиминацију хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године.
Свет се тренутно суочава са новом појавом необјашњивих акутних инфекција хепатитиса које погађају децу. СЗО, заједно са научницима у погођеним земљама, ради на разумевању узрока ове инфекције за коју се чини да не припада ниједном од познатих пет типова вируса вирусног хепатитиса: А, Б, Ц, Д и Е. Ова нова епидемија ставља фокус на хиљаде акутних инфекција вирусним хепатитисом које се јављају код деце, адолесцената и одраслих сваке године...
Подсећамо на основне клиничке и епидемиолошке карактеристике овог обољења:
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор (преносилац) је Culex pipiens, врста комарца одомаћена и код нас, а главни резервоари су разне врсте птица у којима се вирус одржава.
Више 80% заражених овим вирусом нема никакве тегобе, а код малог процента (˃1%) заражених симптоми подсећају на симптоме грипа (нагло повишена телесна температура, главобоља, грлобоља, болови у леђима, мишићима, зглобовима, умор, благ пролазни осип, увећање лимфних чворова и сл). Код појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, који захтева хоспитализацију. Након прележане болести често остају последице (секвеле)-умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, депресија и сл.

У циљу смањења ризика од заражавања, препоручује се:

 Примена репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном;
 Ношење комотне (не припијене!) одеће која покрива руке и ноге;
 Избегавање боравка на отвореном у сумрак и зору када је активност комараца највећа;
 Заштитне мреже против комараца на прозорима и вратима стамбених објеката;
 Избегавање подручја са великим бројем комараца (шуме и мочваре);
 Исушивање места са стајаћом водом -уклонити одбачене гуме, празнити редовно воду из саксија са цвећем, мењати редовно воду кућним љубимцима и сл.

Центар за контролу и превенцију болести
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година.
Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на старије жене и тема 2022. године је: „Отпорност и доприноси старијих жена”.
Пандемија COVID-19 повећала је постојеће неједнакости, при чему су у последње три године посебно интензивни социjално-економски, еколошки, здравствени и климатски утицаји на животе старијих особа, а пре свега старијих жена које чине већину старијих особа.
Док старије жене настављају да значајно доприносе свом политичком, грађанском, економском, друштвеном и културном животу, њихови доприноси и искуства остају углавном невидљиви и занемарени, ограничени родном неравноправношћу која се нагомилава током живота. Укрштање дискриминације на основу старости и пола ствара нове и повећава постојеће неједнакости, укључујући негативне стереотипе који комбинују ејџизам и сексизам.
Међународни дан старијих особа 2022. је позив на акцију и прилика да се гласови старијих жена чују, препознају и уваже и да се тиме покаже њихова отпорност и доприноси у друштву, да се промовише политички дијалог за унапређење заштите људских права старијих особа и препозна допринос старијих жена одрживом развоју.
Циљеви овогодишње кампање су:
1. Истицање отпорности старијих жена у суочавању са еколошким, друштвеним, економским и целоживотним неједнакостима.
2. Подизање свести о важности побољшаног прикупљања и анализе података према старости и полу, како би се обезбедили основни научни докази за ефикасне јавне политике.
3. Заговарање да државе чланице, специјализоване агенције Уједињених нација и други ентитети Уједињених нација, као и цивилно друштво укључе старије женe у све јавне политике, осигуравајући родну равноправност како је описано у извештају генералног секретара, „Наша заједничка агенда”.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, заједно са мрежом института/завода за јавно здравље, обележиће Међународни дан старијих особа у циљу промовисања доприноса старијих жена пре свега у породици, у заједници и друштву, организовањем различитих едукативно-промотивних активности.
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2022. године, обележава се под слоганом: „Свим срцем за сва срца”. Светски дан срца је прилика да сви размисле како да најбоље допринесу развоју човечанства, очувању природе и свог менталног здравља. Када размишљамо срцем, емотивнији смо и саосећајнији. Због тога помажемо другима, хуманији смо и храбрије доносимо одлуке. Свим срцем укључује употребу речи „свим” и пребацује фокус са акција на кориснике акција, омогућавајући ширу примену кампање. Желимо да поруке Светског дана срца стигну до што већег броја људи у циљу постизања бољег кардиоваскуларног здравља.
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ”
ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ ЗДРАВЉА
И МРЕЖА ИНСТИТУТА/ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
РАСПИСУЈУ КОНКУРС
ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ ЛИКОВНИХ И ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА
НА СЛЕДЕЋЕ ТЕМЕ:


1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „ПОДРЖИ ДОЈЕЊЕ! МАЈЧИНО МЛЕКО – НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА = ЗДРАВЉЕ”


Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика узраста I–IV разред основне школе и V–VIII разред основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Центру за промоцију здравља, са назнаком „За конкурс – Недеља здравља уста и зуба”, односно „За конкурс – Светска недеља дојења” и „За конкурс – Октобар месец правилне исхране” најкасније до 17. октобра 2022. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 21. новембра 2022. године како би се за сваку од кампања прогласио и промовисао најбољи дечији рад који ће бити штампан у виду постера током 2023. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз израду, избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад. Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, а најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије. Радови се не враћају већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова живота.
Page 1 of 45