Гојазност као хронично обољење представља не само здравствено, већ и економско и социјално оптерећење за појединце, породице, заједницу и друштво у целини. Гојазност се одражава на очекивано трајање и квалитет живота и повезана је са повећаним ризиком оболевања од водећих незаразних болести као што су дијабетес тип 2, болести срца и крвних судова и малигне болести, а пораст броја гојазних особа све је значајније јавноздравствено питање.
Гојазност је резултат сложене интеракције биолошких, генетских, фактора животне средине и психосоцијалних фактора.
Само у претходне две деценије преваленција гојазности у Европи је троструко увећана. На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).
Број гојазне деце удвостручује се сваких 10 година широм света. Очекује се да ће гојазност код деце порасти за 60% у наредној деценији и достићи 250 милиона деце до 2030. године. Гојазност може утицати на физичко здравље деце, њихову друштвену и емоционалну добробит, као и на самопоуздање. Гојазност се често задржава и у одраслом добу, па су превенција и лечење кључни за заустављање глобалног пораста гојазности.
Светски дан борбе против гојазности обележава се 4. марта са циљем подизања свести јавности о распрострањености гојазности, бољег разумевања узрока и последица и позивања на акције које могу допринети решавању овог јавноздравственог изазова. Ове године Светски дан борбе против гојазности се обележава под слоганом: „Мењамо навике – живимо здравије”.
Савети у вези са исхраном могу се добити у Саветовалишту за исхрану Завода за јавно здравље Сремска Митровица. Рад у саветовалишту као превенција фактора ризика код здравих и медицинска нутритивна терапија код болесних људи заснива се на индивидуалном приступу сваком пацијенту. План исхране у Саветовалишту израђује се на основу прегледа који обухвата: узимање личне и породичне анамнезе и увид у постојећу медицинску документацију, сагледавање биохемијских анализа, нивоа физичке активности и свеукупног стила живота, антропометријска мерења (телесна висина, телесна маса, одређивање индекса телесне ухрањености) и одређивање телесног састава методом биоимпеданце. Прегледи у Саветовалишту за исхрану обављају се уз упут изабраног лекара.
Једна од најзначајнијих мера превенције јесте едукација у области исхране. У оквиру програма промоције и превенције који Завод за јавно здравље континуирано спроводи, посебан део чини едукација у вези са принципима правилне исхране и то пре свега у оквиру превентивних програма намењених посебно осетљивим групама. Едукативне активности се реализују у виду предавања и радионица, а промоција правилне исхране саставни је део кампања којима се током године обележавају важни датуми у Календару јавног здравља („Октобар – месец правилне исхране” и Светски дан хране, 16. октобар). Једна од активности Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије је и конкурс за ликовне и литерарне радове намењен деци предшколског и школског узраста.