За сезону 2023/2024. године дистрибирано је 16000 доза четвороваленте вакцине против грипа.
У току је дистрибуција до вакциналних пунктова домова здравља, те је планирано отпочињање вакцинације од понедељка, 02.10.2023. године.
Четворовалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и два типа Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2023/2024. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
• A/Victoria/4897/2022 (H1N1)pdm09-like virus;
• A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
• B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
• B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне. Вакцина има различиту ефективност код особа различите доби, те се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, вакцинација против грипа се спроводи код особа у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су лица са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система, метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.), труднице, особе код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање, лица старија од 65 година. Вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених 6 месеци живота када је у питању четворовалентна вакцина, осим код особа код којих је потврђена контраиндикација.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.

Свет
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.

Према подацина ЗЗЈЗ Сремска Митровица, од почетка епидемије 1985. године до данас, на територији округа је регистровано 115 оsоbа инфицираних HIV-ом, од којих је 56 особа оболело од AIDS-а, док је 27 умрло од AIDS-а. Као и ранијих година, сексуални пут преноса је доминантан. Све регистроване особе биле су мушког пола. Рано откривање инфекције путем редовног тестирања је кључно за успешну контролу доприноси успешној контроли болести, дужини и квалитету живота. Подсетимо се путева преношења HIV инфекције:

HIV инфекција се преноси на следеће начине:

1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.

HIV инфекција се ретко може пренети на следеће начине:

1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни... па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсингу... (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (чешаљ, бријач, четкица за зубе...).

HIV инфекција се не преноси на следеће начине:

1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, дружење...,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета који је користила особа инфицирана HIV-ом,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира које је користила особа инфицирана HIV-ом,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу...),
9. Коришћењем истог базена или сауне коју је користила особа инфицирана HIV-ом,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи...),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа).

Више информација о недељи имунизације можете видети на линку испoд.

https://www.batut.org.rs