Socijalna medicina (418)
Резултати ликовно-литерарног конкурса расписаног поводом обележавања XXXV недеље здравља уста и зуба 2025. године на тему: „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
На конкурс су из целе републике пристигла 663 рада, од тога 577 ликовних и 86 литерарних радова. Радове је прегледао жири у саставу: Милица Салашки, мастер ликовних уметности, др Јелена Гудељ Ракић, др Катарина Боричић, др Ивана Грубор, др Маја Здравковски, Марија Вуковић, дипл. психолог, ВМС Зорка Зеба, дипломирани економиста – менаџер у здравству и Тамара Томашевић, мастер јавног здравља из Института за јавно здравље „Батут“. Жири се састао 25. јула 2025. године, прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор радова и потом одабрао најбоље радове.
Међу похваљеним радовима је и групни рад наше деце из предшколске установе „Дечија радост“ објекат „Чаролија“ из Ирига. Честитамо!
Преглед награђених радова са републичког такмичења можете погледати овде.
КОНКУРС за избор најбољих ликовних и литерарних радова
1. „МАЈЧИНО МЛЕКО – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ”
2. „ПРАВО НА ХРАНУ ДА ИМА СВАКО – ПОКАЖИ КАКО”
Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ Конкурса је да се подстакне здравствено-васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика узраста I–IV разреда основне школе и V–VIII разреда основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Центру за промоцију здравља, са назнаком: „За Конкурс – Светска недеља дојења” и „За Конкурс – Oктобар месец правилне исхране” најкасније до 17. октобра 2025. године. Ликовни радови треба да буду урађени ликовном техником по избору, на папиру формата блока број 5. Други формати и технике (на пример макете и слично) неће бити разматрани. Радови се не враћају.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 31. октобра 2025. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравствено-васпитни рад који прати израду радова.
Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и коришћени за израду здравствено-васпитних материјала.
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2025. године
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на:https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Извор слике www.walnuthillobgyn.com
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈЕ 2025.године
СВЕТСКИ ДАН СРЦА, 29. СЕПТЕМБАР 2025. ГОДИНЕ
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра, а ове године се одвија под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“.
Покреће га Светска федерација за срце, циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима (КВБ), путем глобалне кампање, кроз коју ова федерација уједињује људе у борби против оптерећења КВБ, инспирише и покреће међународне акције за подстицање здравијег живота за здравље срца.
Светски дан срца 2025. године
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај” са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу срца и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Историјат Светског дана срца
Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова (КВБ) водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смрти од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Због разлика у доступности здравствених услуга међу земљама присутна је неједнакост у збрињавању КВБ. Преко 75% смртних случајева од КВБ погађа земље са ниским и средњим приходима. Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смртних сличајева од КВБ, што чини седам милиона смрти годишње. Психолошки стрес може да удвостручи ризик код срчаног удара. Физичка активност, дружење са драгим особама и довољно квалитетног сна, помажу у смањењу нивоа стреса.
АНАЛИЗА ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМСКОГ ОКРУГА ЗА 2024. ГОДИНУ
Анализирајући структуру морталитета уочава се нешто мањи проценат умрлих од кардиоваскуларних обољења, болести система за дисање и групе повреде, тровања и последице деловања спољних фактора у односу на претходну 2023. годину. Знатно смањење умрлих је од COVID-a кроз шифру U 07.1 – XXII шифре за посебне намене, свега један пацијент.
У 2024. години када посматрамо појединачне дијагнозе, највећи број становника Сремског округа је умро од повишеног крвног притиска 21,7%, затим од обољења срчаног мишића 8,4%, недовољне функције срца 7,2%, хроничне исхемијске болести срца 6,8%, карцинома душника и плућа 4%, инфаркта мозга 3,8%, застоја срца 2,8%, недовољне дисајне функције 2,5%, акутног инфаркта 2,5% и атеросклерозе 2,3%.
Структура морталитета по полу у Сремском округу говори да је 2023. године мушки пол нешто доминантнији, а 2024. године женски пол када је у питању морталитет.
Женски пол је доминантан код већег броја почетних дијагноза: повишеног крвног притиска 13,84%, затим од обољења срчаног мишића 4,91%, срчане инсуфицијенције 3,61%, затим од хроничне исхемијске болести срца 3,52%, инфаркта мозга 2,03%, карцином плућа 1,32%.
У структури морталитета мушког пола доминантни су такође повишен крвни притисак 7,86%, затим срчана инсуфицијенција 3,59%, обољење срчаног мишића 3,49%, затим хронична исхемијска болест срца 3,32%, карцином душника и плућа 2,69%, недовољна дисајна функција 1,49% и акутни инфаркт 1,49%.
Водећи узроци смртности из групе кардиоваскуларних болести у Сремском округу су: хипертензија (35,92%), обољење срчаног мишића (13,90%), недовољна функција срца (11,92%), хронична исхемијска болест срца (11,31%), инфаркт мозга (6,26%), застој срца (4,69%), акутни инфаркт срца (4,08%), атеросклероза (3,72%), треперење преткомора и лепршање преткомора (1,54%) и крварење у мозгу (1,49%).
Што се тиче полне структуре морталитета од кардиоваскуларних обољења, као најчешћег узрока смртности у 2024. години уочава се нешто већи проценат умирања женскe популације од кардиоваскуларних болести 56,5%, док је мушкa популација заступљена са 43,5%.
Женски пол је доминантан код хипертензије, обољења срчаног мишића, атеросклерозе и хроничне исхемијске болести срца. Мушки пол је доминантнији код застоја срца.
1. октобар - Међународни дан старијих особа 2025. године
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Национална недеља промоције дојења 29.09-06.10.2025. године
„Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”
Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље. Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја.
Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Овај дан наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света.
Кључне поруке:
• Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље.
• Једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.
• Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.
• Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.
• Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца. Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље те и они захтевају стручну помоћ и подршку.
Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.
Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама.
Сваке године се поводом обележавања Светског дана менталног здравља у Републици Србији организују различите здравствено промотивне активности као што су трибине, округли столови, изложбе, радионице, интерактивна предавања, активности на отвореном итд.
Извор: www.batut.org.rs
Поводом обележавања Светског дана менталног здравља, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавање у ОШ „Добросав Радосављевић Народ“ у Мачванској Митровици. Ученици петог разреда сазнали су како да препознају разлику између нормалног и прекомерног коришћења интернета, телефона и рачунара, као и зашто се развија и како изгледа зависност од дигиталних уређаја.
Током интерактивног предавања, деца су активно учествовала – предлагала су начине како могу проводити време креативно, здраво и без екрана, доказујући да млади умеју да направе добре и зреле изборе када им се пруже праве информације.
Међународни дан старијих особа
Старије особе нису само део друштва, оне могу бити и његова покретачка снага.
Својим знањем, искуством и мудрошћу, старије особе дају значајан допринос друштву, подстичу иновативна решења и боре се за једнак приступ здравственој и социјалној заштити, као и за друштво без дискриминације.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је посету нашим најстаријим суграђанима у Удружењу пензионера. Догађај је обележило предавање лекара ЗЗЈЗ субспецијалисте дијетотерапије на тему правилне исхране код старих и принципи медитеранске исхране. Такође, ученици физиотерапеутског смера Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“ демонстрирали су вежбе разгибавања, затим и парцијалну масажу заинтересованим пензионерима, док су сви имали прилику да бесплатно провере своје здравствено стање, ниво шећера у крви и крвни притисак.
Овакве и сличне активности имају један заједнички циљ – да изразимо захвалност, поштовање и подршку старијим особама и да градимо окружење у којем ће све генерације имати своје место.
ПЛАНОВИ СПРЕМНОСТИ И ОДГОВОРА НА ЈАВНОЗДРАВСТВЕНЕ ПРЕТЊЕ
„У оквиру IPA пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије“, Завод за јавно здравље Сремска Митровица активно учествује у изради Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама у Сремском округу. Сви планови на нивоу нашег округа су спремни, од великог су значаја јер јачају капацитете локалних самоуправа и здравствених установа, омогућавајући брзу и ефикасну реакцију на све врсте ризика по здравље грађана, од екстремних временских услова до избијања заразних болести.
Израда планова заснована је на детаљној процени ризика и укључује координацију са свим релевантним институцијама, као и активно укључивање локалних Савета за здравље. Након финализације, планови ће бити тестирани кроз симулационе вежбе како би се осигурала њихова потпуна функционалност, потом следи њихова надоградња како би одговор био још ефикаснији у будућности.
Ово је важан корак ка унапређењу здравствене безбедности наших грађана и принципа „здравље за све“ на локалном нивоу“ – Петар Самарџић, вршилац дужности директора Завода.
Пројекат реализује Министарство здравља са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (UNDP), а у изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина.
ДОДЕЛА НАГРАДА УЧЕСНИЦИМА КОНКУРСА 28.10.2025
И овог октобра, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је традиционалну завршну манифестацију поводом кампања Октобар месец правилне исхране и Национална недеља промоције дојења, дружењем са најмлађима. На данашњој манифестацији, која је одржана у „Царској палати Сирмијума“, уприличена је изложба ликовних и литерарних радова на тему правилне исхране и подршке дојењу, затим додела награда најуспешнијим учесницима, као и пригодан културно уметнички програм, на коме су деца могла да чују шта значи правилна исхрана, како изгледа један нутритивно здрав оброк, које намирнице треба да избегавају, зашто су важни витамини и друге намирнице за наше тело, колико воде је потребно у току дана, који је најбољи начин да започну дан итд.
Годинама у назад, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Завод за јавно здравље Сремска Митровица расписују ликовни и литерарни конкурс у оквиру кампања Октобар месец правилне исхране и Национална недеља промоције дојења, ове године под слоганом
„ПРАВО НА ХРАНУ ДА ИМА СВАКО – ПОКАЖИ КАКО“
„МАЈЧИНО МЛЕКО – ЗА ЗДРАВИЈУ ПЛАНЕТУ“
Кoнкурс је био намењен ученицима основних школа и деци предшколског узраста са територије Сремског округа.
Циљ конкурса је не само да подстакнемо децу да се креативно изражавају, већ и да их освестимо и подсетимо зашто и колико је важна правилна исхрана, али и да подсетимо родитеље да се здраве навике у исхрани стичу још у детињству.
У Завод за јавно здравље је ове године стигло преко 240 ликовних и литерарних радова из предшколских установа и основних школа Срема. За најкреативније и најбоље радове Завод за јавно здравље Сремска Митровица је обезбедио прикладне награде. Најбољи радови из округа биће прослеђени у Београд на републичко такмичење, а најбољи на републичком нивоу ће послужити за израду здравствено васпитних материјала, тј. штампање постера.
Овом приликом истичемо да наша деца из Сремског округа већ годинама освајају висок пласман на републичком нивоу, па се надамо да ће и ове године имати успеха. Ово је уједно и позив и подстрек малишанима да и следеће године узму учешће на нашим конкурсима.
У наставку текста, можете видети списак награђене деце на поменутим конкурсима:
ТЕМА: „Мајчино млеко – за здраву планету“
Ликовни радови:
- предшколски узраст:
Нађа Косановић, 6 година, УПВО „Полетарац“ Рума
Јелена Микулинац, 6 година, ДУ „Дечија радост“ Ириг, објекат „Вила“ Врдник
Лена Недић, 6 година, УПВО „Полетарац“ Рума, објекат Добринци
-млађи узраст основне школе:
Аурора Миланко III1 ОШ „Никола Тесла“ Нови Бановци
Миленко Поповић IV3 ОШ „Трива Витасовић Лебарник“ Лаћарак
Јана Лукић IV1 ОШ „Филип Вишњић“ Моровић
-старији узраст основне школе:
Искра Цветковић VI1 ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Тијана Риђошић VII2 ОШ „Јован Поповић“ Сремска Митровица
Ана Парента VI1 ОШ „Никола Тесла“ Нови Бановци
Литерарни радови:
Vladimir Opavsky V1 ОШ“Херој Јанко Чмелик“ Стара Пазова
Теодора Трифуновић VII3 ОШ“Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
ТЕМА: „Право на храну има свако – покажи како“
Ликовни радови:
-предшколски узраст:
Андреа Копања 5,5 година ПУ „Полетарац“ Стара Пазова, васпитач Александра Клепић
Дуња Милутиновић, 6 година, ПУ “Ј.С. Шиља“ вртић „Звончица“ Шид
Емилија Бошњаковић, 6 година, ПУ “Ј.С. Шиља“ вртић „Рода“ Шид
-млађи узраст основне школе:
Петар Виторовић I2 OШ „Д. Радосављевић Народ“ Мачванска Митровица
Јана Лукић IV1 OШ „Филип Вишњић“ Моровић
Даница Божић I2 OШ „Д. Радосављевић Народ“ Мачванска Митровица
-старији узраст основне школе:
Миа Миражић VII3 ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Сремска Митровица
Миа Мацура VI3 ОШ „Бранко Радичевић“ Шид
Лена Стојановић VIII1 „Милан Хаџић“ Војка
Литерарни радови:
Дамјан Црнојакић IV3 ОШ“Трива Витасовић Лебарник“ Лаћарак
Анастасија Бабић IV3 ОШ“Трива Витасовић Лебарник“ Лаћарак
Дејан Гавриловић IV3 ОШ“Трива Витасовић Лебарник“ Лаћарак
Елена Ивић VIII4 ОШ“ Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СПРОВЕО ЕДУКАЦИЈУ ЛЕКАРА СРЕМСКОГ ОКРУГА
Морталитет или умирање je значајан демографски показатељ природног кретања становништва и негативни индикатор здравственог стања становништва. Представља укупан број умрлих особа на једној територији у одређеном временском периоду.
У циљу добијања што реалније слике умирања становништва Сремског округа, односно унапређења квалитета података о структури морталитета према узроку, Завод за јавно здравље Сремска Митровица спроводи едукације лекара из свих здравствених установа са територије округа који учествују у попуњавању документације умрлих лица (Извештаја о умрлој особи). Циљ едукације је да се укаже на основна правила шифрирања и одређивања узрока смрти, а тиме и на значај ових показатеља у сагледавању здравственог стања становништва нашег округа. Едукацију је водила др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине, присуствовали су лекари Опште болнице и Дома здравља Сремска Митровица, а током претходног месеца одржане су едукације и у свим осталим домовима здравља на територији Сремског округа.
ПУШЕЊЕ ИЛИ ЗДРАВЉЕ – ОДЛУЧИТЕ САМИ
Испитивање задовољства корисника услугама промоције здравља важан је аспект квалитета рада здравствене установе. Завод за јавно здравље Сремска Митровица два пута годишње спроводи испитивање задовољства ученика основних и средњих школа са територије Сремског округа након одржаних предавања и радионица. Тако је 08.12.2025. године у Основној школи „Свети Сава" у Сремској Митровици одржано предавање на тему „Пушење или здравље – одлучите сами", након чега је спроведено анонимно анкетирање ученика осмог разреда о задовољству одржаним предавањем. Резултати испитавања указују да ученици позитивно оцењују часове посвећене здрављу, већина анкетираних сматра да су часови добри, теме актуелне и занимљиве и рад предавача је високо оцењен. Већина ученика сматра да им је ниво знања након предавања већи, да постоји интересовање и за друге здравствене теме и да са оваквим часовома треба наставити .
Наведени резултати потврђују значај спровођења здравствено-васпитног рада код ученика основних и средњих школа, као и предшколских установа. Центар за промоцију здравља, анализу, планирање и организацију здравствене заштите Завода за јавно здравље Сремска Митровица спроводи едукацију становништва и едукацију едукатора, на различите здравствене теме, с циљем подизања свести појединца о здравственим проблемима, здравим стиловима живота, значају превентивних прегледа, о факторима ризика за настанак поремећаја здравља на које појединац и друштво могу да утичу и поправе квалитет живота. Овакве едукације део су свакодневних активности Завода, а спроводе се неретко и по позиву из образовних установа са територије округа, када се укаже потреба за предавањем на специфичну тему.
70 ГОДИНА НА СТРАЖИ ЗДРАВЉА
Ове године, Завод за јавно здравље Сремска Митровица обележава један посебан тренутак у својој историји – 70 година рада, раста и тихе борбе за очување здравља становништва, a тим поводом Завод је издао публикацију „70 година на стражи здравља“. Публикација није само подсећање на дугу традицију наше установе, већ и сведочанство о седам деценија преданости, стручности и одговорности које су генерације наших запослених уградиле у темеље јавног здравља нашег округа. У месецима пред нама, путем медија и друштвених мрежа, објављиваће се делови ове публикације у циљу представљања рада Завода кроз историју, сваког његовог Центра и службе, са посебним освртом на кризне ситуације.
Од свог оснивања 1955. године, Завод је пролазио кроз различите друштвене, организационе и здравствене изазове, али је наша основна мисија остала непромењена: очување, унапређење и заштита здравља становништва. Током ових седам деценија развијали смо лабораторијске и дијагностичке капацитете, уводили савремене методе рада, јачали тимове стручњака и спроводили едукације и бројне програме превенције и унапређења здравствене безбедности.
Историја Завода је уједно и историја реаговања на сложене ситуације које су захтевале висок ниво стручности, организације и одговорности. Наши тимови су били међу првима на терену у време великих поплава 2014. године, обезбеђујући контролу квалитета воде, процену ризика и хигијенско-епидемиолошки надзор. У миграционој кризи, свакодневно смо обезбеђивали санитарне услове, вакцинацију и здравствену заштиту за велики број људи у транзиту. Посебно место у нашој историји заузима период пандемије COVID-19, током које су наши запослени, са изузетном професионалношћу и пожртвованошћу, спроводили епидемиолошки надзор, тестирање, вакцинацију и континуирано информисање јавности.
У свим тим околностима, наши стручњаци показали су да систем јавног здравља почива на знању, дисциплини и дубокој свести о одговорности коју носи лекарски позив. Зато овај јубилеј није само свечани тренутак, већ и израз захвалности свима који су у претходних 70 година својим радом допринели да Завод постане и остане темељ стабилности и безбедности здравља заједнице.
Док обележавамо овај значајан јубилеј, сагледавамо и изазове будућности који су пред нама — од раста хроничних незаразних болести, преко утицаја животне средине на здравље, до брзих промена које носи савремено доба. Наш задатак је да наставимо да унапређујемо стручни рад, развијамо савремене методологије, уводимо нове стандарде и јачамо капацитете који ће омогућити да одговорно и ефикасно штитимо здравље становништва.
Искрено захваљујем свим садашњим и бившим запосленима, нашем оснивачу АП Војводина, партнерским институцијама, локалним самоуправама Срема, здравственим установама и свим грађанима који нам годинама указују поверење и подршку. Без ваше сарадње, овај значајан јубилеј не би био могућ.
Уверен сам да ће Завод за јавно здравље Сремска Митровица и у деценијама које долазе остати „на стражи здравља“, као поуздан ослонац јавног здравља и гарант безбедности за све становнике нашег округа.
Боже здравља!
Петар Самарџић
в.д. директора
Европска недеља превенције рака грлића материце 19-25.01. 2026. године „САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.
Шта је рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају.
Стање у Србији
Са преко 1100 новооболелих и преко 400 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом.
Шта проузрокује рак грлића материце?
Рак грлића материце је проузрокован неким типовима Хуманог папиломавируса (ХПВ). Генитални ХПВ се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.
Шта је рано откривање рака грлића материце?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се одвија Папаниколау тест?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
Текст и слика преузети (модификовани) са www.batut.org.rs i www.skriningsrbija.rs
More...
„СВАКОГА ДАНА БЕЗ ДУВАНА“ Обележен Национални дан без дуванског дима
У Србији се сваке године 31. јануара обележава Национални дан без дуванског дима са циљем да се укаже на штетан утицај дуванског дима на здравље не само пушача, него и њихове околине, као и да се охрабре и мотивишу сви они пушачи који су разматрали да оставе пушење или су то већ учинили и теже да одрже непушачки статус.
У циљу подршке и мотивисања пушача за одвикавање од пушења, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је покренуо бесплатну телефонску линију и интернет страницу https://ostavipusenje.rs. Одговори на питања пушача могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.
Такође, Институт за јавно здравље Војводине промовише апликацију „Остави сад“ за помоћ у одвикавању од пушења, за Андроид мобилне телефоне, која се може преузети на линку:
izjzv.org.rs/app/ostavisad
У циљу да подстакнемо младе на размишљање о штетном утицају пушења на здравље, као и да охрабримо оне који желе да оставе ову нездраву навику иза себе, Завод за јавно здравље Сремска Митровица је организовао манифестацију поводом Националног дана без дуванског дима у Средњој медицинској школи „Драгиња Никшић“. Тог дана је у холу школе био постављен штанд са здравствено васпитним материјалима, где су ученици могли да се информишу о штетности дуванског дима на здравље, на које начине дуванска индустрија манипулише младим конзументима, али и о другим здравственим темама, као и како да се мотивишу да оставе цигарете. Истом приликом, здравствени радници Завода за јавно здравље су кроз квиз знања на ову тему спровели едукацију ученика III разреда и поделили симболичне награде победничкој екипи.
Обзиром на све већу заступљеност пушења и међу основцима, Завод за јавно здравље Сремска Митровица у току својих свакодневних активности едукује ученике на ову тему како средњих, тако и основних школа на територији округа.
izjzv.org.rs
ostavipusenje.rs
www.batut.org.rs
www.batut.org.rs
Светски дан борбе против рака – 4. фебруар 2026.
Светска здравствена организација, у сарадњи са Међународним удружењем за борбу против рака (UICC), сваког 4. фебруара традиционално обележава Светски дан борбе против рака. У току је друга година трогодишње кампање (2025–2027) која у сaм центар пажње ставља особе оболеле од рака и њихова аутентична искуства у борби против ове болести.
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
У условима растућег глобалног оптерећења раком, укључивање искустава особа које живе са раком у креирање програма представља важан корак ка унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите.
Поводом Светског дана борбе против рака, Завод за јавно здравље Сремска Митровица је у сарадњи са Домом здравља организовао манифестацију у месним заједницама „Слободан Бајић Паја“, “Сутјеска“ и “29. Новембар“, где су наши суграђани имали прилику да провере своје здравствено стање, као и да се посаветују са медицинским радницима.
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији можете видети на: www.batut.org.rs/download/aktuelno/epidmb2024.pdf
За више информација: www.worldcancerday.org
Преузето и модификовано са: www.batut.org.rs
Међународни дан ретких болести – 28. фебруар 2026. године
Међународни дан ретких болести обележава се сваке године последњег дана фебруара на иницијативу Европске организације за ретке болести (www.eurordis.org), у сарадњи са више од 70 националних савеза удружења пацијената широм света. Од покретања иницијативе 2008. године, овај глобални покрет окупља пацијенте, породице, здравствене раднике, истраживаче и доносиоце одлука са заједничким циљем – унапређење квалитета живота особа које живе са ретким болестима.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Као ретки поремећаји здравља дефинишу се болести које се јављају код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету око 300 милиона људи живи са неком од 7000 различитих ретких болести. Иако је свака појединачна болест ретка, заједно оне представљају значајан јавноздравствени изазов. Према расположивим проценама, 3,5–5,9% светске популације има неку ретку болест.
Око 70% ретких болести је генетског порекла, а велики број ових обољења испољава се већ у детињству. Ретке болести су најчешће хроничне и прогресивне и могу значајно утицати на квалитет живота оболелих и њихових породица. Због преклапања симптома са чешћим обољењима, постављање дијагнозе може бити сложено и дуготрајно, док варијабилност клиничке слике додатно отежава благовремено препознавање болести.
Потреба за високоспецијализованом негом и мултидисциплинарним приступом у дијагностици и лечењу може допринети неједнакостима у доступности здравствене заштите. У већини случајева лечење је симптоматско, што указује на потребу за већим улагањима у развој нових терапијских опција и у научна истраживања. Доступне терапије су често веома скупе, што представља значајно финансијско оптерећење за здравствени систем и пацијенте и може ограничити њихову доступност.
Један од проблема са којима се оболели од ретких болести суочавају јесте недостатак информација о самој болести, као и информација о томе коме и где да се обрате за медицинску, правну и психосоцијалну помоћ. Ретке болести значајно утичу на процес образовања, запослење и ментално здравље оболелих и њихових породица, при чему су социјална изолација и осећај неразумевања често пратећи фактори.
Међународном класификацијом болести (МКБ-10) обухваћено је мање од 10% дијагноза ретких болести, због чега многе ретке болести остају „невидљиве” у здравственом информационом систему, статистичким извештајима и другим изворима података.
Управо због значајног јавноздравственог терета, ретке болести захтевају систематски приступ, укључујући успостављање регистара лица оболелих од ретких болести, како би се обезбедила адекватна процена оптерећења друштва и планирање здравствене заштите. Према Закону о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” води Регистар лица оболелих од ретких болести. Институт је, кроз информациони систем – Сервис јавног здравља (СЈЗ), од септембра 2021. године омогућио унос података о пацијентима са ретким болестима.
У Регистру је до 25.2.2026. године евидентирано 16.030 лица оболелих од ретких болести. Од тог броја, референтни центри за ретке болести пријавили су 7917 лица, док су друге здравствене установе регистровале 8113 оболелих.
Највећи број случајева регистрован је у групи мишићно-коштаног система (4957), што чини приближно трећину укупног броја новодијагностикованих. Следе болести нервног система (2082), урођене деформације и хромозомске аномалије (1760), болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма (1722) и злоћудни тумори (1696).Мањи број случајева евидентиран је у групама болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета (817), душевних поремећаја и поремећаја понашања (298), доброћудних тумора (225), болести коже и поткожног ткива (211), болести система крвотока (210), болести система за дисање (163), болести система за варење (163), фактора који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом (156) и болести мокраћно-полног система (141).
Најмање евидентираних лица забележено је у групама болести ока и припоја ока (58), симптома и патолошких клиничких налаза (24), заразних и паразитарних болести (19), других група болести (13), као и повреда и тровања (9). У наведеном периоду регистровано је и 1306 особа са додељеним ОРПХА кодом, без МКБ-10 шифре.
Наставак организованог и системског прикупљања података допринеће повећању обухвата и унапређењу квалитета података у Регистру.
Извор:
www.batut.org.rs
Март – месец борбе против рака: превенција и рана дијагностика малигних тумора
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
Март месец је посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести. Када се открије на време, рак је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција може се значајно смањити број оболелих и преминулих особа од рака у Србији.
Глобално оптерећење раком и водеће локализације у свету
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести. Највеће оптерећење раком забележено је у Азији, док Европа, са мањим уделом у светској популацији, бележи несразмерно висок удео у оболевању и умирању. Ове разлике указују на значајну улогу доступности превенције, раног откривања и лечења.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне и радне средине.
Пројекције указују да ће до 2050. године број новооболелих од рака порасти за 77%, што додатно наглашава потребу за системским приступом превенцији, раном откривању и лечењу.
Превенција и рано откривање
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Рано откривање
Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести.
Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији можете прочитати на:
Еpidеmiоlоšке каrакtеristiке mаlignih bоlеsti u Rеpublici Srbiјi
Више информација на:
https://gco.iarc.fr/en
https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriuRepubliciSrbiji2024.pdf
https://www.iarc.who.int/cancer-topics/
https://www.who.int/news/item/03-02-2026-four-in-ten-cancer-cases-could-be-prevented-globally
Преузето са:
https://www.batut.org.rs
|
|
|
