1. Мере личне заштите од убода крпеља
Најважнија метода превенције заразних болести које се могу пренети убодом зараженог крпеља је избегавање убода крпеља и рано уклањање фиксираног крпеља.
У том смислу, особе треба да извегавају боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико бораве у природи препоручује се да:
• носе одећу светлих боја дугих рукава и ногавица, и то тако да пре одласка у природу увуку кошуљу у панталоне и ногавице панталона у чарапе;• носе само „затворене” ципеле током боравка у природи;
• избегавају да ходају у сандалама или босе по густим травњацима, наслагама сувог лишћа, ниском жбуњу/грмљу у листопадним или мешовитим шумама и парк шумама, како у урбаним тако и у приградским и сеоским срединама;
• користе репеленате на откривеним деловима тела;
• се крећу пешачким стазама.
Препоручује се да се преглед коже на присуство крпеља врши како током боравка на подручју тако и након повратка кући.
Током боравка на подручјима где има крпеља препоручује се преглед коже на свака 3–4 сата. Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата.
Крпељ се може унети у домаћинство путем одеће или кућног љубимцима. Из тих разлога, препоручује се:
• четкање одеће пре уласка у кућу у циљу одстрањивања свих нефиксираних крпеља који касније могу да се фиксирају на неког од чланова домаћинства,
• преглед кућних љубимаца за присуство фиксираних крпења пре уласка у кућу.
Након повратка из природе купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли.
Особе које су због свог занимања (шумари, сточари, припадници војске, итд) потенцијално изложене ризику заражавања Б. бургдорфери треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима (перметрин). Поступак у случају убода крпеља
• Важно је јавити се лекару у здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др) у току првих 24 сата од убода.
• Не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
• Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже.
• Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења узрочника као што је Б. Бурдгорфери, проузроковач Лајмске болести због стимулације повраћања инфективног материјала крпеља.
• У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
• Забележити дан уједа и сачувати крпеља у празну посуду за лекове или кесу са двоструким затварањем.
• Дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример, о месту где је особа боравила у природи) због могућности постојања ендемског подручја.
• Јавити се лекару у случајевима појаве црвенила или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након уједа крпеља.
2. Контрола и сузбијање крпеља
• Редовно косити траву, обрезивати жбуње и дрвеће и одстрањивати опало лишће.
• У окућницама приватних кућа померити кавезе за птице и дрва за огрев ван делова дворишта у којима се обављају уобичајене кућне активности.
• Уништавање ситних глодара (резервоара инфекције) систематским дератизацијама (сузбијање глодара) у урбаним срединама.
• Спровођење акција сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама употребом инсектицида од краја априла до октобра месеца.
Болести које преносе крпељи
Крпељи су зглавкари који убодом могу пренети на људе неке заразне болести као што су: Лајмска болест (ЛБ), крпељски енцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, анаплазмоза, ерлихиоза, бабезиоза, Q грозница и рикециозе.
Природна станишта крпеља су шумовита подручја и необрађена вегетација. Могу се наћи и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну. Хране се крвљу људи и животиња, а уколико су заражени могу да пренесу неке узрочнике заразних болести током храњења, као што су: Боррелиа бургдорфери, узрочника Лајмске болести или вирус крпељског енцефалитиса, узрочника крпељског енцефалитиса.
Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе. Сисају крв два до седам дана пре него што поново падну на вегетацију. Ризик од инфекције је већи што је боравак крпеља на телу дужи. Убод инсекта је безболан, а место убода не боли и не сврби. Крпељ мора да буде присутан на кожи најмање 24 часа да би дошло до сигурног преноса инфективних агенаса. Лајмска болест – борелиоза
Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Боррелиа Бургдорфери, а преноси је одређена врста иксодидних крпеља (Иxодес рицинус), који се убодом фиксира за кожу и преноси инфекцију. Обољење је системско, посебно захвата кожу, нервни систем, зглобове и срце. Лајмска болест откривена је 1975. године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда. Симптоми болести почињу недељу до месец дана након уједа крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Ерyтхема мигранс – ЕМ, у народу познат као „бивоље око”), које се јавља код око 80% заражених особа. Да би имала дијагностички значај, промена мора да има промер од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију. Озбиљније компликације се јављају недељама и месецима након уједа крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама. Иако се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ се ради дијагностика Лајмске болести, која подразумева извођење скрининг и потврдних тестова. Тестирање се врши на упут. Крпељски енцефалитис
Крпељски енцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица) и њихови преносиоци (крпељи). Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса и доживотни је носилац вируса крпељског енцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља. Болест се најчешће јавља у Балтичким државама, Словенији и Руској Федерацији, а затим у Чешкој Републици, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шведској и Швајцарској. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. У ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце краве). Не преноси се са човека на човека. Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести.
Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период ублажавања симптома, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана.
Друга фаза је енцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље.
Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.