Дан сећања на преминуле од AIDS-a обележава се у Србији 18. пут. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на HIV, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних HIV-ом. У оквиру овогодишњег обележавања Дана сећања на преминуле од AIDS-a планирани су традиционални молебан који ће се oдржати у Београду (у 12 часова у просторијама Човекољубља - Добротворнe фондације Српске православне цркве, Августа Цесарца 25), уличне манифестације са традиционалним паљењем свећа, као и промоција и пружање услуга бесплатног и анонимног саветовања и тестирања на HIV.
Процењује да у свету више од 38 милиона особа живи са HIV-ом. Од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века чак 40 милиона је особа умрлих од AIDS-а, од којих је 650.000 умрло 2021. години, што је за 52% мање него 2010. године када је умрло 1,4 милиона особа. У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2025. године 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих HIV+ особа буде на лечењу антиретровирусним лековима и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви.
У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована у касном стадијуму HIV инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована HIV инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да премине унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености HIV-у.
У Републици Србији се спроводи Стратегијa за превенцију и контролу HIV инфекције и АIDS-а за период 2018-2025. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на HIV у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са HIV-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфицираним HIV-ом и популацијама у већем ризику, као и успостављање стандарда квалитета у програмима превенције.
У борби против стигме и дискриминације особа које живе с HIV-ом значајна је улога и законодавства, институција и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према особама које живе са HIV-ом у Србији и њихови узроци и последице прожимају све структуре друштва и препрека су у спровођењу превентивних активности, а једна од последица је мали број особа које се одлучују на тестирање на HIV.