Грип је глобални јавноздравствени проблем, имајући у виду чињеницу да се годишње на северној хемисфери вирусом грипа инфицира више од 100 милиона људи, три до пет милиона оболи од тешке форме болести, а 250–500 хиљада оболелих умре од компликација болести. Због тога је од великог значаја вакцинација против грипа, као најефикаснија специфична мера примарне превенције.
Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација лица која су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода.
Ове категорије чине труднице и сва лица старија од шест месеци живота са:

• хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
• хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
• metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI> 40),
• bubrežnom disfunkcijom,– hemoglobinopatijom,
• хроничним неуролошким поремећајима,
• имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС)
• функционалном или анатомском аспленијом, и примаоци трансплантата.

Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама.
У складу са препорукама СЗО, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2018/2019. године, у примени је тровалентна вакцина следећег састава:
A/Michigan/45/2015 (H1N1) pdm09-like virus;
A/Singapore/INFIMH-16-0019/2016 (H3N2)-like virus;
B/Colorado/06/2017-like virus (B/Victoria/2/87 lineage).
Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне.
Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, а да се што је најважније спречавају могуће теже компликације, од којих је најчешћа запаљење плућа и смртни исход као последица насталих компликација.
Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупреси-вне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија.
Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.
Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.Вакцина која ће бити доступна у домовима здравља је инактивисана, сплит вакцина, произвођача Санофи Пастер-а.
Вакцинација ће се спроводити након дистрибуције према плану потреба на вакциналним пунктовима у домовима здравља који су надлежни за спровођење.
Извор Институт за јавно здравље“Др Милан Јовановић Батут“
Центар за контролу и превенцију болести