,,ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ“
ЛИТЕРАРНИ:
Живан Лазић V1, ОШ ,,Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Сара Полић IV1, ОШ ,,Добросав Радосављевић Народ“ Мачванска Митровица
Вања Станимировић VII1, ОШ ,,Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
ЛИКОВНИ:
Николија Влајић II2, ОШ ,,Јован Поповић“ Сремска Митровица
Дуња Милошевић IV, ОШ ,,Сава Шумановић“ Бингула
Емили Остојин II4, ОШ ,,Јован Јовановић Змај“ Сремска Митровица
Групни рад ДУ ,, Дечија Радост“ Ириг, објекат ,,Вила“ Врдник
Елена Миловановић II2 ,ОШ ,,Јован Поповић“ Сремска Митровица
Софија Станић I2, ОШ ,,Добросав Радосављевић Народ“ Мачванска Митровица
Душица Мишљеновић III3, ОШ ,,Бранко Радичевић“ Шид
Мила Станић IV2, ОШ ,,Добросав Радосављевић Народ“ Мачванска Митровица
Групни рад ДУ ,,Дечија Радост“ Ириг, објекат ,,Чаролија“ Ириг
Групни рад ДУ ,,Дечија Радост“ Ириг, објекат ,,Чаролија“ Ириг
Нађа Драгојловић V3, Ош ,,Свети Сава“ Сремска Митровица
Андреа Гајић VII2, ОШ ,,Свети Сава“ Сремска Митровица
Ива Кричка VI2, ОШ ,,Свети Сава“ Сремска Митровица
Анђела Дракулић VII3, ОШ ,,Свети Сава“ Сремска Митровица
Нера Жунић IV2, ОШ ,, Јован Поповић“ Сремска Митровица

• 
•  

Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије.
Слоган: „Разоткривање привлачности: откривање тактика индустрије дувана и никотинских производа.”
Овогодишња кампања има за циљ да открије стратегије и тактике које користе индустрије дувана и никотинских производа како би учиниле своје штетне производе привлачнијим, посебно младима. Разоткривањем ових тактика, СЗО настоји да повећа свест, залаже се за јаче политике (укључујући забрану укуса који чине производе од дувана и никотина привлачнијим) и штити јавно здравље.
Значај суочавања са тактикама индустрије
Упркос значајном напретку у глобалној контроли дуванских производа, индустрије дувана и никотина и даље прилагођавају своје стратегије како би привукле и задржале потрошаче. Ове активности подривају јавно здравље и циљају рањиве групе, посебно младе. Уобичајене тактике укључују:
• Употребу арома и адитива: побољшавање укуса и маскирање оштрине дуванског производа како би се повећала његова привлачност;
• Циљано оглашавање: коришћење елегантног и савременог дизајна, привлачних паковања и дигиталних медијских кампања за гламуризацију штетних производа;
• Заваравајући дизајн производа: креирање производа који подсећају на слаткише или играчке, што директно привлачи децу и адолесценте.
Ове тактике не само да подстичу почетак коришћења, већ и отежавају престанак, повећавајући ризик од зависности и дугорочних здравствених последица.
Потребне су јаче политике у Европи за заштиту младих
• Подаци из 2022. године из Европског региона СЗО открили су значајне недостатке у заштити деце од електронских цигарета. Само 4 земље забрањују све ароме у е-цигаретама, док још 4 земље дозвољавају или ограничавају специфичне ароме. Само 11 земаља забрањује све облике оглашавања, промоције и спонзорстава е-цигарета, у поређењу са 36 земаља које имају делимичне забране, док 6 земаља нема никакву регулативу. Ови недостаци у јавно-здравственим полиикама чине младе људе посебно рањивим на циљани маркетинг е-цигарета. Употреба никотинских производа, попут електронских цигарета и никотинских врећица, расте међу младима. У 2022. години, процењује се да је 12,5% адолесцената у овој Европи користило е-цигарете, у поређењу са само 2% одраслих. У неким земљама, употреба е-цигарета међу децом школског узраста била је 2-3 пута већа него пушење цигарета, што указује на забрињавајући тренд који захтева хитну акцију.
Светски дан без дувана 2025. године пружа прилику да се осветле стратегије које подржавају употребу дувана и никотина, и да се ојача колективна посвећеност здравијој будућности.
Последице пушења по здравље
Нема минимално безбедне дозе изложености дуванском диму. Пушење и изложеност дуванском диму (али и наталоженом аеросолу у затвореном простору где је дозвољено пушење) представља најштетнији фактор ризика у понашању, јер је истовремено повезан са 4 најчешће групе хроничних незаразних болести – кардиоваскуларним и цереброваскуларним болестима, малигним болестима - рак (плућа, усана, усне шупљине и ждрела, гркљана, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева, грлића материце, крви - акутна мијелоидна леукемија), хроничним опструктивним болестима плућа (хронични бронхитис и емфизем) и дијабетесом.
Такође, описане су бројне последице пушења и изложености дуванском диму по: репродуктивно здравље (смањена способност зачећа код оба пола); здравље трудноће (чешће одлубљивање плаценте, ванматерична трудноћа, спонтани побачај итд); здравље плода и новорођенчади (мртворођеност, смањена телесна маса и обим главе, расцеп непца, изненадна смрт одојчета – СИДС и др); здравље и развојне карактеристике деце (чешће упале средњег ува, астма, алергије, смањење школских постигнућа и др).
РАШИРЕНОСТ ПУШЕЊА МЕЂУ ОДРАСЛИМА И АДОЛЕСЦЕНТИМА У СВЕТУ, ЕВРОПИ И СРБИЈИ
У свету, према последњим проценама СЗО, постоји 1,25 милијарди одраслих корисника дувана. Трендови у 2022. показују континуирани пад стопе употребе дувана на глобалном нивоу. Са око 1 од 5 одраслих људи широм света који конзумира дуван, у поређењу са 1 од 3 у 2000. години. Последњи извештај СЗО показује да 150 земаља успешно смањује употребу дувана. Бразил и Холандија бележе успех након што су примениле мере контроле дувана МПОWЕР, при чему је Бразил остварио релативно смањење за 35% од 2010. године, а Холандија је на граници достизања циља смањења раширености пушења за 30%.
Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:Skoro svaki treći učenik je barem jednom u životu pušio cigarete (u proseku 32%). Najveće stope prevalencije zabeležene su u Mađarskoj (51%) i Slovačkoj (46%), dok su najniže na Islandu (13%) i Malti (16%). U Srbiji 32,5% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigaretu.
• Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
• Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине ЕСПАД земаља, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
• Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%) а у Србији је већа од просека (13,1% и не разликује се по полу).
• У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.
Пушење међу одраслима у Србији Према подацима последњег "Истраживања здравља становништва Србије 2019. године“, у Србији распрострањеност навике пушења дуванских производа, укључујући и загреване дуванске производе (свакодневно или повремено) у популацији узраста 15 и више година износила 31,9%. Цигарете, цигаре или дуван за лулу (свакодневно или повремено) је користило 30,5% становника. Цигарете је пушило 24,8% (свакодневно или повремено), цигаре 6,6%, загреване дуванске производе 0,7%, наргиле/шише 0,5%, дуван за лулу 0,3% и друге дуванске производе 0,2%. Електронске цигарете или сличне електронске уређаје (свакодневно или повремено) је користило 3,3% становника.
Пушење међу адолесцентима у Србији Према последњем истраживању ХБСЦ Сербиа (Хеалтх Бехавиоур ин Сцхоол-Агед Цхилдрен), међу ученицима В и ВИИ разреда основне школе и И разреда средње школе у Србији у 2022. години:
- Цигарете је бар једном током живота пушило 15,1% ученика (14,5% дечака и 15,6% девојчица) В и ВИИ разреда основне школе и И разреда средње школе;
- Сваки десети ученик В и ВИИ разреда основне школе и И разреда средње школе пуши цигарете (10,2%), са разликама у односу на узраст.
- Електронске цигарете бар једном током живота пробао је сваки пети ученик (20,8%) В и ВИИ разреда основне школе и И разреда средње школе (19,7% дечака и 18,4% девојчица), са највећом учесталошћу међу дечацима првог разреда средњих школа (30,6%)
- Сваки 5. ученик И разреда средњих школа (19,9%), према критеријумима дефинисаним истраживањем, спада у кориснике електронских цигарета.
Одвикавање од пушења
Одвикавање од пушења се може спроводити на неколико начина:
1) Бихејвиоралне методе:
• Самоодвикавање;
• Саветовалишта (бихевиорални приступ):
- са индивидуалним приступом;
- са групним приступом: по петодневном плану (по методу Мекфарланда и Фолкенберга) бесплатно у неким домовима здравља (Нови Сад, Зрењанин“) и ЗЈЗ Суботица или метод „7 корака до промене“ (по методу Прохаска и диЦлементе);
- телефонски или интернет.
2) Фармаколошке методе: никотин-заменска терапија и неникотински лекови (бупропион, цитизен и варениклин);
3) Комбиноване методе.
Извор https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4411