Home
Thursday, 08 May 2025 11:45
ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ „ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ” МРЕЖА ИНСТИТУТА/ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Written by Super User
РАСПИСУЈУ КОНКУРС
за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему:
„ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
У периоду од 19. до 25. маја 2025. године на територији Србије обележава се XXXV Недеља здравља уста и зуба под слоганом „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”.
Циљ овогодишње кампање је просвећивање опште популације о значају и начинима очувања оралног здравља. У оквиру Недеље здравља уста и зуба наглашава се повезаност оралног и општег здравља, као и значај оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.
У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узрата у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.
Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст I–IV разред и V–VIII разред основне школе. Радови се достављају окружном заводу/институту за јавно здравље, Центар за промоцију здравља до 30. маја 2025. године, са назнаком „За конкурс XXXV Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 6. јуна 2025. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.
Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.
Најбољи радови са прошлогодишњег конкурса доступни су на следећем линку:
https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/2024CuvamSvojeZube.pdf
за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему:
„ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
У периоду од 19. до 25. маја 2025. године на територији Србије обележава се XXXV Недеља здравља уста и зуба под слоганом „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”.
Циљ овогодишње кампање је просвећивање опште популације о значају и начинима очувања оралног здравља. У оквиру Недеље здравља уста и зуба наглашава се повезаност оралног и општег здравља, као и значај оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех.
У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узрата у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.
Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст I–IV разред и V–VIII разред основне школе. Радови се достављају окружном заводу/институту за јавно здравље, Центар за промоцију здравља до 30. маја 2025. године, са назнаком „За конкурс XXXV Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 6. јуна 2025. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.
Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.
Најбољи радови са прошлогодишњег конкурса доступни су на следећем линку:
https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/2024CuvamSvojeZube.pdf
„Чувам своје зубе, поносим се осмехом”
У Србији се у периоду 19. до 25. маја 2025. године, под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”, обележава XXXV Недеља здравља уста и зуба. Ова кампања се традиционално реализује од 1991. године, како би се указало на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Кампања се реализује на територији Републике Србије, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и Стоматолошки факултет Универзитета у Београду уз подршку Министарства здравља Републике Србије.
Kампања има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједница и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.
Недеља здравља уста и зуба се обележава бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.
У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији који има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља.
Кључне чињенице о оралном здрављу
• Процењује се да болести усне дупље погађају скоро 3,7 милијарди људи.
• Орално здравље доприноси укупном здрављу и квалитету живота појединца, а оралне болести могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање.
• Нелечени каријес на сталним зубима је најчешће обољење уста и зуба.
• Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.
• Малигна обољења усне дупље су по учесталости 13. најчешће малигно обољење у свету.
• Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.
• Оралне болести у највећој мери погађају најугроженије и најсиромашније популације. Људи ниског социоекономског статуса су у већем ризику да оболе од оралних болести и ова повезаност остаје током целог животног циклуса.
• Већина болести уста и зуба узроковане су употребом дувана, конзумирањем алкохола и нездравом исхраном богатом слободним шећерима, које су заједничке за друге незаразне болести, укључујући кардиоваскуларне болести, рак, хроничне респираторне болести и дијабетес.
У Србији се у периоду 19. до 25. маја 2025. године, под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”, обележава XXXV Недеља здравља уста и зуба. Ова кампања се традиционално реализује од 1991. године, како би се указало на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Кампања се реализује на територији Републике Србије, а спроводе је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и Стоматолошки факултет Универзитета у Београду уз подршку Министарства здравља Републике Србије.
Kампања има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједница и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.
Недеља здравља уста и зуба се обележава бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.
У оквиру Кампање се организује конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова намењен деци у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији који има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља.
Кључне чињенице о оралном здрављу
• Процењује се да болести усне дупље погађају скоро 3,7 милијарди људи.
• Орално здравље доприноси укупном здрављу и квалитету живота појединца, а оралне болести могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање.
• Нелечени каријес на сталним зубима је најчешће обољење уста и зуба.
• Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.
• Малигна обољења усне дупље су по учесталости 13. најчешће малигно обољење у свету.
• Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.
• Оралне болести у највећој мери погађају најугроженије и најсиромашније популације. Људи ниског социоекономског статуса су у већем ризику да оболе од оралних болести и ова повезаност остаје током целог животног циклуса.
• Већина болести уста и зуба узроковане су употребом дувана, конзумирањем алкохола и нездравом исхраном богатом слободним шећерима, које су заједничке за друге незаразне болести, укључујући кардиоваскуларне болести, рак, хроничне респираторне болести и дијабетес.
У сусрет Међународном дану физичке активности, Завод за јавно здравље Сремска Митровица посетио је ОШ „Бранко Радичевић“ у Кузмину. Докторка специјалиста социјалне медицине је на часу физичког васпитања са млађим ученицима разговарала о значају кретања, утицају спорта на раст и развој и целокупно здравље, као и на који начин неактивност оставља последице на телесно држање, телесну масу, па и расположење. Ученици су показали велико интересовање за занимљиве чињенице о људском телу и како оно функционише, а истовремено и жељу за поновним дружењем. Једна од тема била је и значај правилне хидратације у току дана и физичке активности, због чега је ЗЗЈЗ ученицима поделио флашице воде, као и штампани здравствено васпитни материјал.
„Kретањем до здравља”
Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Kретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Kод ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Kако повећати свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
– „По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”.
Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности којим се подстиче и промовише физичка активност. Обележавање Међународног дана физичке активности омогућава подизање свести јавности о предностима физичке активности у превенцији болести. Слоган под којим се овај датум обележава је „Kретањем до здравља”, а циљ је промоција свакодневне умерене физичке активности. Циљна група је целокупна популација уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно (највише становници Београда – готово 5,8 сати). Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.
Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Kод ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важна физичка активност за здравље?
Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.
Kако повећати свакодневну физичку активност?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
– „По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”.
Download attachments:
- Brosura_fizicka_aktivnost_2025.pdf (31 Downloads)
1. Мере личне заштите од убода крпеља
Најважнија метода превенције заразних болести које се могу пренети убодом зараженог крпеља је избегавање убода крпеља и рано уклањање фиксираног крпеља.
У том смислу, особе треба да извегавају боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико бораве у природи препоручује се да:
• носе одећу светлих боја дугих рукава и ногавица, и то тако да пре одласка у природу увуку кошуљу у панталоне и ногавице панталона у чарапе;• носе само „затворене” ципеле током боравка у природи;
• избегавају да ходају у сандалама или босе по густим травњацима, наслагама сувог лишћа, ниском жбуњу/грмљу у листопадним или мешовитим шумама и парк шумама, како у урбаним тако и у приградским и сеоским срединама;
• користе репеленате на откривеним деловима тела;
• се крећу пешачким стазама.
Препоручује се да се преглед коже на присуство крпеља врши како током боравка на подручју тако и након повратка кући.
Током боравка на подручјима где има крпеља препоручује се преглед коже на свака 3–4 сата. Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата.
Крпељ се може унети у домаћинство путем одеће или кућног љубимцима. Из тих разлога, препоручује се:
• четкање одеће пре уласка у кућу у циљу одстрањивања свих нефиксираних крпеља који касније могу да се фиксирају на неког од чланова домаћинства,
• преглед кућних љубимаца за присуство фиксираних крпења пре уласка у кућу.
Након повратка из природе купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли.
Особе које су због свог занимања (шумари, сточари, припадници војске, итд) потенцијално изложене ризику заражавања Б. бургдорфери треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима (перметрин). Поступак у случају убода крпеља
• Важно је јавити се лекару у здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др) у току првих 24 сата од убода.
• Не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
• Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже.
• Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења узрочника као што је Б. Бурдгорфери, проузроковач Лајмске болести због стимулације повраћања инфективног материјала крпеља.
• У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
• Забележити дан уједа и сачувати крпеља у празну посуду за лекове или кесу са двоструким затварањем.
• Дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример, о месту где је особа боравила у природи) због могућности постојања ендемског подручја.
• Јавити се лекару у случајевима појаве црвенила или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након уједа крпеља.
2. Контрола и сузбијање крпеља
• Редовно косити траву, обрезивати жбуње и дрвеће и одстрањивати опало лишће.
• У окућницама приватних кућа померити кавезе за птице и дрва за огрев ван делова дворишта у којима се обављају уобичајене кућне активности.
• Уништавање ситних глодара (резервоара инфекције) систематским дератизацијама (сузбијање глодара) у урбаним срединама.
• Спровођење акција сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама употребом инсектицида од краја априла до октобра месеца.
Болести које преносе крпељи
Крпељи су зглавкари који убодом могу пренети на људе неке заразне болести као што су: Лајмска болест (ЛБ), крпељски енцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, анаплазмоза, ерлихиоза, бабезиоза, Q грозница и рикециозе.
Природна станишта крпеља су шумовита подручја и необрађена вегетација. Могу се наћи и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну. Хране се крвљу људи и животиња, а уколико су заражени могу да пренесу неке узрочнике заразних болести током храњења, као што су: Боррелиа бургдорфери, узрочника Лајмске болести или вирус крпељског енцефалитиса, узрочника крпељског енцефалитиса.
Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе. Сисају крв два до седам дана пре него што поново падну на вегетацију. Ризик од инфекције је већи што је боравак крпеља на телу дужи. Убод инсекта је безболан, а место убода не боли и не сврби. Крпељ мора да буде присутан на кожи најмање 24 часа да би дошло до сигурног преноса инфективних агенаса. Лајмска болест – борелиоза
Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Боррелиа Бургдорфери, а преноси је одређена врста иксодидних крпеља (Иxодес рицинус), који се убодом фиксира за кожу и преноси инфекцију. Обољење је системско, посебно захвата кожу, нервни систем, зглобове и срце. Лајмска болест откривена је 1975. године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда. Симптоми болести почињу недељу до месец дана након уједа крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Ерyтхема мигранс – ЕМ, у народу познат као „бивоље око”), које се јавља код око 80% заражених особа. Да би имала дијагностички значај, промена мора да има промер од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију. Озбиљније компликације се јављају недељама и месецима након уједа крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама. Иако се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ се ради дијагностика Лајмске болести, која подразумева извођење скрининг и потврдних тестова. Тестирање се врши на упут. Крпељски енцефалитис
Крпељски енцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица) и њихови преносиоци (крпељи). Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса и доживотни је носилац вируса крпељског енцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља. Болест се најчешће јавља у Балтичким државама, Словенији и Руској Федерацији, а затим у Чешкој Републици, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шведској и Швајцарској. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. У ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце краве). Не преноси се са човека на човека. Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести.
Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период ублажавања симптома, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана.
Друга фаза је енцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље.
Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.
Најважнија метода превенције заразних болести које се могу пренети убодом зараженог крпеља је избегавање убода крпеља и рано уклањање фиксираног крпеља.
У том смислу, особе треба да извегавају боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико бораве у природи препоручује се да:
• носе одећу светлих боја дугих рукава и ногавица, и то тако да пре одласка у природу увуку кошуљу у панталоне и ногавице панталона у чарапе;• носе само „затворене” ципеле током боравка у природи;
• избегавају да ходају у сандалама или босе по густим травњацима, наслагама сувог лишћа, ниском жбуњу/грмљу у листопадним или мешовитим шумама и парк шумама, како у урбаним тако и у приградским и сеоским срединама;
• користе репеленате на откривеним деловима тела;
• се крећу пешачким стазама.
Препоручује се да се преглед коже на присуство крпеља врши како током боравка на подручју тако и након повратка кући.
Током боравка на подручјима где има крпеља препоручује се преглед коже на свака 3–4 сата. Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата.
Крпељ се може унети у домаћинство путем одеће или кућног љубимцима. Из тих разлога, препоручује се:
• четкање одеће пре уласка у кућу у циљу одстрањивања свих нефиксираних крпеља који касније могу да се фиксирају на неког од чланова домаћинства,
• преглед кућних љубимаца за присуство фиксираних крпења пре уласка у кућу.
Након повратка из природе купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли.
Особе које су због свог занимања (шумари, сточари, припадници војске, итд) потенцијално изложене ризику заражавања Б. бургдорфери треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима (перметрин). Поступак у случају убода крпеља
• Важно је јавити се лекару у здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др) у току првих 24 сата од убода.
• Не стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
• Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже.
• Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења узрочника као што је Б. Бурдгорфери, проузроковач Лајмске болести због стимулације повраћања инфективног материјала крпеља.
• У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
• Забележити дан уједа и сачувати крпеља у празну посуду за лекове или кесу са двоструким затварањем.
• Дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример, о месту где је особа боравила у природи) због могућности постојања ендемског подручја.
• Јавити се лекару у случајевима појаве црвенила или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након уједа крпеља.
2. Контрола и сузбијање крпеља
• Редовно косити траву, обрезивати жбуње и дрвеће и одстрањивати опало лишће.
• У окућницама приватних кућа померити кавезе за птице и дрва за огрев ван делова дворишта у којима се обављају уобичајене кућне активности.
• Уништавање ситних глодара (резервоара инфекције) систематским дератизацијама (сузбијање глодара) у урбаним срединама.
• Спровођење акција сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама употребом инсектицида од краја априла до октобра месеца.
Болести које преносе крпељи
Крпељи су зглавкари који убодом могу пренети на људе неке заразне болести као што су: Лајмска болест (ЛБ), крпељски енцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, анаплазмоза, ерлихиоза, бабезиоза, Q грозница и рикециозе.
Природна станишта крпеља су шумовита подручја и необрађена вегетација. Могу се наћи и уз поља, у баштама, живим оградама и слично. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну. Хране се крвљу људи и животиња, а уколико су заражени могу да пренесу неке узрочнике заразних болести током храњења, као што су: Боррелиа бургдорфери, узрочника Лајмске болести или вирус крпељског енцефалитиса, узрочника крпељског енцефалитиса.
Крпељи се углавном налазе на ниској вегетацији, до висине од једног метра, а својим усним делом се закаче на животиње и људе. Сисају крв два до седам дана пре него што поново падну на вегетацију. Ризик од инфекције је већи што је боравак крпеља на телу дужи. Убод инсекта је безболан, а место убода не боли и не сврби. Крпељ мора да буде присутан на кожи најмање 24 часа да би дошло до сигурног преноса инфективних агенаса. Лајмска болест – борелиоза
Лајмску болест изазива бактерија из групе спирохета, Боррелиа Бургдорфери, а преноси је одређена врста иксодидних крпеља (Иxодес рицинус), који се убодом фиксира за кожу и преноси инфекцију. Обољење је системско, посебно захвата кожу, нервни систем, зглобове и срце. Лајмска болест откривена је 1975. године у граду Лајм, у Конектикату, а у нашој земљи откривена је априла месеца 1987. године на подручју Београда. Симптоми болести почињу недељу до месец дана након уједа крпеља. Први знак је црвенило око места убода (Ерyтхема мигранс – ЕМ, у народу познат као „бивоље око”), које се јавља код око 80% заражених особа. Да би имала дијагностички значај, промена мора да има промер од најмање 5 цм. Промена на кожи не боли и не сврби, па може да прође непримећено. Може да буде праћена појавом симптома сличним грипу (главобоља, грозница, малаксалост, болови у зглобовима), који трају неколико недеља уколико се особа не јави лекару који ће одредити антибиотску терапију. Озбиљније компликације се јављају недељама и месецима након уједа крпеља, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација. Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време. Пацијенти након спроведеног лечења борелиозе могу да имају неспецифичне тегобе (главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима и слично), које обично трају више месеци, некада и годинама. Иако се Лајмска болест може лечити, најбољи начин превенције Лајмске болести је спречити убод крпеља. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ се ради дијагностика Лајмске болести, која подразумева извођење скрининг и потврдних тестова. Тестирање се врши на упут. Крпељски енцефалитис
Крпељски енцефалитис је вирусно обољење распрострањено у подручју средње и источне Европе и Азије, које се преноси путем заражених крпеља (као и Лајмска болест). Болест се јавља ендемски, односно само у природним активним жариштима у којима постоје природни резервоари вируса (шумски глодари, јеж, кртица) и њихови преносиоци (крпељи). Крпељ може да буде заражен у свим стадијумима свог животног циклуса и доживотни је носилац вируса крпељског енцефалитиса, који се у њему размножава и преноси трансоваријално са једне на другу генерацију крпеља. Болест се најчешће јавља у Балтичким државама, Словенији и Руској Федерацији, а затим у Чешкој Републици, Немачкој, Мађарској, Пољској, Шведској и Швајцарској. Основни пут преноса је убод зараженог крпеља, при чему је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи. У ендемским подручјима до заражавања може доћи и као последица конзумирања непастеризованог млека и млечних производа пореклом од заражених животиња (козе, овце краве). Не преноси се са човека на човека. Већина заражених особа нема симптоме обољења. Класична клиничка слика подразумева бифазни ток болести.
Прва фаза болести јавља се 7 до 14 дана након убода зараженог крпеља у виду краткотрајног фебрилног обољења налик грипу, што траје око недељу дана. Следи период ублажавања симптома, односно период латенције у трајању од 4 до 10 дана.
Друга фаза је енцефалитична фаза која се развија код мањег броја оболелих. Уз опште симптоме инфекције (повишена температура, главобоља, болови у мишићима) јављају се знаци захваћености централног нервног система, односно запаљења можданица – кочење врата, повраћање, интензивне главобоље.
Ређе долази до запаљења мозга са специфичним знацима: вртоглавица, поспаност, тремор, парализа мишића. У случају појаве ових симптома неопходна је хоспитализација. Ипак, код највећег броја оболелих региструје се блага клиничка слика.
Tuesday, 06 May 2025 11:05
Препоруке за становништво у циљу смањења ризика од болести које преносе крпељи
Written by Super User
Препоруке за становништво у циљу смањења ризика од болести које преносе крпељи
Крпељи су преносиоци многих заразних болести, а међу њима за наше поднебље најзначајније су: Лајмска болест, крпељски енцепхалитис, кју грозница, ерлихиоза, анаплазмозе и неке рикециозе.
Мере превенције се препоручују свима, а посебно особама старијим од 60 година, лицима са ослабљеним имунитетом и/или хроничним обољењима, новорођенчади и малој деци, трудницама, породиљама. Код ових група становништва чешћи су тешки облици болести и њихове компликације.
Како се одбранити од крпеља?
• Пре боравка у природи, нанесите репеленте за одбијање крпеља на откривене делове тела.
• Током боравка у природи носите одећу светлих боја и дугих рукава и ногавица (крајеве ногавица увуците у чарапе), шешир широког обода и затворену обућу, ради лакшег уочавања крпеља и спречавања њиховог контакта са кожом.
• Избегавајте боравак на ливадама, травњацима и подручјима са високом травом и крећите се само по раскрченим и јасно обележеним стазама.
• Бирајте уређена и означена места логоровања или камповања.
• Након повратка из природе, обавезно се истуширајте и обавите самопреглед тела на присуство крпеља, укључујући и космати део главе и затражите помоћ у прегледу оних делова тела које не можете самостално да видите (нпр. потиљак, леђа).
• Одећу која је ношена током боравка у природи истресите и оперите.
• Детаљно прегледајте и кућне љубимце након сваког боравка у природи.
• Редовно косите траву и одржавајте своја дворишта.
Поступци након убода крпеља:
• Истог дана (најбоље што је могуће пре) се јавите лекару и вађење крпеља препустите обученим здравственим радницима
• Не покушавајте самостално извадити крпеља, а посебно немојте третирати убодно место хемијским или козметичким средствима, попут алкохола, бензина, уља, и сл. пре одстрањивања крпеља, јер ова средства могу убрзати и олакшати преношење инфекције са крпеља на човека.
• У наредних месец дана након убода крпеља, пратите своје здравствено стање и јавите се лекару (уз обевезно наглашавање да сте имали убод крпеља) у случају појаве повишене телесне температуре, грознице, главобоље, болова у мишићима и/или зглобовима, увећања лимфних жлезда и осипа по кожи, који почиње као мала црвена тачка која се постепено шири у концентричне кругове са карактеристичним изгледом у облику биковог ока.
• Не узимати самостално антибиотике.
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4396
Крпељи су преносиоци многих заразних болести, а међу њима за наше поднебље најзначајније су: Лајмска болест, крпељски енцепхалитис, кју грозница, ерлихиоза, анаплазмозе и неке рикециозе.
Мере превенције се препоручују свима, а посебно особама старијим од 60 година, лицима са ослабљеним имунитетом и/или хроничним обољењима, новорођенчади и малој деци, трудницама, породиљама. Код ових група становништва чешћи су тешки облици болести и њихове компликације.
Како се одбранити од крпеља?
• Пре боравка у природи, нанесите репеленте за одбијање крпеља на откривене делове тела.
• Током боравка у природи носите одећу светлих боја и дугих рукава и ногавица (крајеве ногавица увуците у чарапе), шешир широког обода и затворену обућу, ради лакшег уочавања крпеља и спречавања њиховог контакта са кожом.
• Избегавајте боравак на ливадама, травњацима и подручјима са високом травом и крећите се само по раскрченим и јасно обележеним стазама.
• Бирајте уређена и означена места логоровања или камповања.
• Након повратка из природе, обавезно се истуширајте и обавите самопреглед тела на присуство крпеља, укључујући и космати део главе и затражите помоћ у прегледу оних делова тела које не можете самостално да видите (нпр. потиљак, леђа).
• Одећу која је ношена током боравка у природи истресите и оперите.
• Детаљно прегледајте и кућне љубимце након сваког боравка у природи.
• Редовно косите траву и одржавајте своја дворишта.
Поступци након убода крпеља:
• Истог дана (најбоље што је могуће пре) се јавите лекару и вађење крпеља препустите обученим здравственим радницима
• Не покушавајте самостално извадити крпеља, а посебно немојте третирати убодно место хемијским или козметичким средствима, попут алкохола, бензина, уља, и сл. пре одстрањивања крпеља, јер ова средства могу убрзати и олакшати преношење инфекције са крпеља на човека.
• У наредних месец дана након убода крпеља, пратите своје здравствено стање и јавите се лекару (уз обевезно наглашавање да сте имали убод крпеља) у случају појаве повишене телесне температуре, грознице, главобоље, болова у мишићима и/или зглобовима, увећања лимфних жлезда и осипа по кожи, који почиње као мала црвена тачка која се постепено шири у концентричне кругове са карактеристичним изгледом у облику биковог ока.
• Не узимати самостално антибиотике.
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4396
Како да млади препознају ризичне ситуације кад су у питању дроге, како да се одупру лошем утицају вршњака, изграде јасан став и самопоуздање и овладају вештинама да кажу НЕ дрогама, била је тема предавања које је специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље Сремска Митровица одржала ученицима средње Прехрамбено шумарске и хемијске школе. Млади су имали прилику да чују које су то најчешће заблуде кад је у питању употреба дрога, које су опасности експериментисања са психоактивним супстанцама, коме и када да се обрате за помоћ, као и одговоре на друга питања у вези ове веома значајне теме.
More...
Wednesday, 23 April 2025 06:35
НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОМ РЕГИОНУ СЗО 27.4.- 3.5. 2025. године „ Имунизација за све је остварив циљ“
Written by Super UserНедeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.
Ова двадесета по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „Имунизација за све је остварив циљ“ како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, како би се спречило епидемијско јављање сада, али и у будућности. Настојати на даљем ширењу информација о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерства и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промивисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
У последњих 50 година имунизацијом је спашено 154 милиона живота, шест сваки минут сваке године, од којих 101 милион новорођене деце. Вакцина против морбила од увођења има најзначајнији утицај на редукцију смртности одојчади за 60%. Вакцине против 14 заразних болести које се користе у календарима имунизације у већини земаља света допринеле су редукцији од 40% смртних исхода на глобалном нивоу. Захваљујући вакцини против дечије парализе данас 20 милиона људи хода, а били би непокретни.
Европски регион СЗО бележи преко 84.000 случајева пертусиса током 2023. године, што је највећи број забележен од 1994. године. У 2024. години у Републици Србији пријављенa су укупно 1683 случаја великог кашља са три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца. Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година.
У 2024. години пријављено је 127.350 случајева морбила у Европском региону СЗО, што је двоструко већи број у односу на 2023. годину, а највећи у последњих 25 година. Око 40% случајева су деца узраста испод 5 година живота, од којих је половина била хоспитализована. Регистровано је 38 смртних исхода, од којих 18 у епидемији у Румунији. Највећи број случајева је регистрован у Румунији 30.692 и Казахстану 28.147. Пад обухвата вакцином, који је настао обустављањем или одлагањем имунизације током пандемије ковид-19 довео је до епидемијског јављања. Обухват првом дозом MMR вакцине у Европском региону СЗО је опадао са 96% у 2019. години на 91% у 2023. години. У периоду од 2000. до 2023. године остало је преко 2 милиона деце која нису примила ниједну дозу вакцине.
Према закључцима 12-ог састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле, закључно са априлом 2024. године на којем је разматрана документација из 52 земље за 2022. годину, у 33 земље у периоду од најмање 36 месеци је прекинута трансмисија морбила, а у 49 трансмисија рубеле у Европском региону СЗО. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.
Током 2024. године на територији Републике Србије регистрованa су 884 случаjа морбила са једним смртним исходом узрокованим морбилима код особе са територије Новог Пазара. Највeћи број случајева (80%) регистрован је на територији Рашког округа, у оквиру епидемија пријављених у Новом Пазару и Тутину. Највећи број случајева (51%) регистрован је у узрасној групи од једне до четири године, при чему је већинa оболелe деце у овој узрасној групи (97,6%) била невакцинисана. Компликација у виду упале плућа била је присутна код 14 оболелих особа, док је запаљење мозга регистровано код једне оболеле особе.
Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО:- Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација
- У будућности, вакцине ће бити доступне за још већи број људи и штитиће од још више болести
- Вакцинација je значајно допринела редуковању смртности деце
- Програми имунизације по земљама се континуирано иновирају и проширују тако да сада обухватају имунизацију деце, адолесцената и одраслих против најмање 13 озбиљних болести.
- Захваљујући вакцинацији, епидемијско јављање малих богиња је значајно редуковано у последњих 50 година у Европском региону СЗО, а епидемије се данас региструју у кластерима осетљивих особа. Висок обухват имунизацијом све планиране деце сваке године је једини безбедан начин заштите популације од епидемијског јављања малих богиња
- Велики кашаљ је респираторна инфекција која изазива нападе кашља са отежаним дисањем. Болест је посебно тешка код новорођенчади и мале деце код којих се могу развити компликације које доводе до смртног исхода, а може се превенирати вакцинацијом применом ДТП/ДТаП вакцине
- Карцином грлића материце је болест која се може спречити вакцинацијом. Вакцинација против обољења изазваних ХПВ у преко 90% случајева је ефективна у превенцији карцинома грлића материце
- Грип је акутна респираторна инфекција која је изазвана вирусима грипа који циркулишу у свим деловима света.Већина људи се опорави од повишене температуре и других симптома унутар недељу дана без лечења. Болест може изазвати компликације са смртним исходом, посебно код особа у високом ризику, укључујући оне који су веома млади, старије, труднице, здравствене раднике или оне са озбиљним хроничним поремећајима здравља. Вакцинација је најбољи начин превенције грипа. Имунитет након вакцинације временом опада, па је потребна вакцинација сваке године/сезоне да би се заштитили од грипа
- Вакцинација је значајна у свим узрасним добима. Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст односно заштити у узрасту када је највећи ризик од оболевања од тешких форми болести и компликација
- Неке вакцине, као што су инактивисана вакцина против грипа и вакцина против пертусиса су безбедне и препоручују се током трудноће да заштите трудницу и бебу. Антитела која се развијају као одговор након вакцинације штите трудницу током периода ослабљеног имунског система у трудноћи, али такође пролазе плаценту и штите бебу у раном животном добу. Вакцинацијом у трудноћи породиља се штити од озбиљних болести након порођаја и то преноси дојењем на своје новорођенче
- Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи
- Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише
- Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести
- Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот
- Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
- Мале богиње су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући и смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати мале богиње.
- Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот
- Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају. “Највећи успеси су они које не видимо...Сви они људи који нису патили или страдали од болести које су се могле спречити”
Published in
Epidemiologija
|
|
|
