Хумани папилома вирус као узрочник карцинома грлића материце
У односу на онкогени потенцијал ХПВ вирус се дели на:
* високоризичне типове, чија генотипизација (тестирање по типовима вируса) се ради у лабораторији Центра за микробиологију Завода за јавно здравље Сремска Митровица.
* нискоризичне типове, који доводе до бенигних папилома у усној дупљи, коњуктиви, ларигсу, респираторном и аногениталном тракту.
Ток и исход инфекције зависи од ХПВ типа који изазива инфекцију. У највећем броју случајева (70-80%) долази до комплетне елиминације вируса и то најчешће после 12 до 18 месеци од инфекције. Код већине жена и код мушкараца инфекција пролази асимптоматски, док код једног броја инфицираних долази до појаве аногениталних брадавица. Након неколико месеци долази до спонтане регресије промена (нискоризични типови). Ове промене ретко прогредирају у карцином.
Код инфекције изазваних појединим високоризичним типовима од укупног броја инфицираних код 20-30% вирус остаје, перзистира годинама што је предуслов за развој карцинома. Тај перод од инфекције до развоја инвазивног карцинома је у просеку 10-20 година.
Препорука је да се ради скрининг на ХПВ (према СЗО) почевши од 30-те сваких 5-10 година (до 35. и до 45. године, два скрининга). Сваки позитиван резултат сам по себи није доказ преканцерогене лезије. Након позитивног скрининга потребно је употпунити цитологијом (папа тест) и на тај начин открити преканцерогену лезију и спречити развој карцинома грлића материце.
После контакта са ХПВ вирусом имуни одговор у току те природне инфекције је изузетно слаб јер сам вирус се задржава на епителу без продора у крвоток. Стога, превенција ХПВ инфекције, а самим тим и превенција карцинома грлића материце као и других кацинома (орофарингеални, вулварни, вагинални, анални тумор као и тумор пениса) усмерена је ка могућностима ХПВ вакцинације.
Скринингом и вакцинацијом смањујемо учесталост развоја карцинома грлића материце.
Европска недеља превенције рака грлића материце 19-25.01. 2026. године „САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.
Шта је рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају.
Стање у Србији
Са преко 1100 новооболелих и преко 400 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом.
Шта проузрокује рак грлића материце?
Рак грлића материце је проузрокован неким типовима Хуманог папиломавируса (ХПВ). Генитални ХПВ се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.
Шта је рано откривање рака грлића материце?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се одвија Папаниколау тест?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
Текст и слика преузети (модификовани) са www.batut.org.rs i www.skriningsrbija.rs
70 ГОДИНА НА СТРАЖИ ЗДРАВЉА
Ове године, Завод за јавно здравље Сремска Митровица обележава један посебан тренутак у својој историји – 70 година рада, раста и тихе борбе за очување здравља становништва, a тим поводом Завод је издао публикацију „70 година на стражи здравља“. Публикација није само подсећање на дугу традицију наше установе, већ и сведочанство о седам деценија преданости, стручности и одговорности које су генерације наших запослених уградиле у темеље јавног здравља нашег округа. У месецима пред нама, путем медија и друштвених мрежа, објављиваће се делови ове публикације у циљу представљања рада Завода кроз историју, сваког његовог Центра и службе, са посебним освртом на кризне ситуације.
Од свог оснивања 1955. године, Завод је пролазио кроз различите друштвене, организационе и здравствене изазове, али је наша основна мисија остала непромењена: очување, унапређење и заштита здравља становништва. Током ових седам деценија развијали смо лабораторијске и дијагностичке капацитете, уводили савремене методе рада, јачали тимове стручњака и спроводили едукације и бројне програме превенције и унапређења здравствене безбедности.
Историја Завода је уједно и историја реаговања на сложене ситуације које су захтевале висок ниво стручности, организације и одговорности. Наши тимови су били међу првима на терену у време великих поплава 2014. године, обезбеђујући контролу квалитета воде, процену ризика и хигијенско-епидемиолошки надзор. У миграционој кризи, свакодневно смо обезбеђивали санитарне услове, вакцинацију и здравствену заштиту за велики број људи у транзиту. Посебно место у нашој историји заузима период пандемије COVID-19, током које су наши запослени, са изузетном професионалношћу и пожртвованошћу, спроводили епидемиолошки надзор, тестирање, вакцинацију и континуирано информисање јавности.
У свим тим околностима, наши стручњаци показали су да систем јавног здравља почива на знању, дисциплини и дубокој свести о одговорности коју носи лекарски позив. Зато овај јубилеј није само свечани тренутак, већ и израз захвалности свима који су у претходних 70 година својим радом допринели да Завод постане и остане темељ стабилности и безбедности здравља заједнице.
Док обележавамо овај значајан јубилеј, сагледавамо и изазове будућности који су пред нама — од раста хроничних незаразних болести, преко утицаја животне средине на здравље, до брзих промена које носи савремено доба. Наш задатак је да наставимо да унапређујемо стручни рад, развијамо савремене методологије, уводимо нове стандарде и јачамо капацитете који ће омогућити да одговорно и ефикасно штитимо здравље становништва.
Искрено захваљујем свим садашњим и бившим запосленима, нашем оснивачу АП Војводина, партнерским институцијама, локалним самоуправама Срема, здравственим установама и свим грађанима који нам годинама указују поверење и подршку. Без ваше сарадње, овај значајан јубилеј не би био могућ.
Уверен сам да ће Завод за јавно здравље Сремска Митровица и у деценијама које долазе остати „на стражи здравља“, као поуздан ослонац јавног здравља и гарант безбедности за све становнике нашег округа.
Боже здравља!
Петар Самарџић
в.д. директора
ПУШЕЊЕ ИЛИ ЗДРАВЉЕ – ОДЛУЧИТЕ САМИ
Испитивање задовољства корисника услугама промоције здравља важан је аспект квалитета рада здравствене установе. Завод за јавно здравље Сремска Митровица два пута годишње спроводи испитивање задовољства ученика основних и средњих школа са територије Сремског округа након одржаних предавања и радионица. Тако је 08.12.2025. године у Основној школи „Свети Сава" у Сремској Митровици одржано предавање на тему „Пушење или здравље – одлучите сами", након чега је спроведено анонимно анкетирање ученика осмог разреда о задовољству одржаним предавањем. Резултати испитавања указују да ученици позитивно оцењују часове посвећене здрављу, већина анкетираних сматра да су часови добри, теме актуелне и занимљиве и рад предавача је високо оцењен. Већина ученика сматра да им је ниво знања након предавања већи, да постоји интересовање и за друге здравствене теме и да са оваквим часовома треба наставити .
Наведени резултати потврђују значај спровођења здравствено-васпитног рада код ученика основних и средњих школа, као и предшколских установа. Центар за промоцију здравља, анализу, планирање и организацију здравствене заштите Завода за јавно здравље Сремска Митровица спроводи едукацију становништва и едукацију едукатора, на различите здравствене теме, с циљем подизања свести појединца о здравственим проблемима, здравим стиловима живота, значају превентивних прегледа, о факторима ризика за настанак поремећаја здравља на које појединац и друштво могу да утичу и поправе квалитет живота. Овакве едукације део су свакодневних активности Завода, а спроводе се неретко и по позиву из образовних установа са територије округа, када се укаже потреба за предавањем на специфичну тему.
ОД ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ИЗАЗОВА ДО УНАПРЕЂЕНОГ ОДГОВОРА НА AIDS
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 24. новембра 2025. године у Републици Србији су регистроване 5.002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2.288 особа оболелих од AIDS-а (46% свих регистрованих HIV позитивних особа), док је 1.379 особа инфицираних HIV-ом умрло (1.238 од AIDS-а, а 148 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).
Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али у Београду се и тестира највећи број особа. У периоду јануар–новембар 2025. године дијагностиковано је и пријављено 99 особа инфицираних HIV-ом, што је за 9% мање него у истом периоду прошле године (109 особа). Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 16 особa је дијагностикован клинички АIDS, док је шест особа умрло од АIDS-а (једна особа више у поређењу са истим периодом 2024. године када је умрло пет особа).
Светски дан борбе против HIV/AIDS-a обележава се 1. децембра, а тим поводом Завод за јавно здравље Сремска Митровица у сарадњи са митровачком Канцеларијом за младе и Ученичким парламентом Економске школе „9. мај“, у просторијама школе организивоао је интерактивно предавање за ученике.
Саветник при Саветовалишту за добровољно, поверљиво саветовање и тестирање из Завода за јавно здравље Сремска Митровица одговарао је на питања која су током претходне недеље анонимно достављена у кутију, постављену у холу школе. На тај начин ученици су добили одговоре на питања у вези полних инфекција (сексуално преносивих болисти), контрацепције и интимног здравља, и упознати са путевима преноса HIV инфекције.
Епидемиолошке детерминанте HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији крајем новембра 2025. године
• Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, до 24. новембра 2025. године у Републици Србији су регистроване 5002 особе инфициране HIV-ом, од којих је 2288 особа оболелих од AIDS-а (46% свих регистрованих HIV позитивних особа), док је 1379 особа инфицираних HIV-ом умрло (1238 од AIDS-а, а 148 од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом).
• Град Београд је најтеже погођен епидемијом, али у Београду се и тестира највећи број особа.
• У периоду јануар–новембар 2025. године дијагностиковано је и пријављено 99 особа инфицираних HIV-ом, што је за 9% мање него у истом периоду прошле године (109 особа).
• Међу дијагностикованим HIV+ особама у овој години код 16 особa је дијагностикован клинички АIDS, док је шест особа умрло од АIDS-а (једна особа више у поређењу са истим периодом 2024. године када је умрло пет особа).
Од 1997. године високоактивна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се на Клиници за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2024. годинe регистровано је осмоструко повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2678 особа крајем 2024. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АIDS-а (графикон 1).
С друге стране, oд 2000. године региструје се и у нашој земљи пораст броја дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2015–2024. године дијагностикована 1804 особа инфицирана HIV-ом, што је за 49% више него у периоду 2004–2013. године када је дијагностиковано 1252 особа инфицираних HIV-ом. Овај пораст је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа у заједници, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Графикон 1. Број регистрованих HIV позитивних особа, оболелих и умрлих од АIDS-а у Републици Србији у периоду 1984–2024. године
Процене UNAIDS-а указују да је крајем 2024. године у нашој земљи 4100 особа живело са HIV-ом, од којих 500 особа, односно oсмина није знала да је инфицирана HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, инфициране особе имају могућност да одмах по дијагностиковању HIV инфекције, без обзира на тренутни имунолошки и вирусолошки статус, започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
Од 99 дијагностикованих особа инфицираних HIV-ом у периоду од јануара до 24. новембра 2025. године, 85 особа је из Београда (86%), 12 је из Војводине (12%), а jeдна десетина је из осталих округа централне Србије (девет особа, тј. 9%). Регистровано је 24 пута више мушкараца у односу на жене (95 мушкарца и четири жене). Већина дијагностикованих HIV позитивних особа је узраста 20–49 година (84 особа тј. 85%), односно свака трећа особа је узраста 20–29 година (29 особе тј. 29%). Најмлађа особа којој је дијагностикована HIV инфекција има 17 година, а најстарија 72 године. У односу на начин трансмисије, код 69 особа HIV је пренесен сексуалним односом без кондома (98% свих пријављених случајева са познатим начином трансмисије) од којих је 59 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (84% свих особа са познатим начином трансмисије). Регистрована је и једна особа која инјектира дроге и којој је новодијагностикована HIV инфекција. У истом периоду за 29 особа није пријављен начин преноса HIV-а. У анализираном временском периоду свака шеста дијагностикована HIV позитивна особа је свој HIV+ статус сазнала у стадијуму клинички манифестног АIDS-а (16 особа тј. 17%), скоро две трећине особа код којих је дијагностикована HIV инфекција је била без икаквих симптома и манифестних знакова HIV инфекције (60 особа тј. 64,5%), а код девет особа HIV инфекција је дијагностикована убрзо након заражавања (10%). Скоро две трећине особа инфицираних HIV-ом (64%) које су дијагностиковане током ове године откривене су у стадијуму значајно нарушеног имунолошког система (тзв. „касни презентери” са бројем CD4 лимфоцита мањим од 350 ћелија/mm3). Ово указује да се и поред доступног добровољног, поверљивог и бесплатног тестирања на HIV праћеног саветовањем пре и после тестирања, у институтима/заводима за јавно здравље у 24 града у Републици Србији током целе године, као и у заједници, значајан удео особа инфицираних HIV-ом не тестира благовремено. То смањује могућност успешног лечења у циљу контроле HIV инфекције, односно спречавање оболевања и умирања од АIDS-а, као и превенције преношења HIV-а на друге особе.
Од 16 пријављених особа оболелих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године, већина су мушкарци (15). У Београду је регистровано осам случајева оболевања од АIDS-а (50%), док је на територији Војводине нотирано пет случаја АIDS-а (31%). Највише оболелих од АIDS-а регистровано је у узрасној групи 30–59 година (15 особа тј. 94%), али је оболевање регистровано и код једне особе доби 20–29 година, односно узраст оболелих се кретао у опсегу од 29 до 59 година. По пријављеном начину трансмисије девет особа оболелих од АIDS-а (56% свих случајева) је регистровано међу особама које су инфициране HIV-ом незаштићеним сексуалним контактом, од којих је осам мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима (50% од свих оболелих са пријављеним начином трансмисије), а за седам особа начин трансмисије HIV-а није пријављен.
Шест особa умрлих од АIDS-а у периоду јануар–новембар 2025. године је регистровано у Београдском, Поморавском и Борском округу. Међу умрлима све особе су мушког пола. У односу на узраст умрли су били узраста од 34 до 60 година, једна особа је пријавила сексуални начин трансмисије, а код осталих начин трансмисије је остао непознат.
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СПРОВЕО ЕДУКАЦИЈУ ЛЕКАРА СРЕМСКОГ ОКРУГА
Морталитет или умирање je значајан демографски показатељ природног кретања становништва и негативни индикатор здравственог стања становништва. Представља укупан број умрлих особа на једној територији у одређеном временском периоду.
У циљу добијања што реалније слике умирања становништва Сремског округа, односно унапређења квалитета података о структури морталитета према узроку, Завод за јавно здравље Сремска Митровица спроводи едукације лекара из свих здравствених установа са територије округа који учествују у попуњавању документације умрлих лица (Извештаја о умрлој особи). Циљ едукације је да се укаже на основна правила шифрирања и одређивања узрока смрти, а тиме и на значај ових показатеља у сагледавању здравственог стања становништва нашег округа. Едукацију је водила др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине, присуствовали су лекари Опште болнице и Дома здравља Сремска Митровица, а током претходног месеца одржане су едукације и у свим осталим домовима здравља на територији Сремског округа.
More...
ФОКУС НА ПРЕВЕНЦИЈИ ДИЈАБЕТЕСА
Поводом обележавања Светског дана борбе против дијабетеса (14. новембар), а у циљу истицања важности здравог начина живота за особе са дијабетесом, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је Дан отворених врата Саветовалишта за правилну исхрану. Том приликом, заинтересованим лицима је путем упитника процењиван ризик за оболевање од дијабетеса, одређиван индекс телесне масе уз савет о правилној исхрани, мерен ниво крвног притиска, мерена телесна висина и телесна маса, и у сарадњи са митровачким Домом здравља мерен ниво шећера у крви.
Тим здравствених радника је истакао значај правилне исхране, редовне физичке активности и самоконтроле гликемије у превенцији како оболевања тако и од компликација шећерне болести. Посебан акценат стављен је на препознавање ризичних фактора и раног откривања дијабетеса.
У Саветовалиште за правилну исхрану може се доћи:
• преко упута изабраног лекара опште медицине, медицине рада, или педијатра за децу школског и предшколског узраста, и
• без упута, уз плаћање (први преглед се наплаћује 3.500 динара) - на први преглед је потребно донети лабораторијске анализе (комплетна крвна слика, гликемија, липидни статус, биохемија)
Прегледи се заказују на телефон 022/610-511 локал 113 и локал 115.
|
|
|
