Извештај са ликовно-литерарног конкурса расписаног поводом обележавања XXIX недеље здравих уста и зуба, 2019. године – на тему:
„ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЧУВАМО ОД НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА”
Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је наградни ликовни и литерарни конкурс на тему „ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЧУВАМО ОД НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА” у оквиру обележавања манифестације XXIX Недеље здравих уста и зуба, 2019. године, за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији.
Циљ конкурса је да се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстакне здравственоваспитни рад који прати израду радова. Најбољи радови биће коришћени за израду здравственоваспитног материјала у циљу континуиране промоције здраља уста и зуба међу општом популацијом.
На Конкурс је укупно пристигло 484 радa, од тога 433 ликовних радова (228 из предшколских установа, 141 рад ученика од првог до четвртог разреда и 64 рада ученика од петог до осмог разреда основних школа) и 51 литерарни рад (од чега 38 од првог до четвртог разреда и 13 од петог до осмог разреда основних школа). Радови су пристигли из 18 окружних института/завода. У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови.
Радове је оцењивао Жири у саставу: Татјана Шљивар, дипл. историчар уметности, прим. др Биљана Килибарда, шеф Канцеларије за превенцију пушења, мр sc. Надежда Николић. Жири се састао 4. јуна 2019. године, прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор радова и потом одабрао најбоље радове у свакој од пет категорија. Резултати жирирања приказани су у наставку овог Извештаја.
Сезона годишњих одмора повећава број учесника у саобраћају, а и могућност већег броја саобраћајних незгода. Статистике показују да се највећи број саобраћајних незгода дешава лети и то најчешће у јулу, августу и септембру. Како би смо путовали безбедно, потребно је придржавати се одређених савета за вожњу у летњим условима.
Препоруке за вожњу у путничком аутомобилу у летњим условима:
Не улазите у аутомобил који је стајао на сунцу, обавезно отворите сва врата и прозоре, укључујући и пртљажник. Тако ће те проветрити и за неки степен расхладити ваздух у аутомобилу.
Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње. Никако не подешавати климу у аутомобилу на најјачи степен хлађења.
Током вожње по високим температурама и путовањем на дужим релацијама потребно је правтити паузе на свака два сата. Током паузе проветрите возило, лагано се истегните, унесите течност (воду или природне сокове) да би отклонили прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње.
Велике врућине представљају ризик по безбедну вожњу, јер много брже доводе до умора и исцрпљености. Умор је узрочник сваке треће саобраћајне незгоде на путевима, а неминован је пратилац дугих вожњи, нарочито у ноћним и неповољним климатским условима, попут великих врућина. Како бисте спречили или одложили настанак умора у току вожње, пре путовања се добро наспавајте и одморите.
Вожнња под утицајем психоактивних супстанци и/или алкохола је огроман ризик за све учеснике у саобраћају.
Светски дан хепатитиса, 28. јул, који се ове године обележава под слоганом „Инвестирајте у елиминисање хепатитиса”, Србија дочекује са подацима који указују на смањење оболевања и умирања од вирусних хепатитиса Б и Ц. Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” у 2018. години регистровано је укупно 615 случајева вирусних хепатитиса Б и Ц, што је мање него претходне године (713 случаја), и двоструко мање у поређењу са 2013. годином када је регистровано највише оболелих у претходних десет година (1112 случајева). Морталитет од хепатитиса Б и Ц регистро-ван у 2018. години је најнижи забележен морталитет у претходних десет година (један смртни исход од хроничног хепатитиса Ц). У Републици Србији током 2018. године вирусни хепатитиси су чинили 5% свих пријављених заразних болести. Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. У односу на акутне вирус-не хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.
Светска недеља дојења је глобална кампања која се обележава у око 150 земаља света, кроз различите активности. Њен циљ је да јача друштвену свест о значају и предностима дојења и да обезбеди подршку дојењу, а тиме унапреди и заштиту здравља мајке и детета.
Светска недеља дојења 2019. године обележава се од 1 до 7. августа под слоганом "Оснажимо родитеље, омогућимо дојење". Уобичајено је мишљење да је дојење искључиво мајчински свет, али да би дојење било успешно улога оца, партнера је веома значајна. Тата је важан како за дете, тако и за мајку. Подршкa оба родитеља и оснаживање је од виталног значаја како би се успоставило и одржало дојењe.
Бројне активности у циљу промоције и подршке дојења треба да омогуће остваривање циља Светске здравствене скупштине – најмање 50 % искључиво дојене деце до 2025. Иако је до сада учињен значајан помак, потребни су додатни напори како би се програми и политике дојења и остварили у пракси.
ЗАЈЕДНО МОЖЕМО МНОГО ВИШЕ!
На основу података достављених Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно Сремска Митровица (у складу са Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2019. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести) до 10.7.2019. године на територији округа нису регистровани случајеви оболевања од грознице Западног Нила.
Сезонски надзор над обољењем почео је 1. јуна и трајаће до прве половине новембра месеца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра.
Подсећамо на основне карактеристике обољења и мере превенције:
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се најчешће преноси убодом зараженог комарца и које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа месеца.
- Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
- Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
- Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
- Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
- Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
- Редукција броја комараца у затвореном простору.
- По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
- Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
- Смањење броја комараца на отвореном уређењем зелених површина и исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Редовно (најмање једном недељно) треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
. Центар за контролу и превенцију болести
Министарство здравља Републике Србије је у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“, а у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама покренуло Кампању за хигијену руку 2019 са циљем даљег сузбијања и превенције болничких инфекција.
На основу података достављених Центру за контролу и превенцију болести Завода за јавно Сремска Митровица (у складу са Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2019. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести) до 05.7.2019. године на територији округа нису регистровани случајеви оболевања од грознице Западног Нила. Основни циљ спровођења надзора је рано откривање случајева оболевања и њихова географска дистрибуција, откривање фактора ризика за заражавање и одређивање популације под високим ризиком.
Сезонски надзор над обољењем почео је 1. јуна и трајаће до прве половине новембра месеца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Подсећамо на основне карактеристике обољења и мере превенције:
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се најчешће преноси убодом зараженог комарца и које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа месеца.
  • Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
  • Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
  • Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
  • Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
  • Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
  • Редукција броја комараца у затвореном простору.
  • По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
  • Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
  • Смањење броја комараца на отвореном уређењем зелених површина и исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Редовно (најмање једном недељно) треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
.
Центар за контролу и превенцију болести
Цревне заразне болести праћене повраћањем и/или проливом, за које је основни пут ширења контаминирана храна и прљаве руке, се јављају током целе године.
Високе спољне температуре у летњим месецима на којима се бактерије лако умножавају користећи сваку прилику када се намирнице држе ван фрижидера и у условима који дозвољавају контаминацију (загађење), као и прљаве руке , чест боравак и исхрана на отвореном током топлих летњих дана (на плажи, базену, на пешачењу у природи) где су услови за хигијену руку смањени у односу на услове које имамо у својим домовима такође погодују настанку и ширењу цревних заразних болести.
Не треба занемарити ни такозване „путничке проливе“ који се често јављају уколико се пије вода са локалних чесми и бунара неиспитане хигијенске исправности или конзумирају намирнице опране таквом водом боравка ван места пребивалишта.
Симптоми заразног пролива се јављају један до три дана после инфекције. Обично трају дан-два, ретко дуже. Када дете има пролив, има и болове у трбуху, јер је пролив и настао због проблема у цревима, што се манифестује убрзаним радом црева. Појачана рад црева је уједно и болан, због нервних завршетака који се налазе у зиду црева. Престанком пролива, нестаје и бол у стомаку.
Током трајања болести, потребно је мировање, одмарање и дијета која у прво време подразумева само надокнаду течности, гутљај по гутљај, најбоље благо заслађеног чаја и засољеног раствора за наокнаду течности (купује се у кесицама у апотекама).
Избегавати воћне и цеђене сокове који због садржаја влакана целулозе додатно убрзавају рад црева, као и газиране сокове. Како се симптоми буду повлачили (престанак повраћања, мањи број пролива) тако уводити у дијету и јела, као што су кувани пиринач и кувани кромпир, супа са тестенином, тост и суве грисине.
Од почетка болести се препоручује узимање пробиотика у дози према упутству произвођача. Пробиотици надокнађују корисне бактерије које су се дијарејом из наших црева избациле, те се успостављањем равнотеже цревне флоре скраћује време болести.
Многи људи опоравиће се без компликација. Међутим, уколико је надокнада течности пијењем неефикасна због следственог повраћања, потребно је обратити се одмах одабраном или дежурном лекару ради даљих савета као што је надокнада течности инфузијоми и спречавања компликација узрокованих дехидрацијом.
Антибиотике на своју руку никада не узимати јер њихом учинак додатно ремети цревну флору. Лекар преписује антибиотике у зависности од процене да ли се ради о бактеријском или вирусном заразном проливу и у зависности од тежине обољења.
Мере спречавања настанка цревних заразних болести усмерене су на контролу безбедне производње намирница и пића, безбедне продаје корисницима и стварањем услова корисницима за хигијену руку пре јела.
Навику прања руку након употребе тоалета и пре јела треба усађивати од малих ногу у породици, у предшколским и школским колективима, а и касније на пригодан начин који ће подсећати људе на ову важну и изузетно ефикасну меру спречавања ширења заразних болести.
Центар за контролу и превенцију болести
Стално расхлађујте свој дом
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32oC током дана, односно испод 24oC током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике. Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оC не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
Не излажите се топлоти
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима...
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је поводом обележавања 26. јуна Међународног дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама организовао конференцију за медије, чији је циљ био да се јавност упозна са овим значајним датумом из календара здравља, као и да се представе активности које је спровео Тим за борбу против наркоманије у школама за Сремски округ у школској 2018/2019. години. Конференцији су присуствовали Др Бојана Цањар, спец. социјалне медицине ЗЗЈЗ, као координатор Тима, затим Др Јован Николић педијатар ДЗ С.Митровица; Горан Влаисављевић, полицијски инспектор ПУ СМ; Дејан Кнежевић, судија Вишег суда у Ср. Митровици и Биљана Божић, школски психолог, ОШ“Добросав Радосављевић Народ“.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је у октобру 2018. године отпочео са реализацијом програма превенције злоупотреба дрога у школама на територији Сремског округа, који је формиран на иницијативу Комисије Владе Републике Србије за борбу против наркоманије. У складу са овим планом, формиран је мултисекторски Тим за борбу против наркоманије у школама за територију округа, кога чине лекари, психолози, наставници, социјални радници, представници МУП-а, тужилаштва, Вишег суда. Сви чланови Тима присуствовали су једнодневној обуци у организацији Министарства Здравља РС и Института за јавно здравље Војводине, на Медицинском факултету Универзитета у Новом саду. Тимом за борбу против наркоманије у школама на територији Сремског округа координира Завод за јавно здравље Сремска Митровица.
У оквиру овог програма, спроводе се едукације на тему превенције злоупотребе психоактивних супстанци (ПАС) у школама, у виду трибина намењених ученицима VII разреда основних и I разреда средњих школа, затим трибина намењених наставницима, као и трибина на којима учествују родитељи.
У току школске 2018/2019. године Тим је обишао све основне и средње школе на територији Срема, спровео укупно 120 трибина, којима је присуствовало 4400 ученика, преко 1000 наставника и око 740 родитеља.
Циљ ових трибина је да се утиче на ниво свести како родитеља, тако и наставника, о све присутнијем проблему злоупотребе психоактивних супстанци код младих. Посебан акценат се ставља на радионичарски рад са ученицима, у току којег ученици треба да стекну вештине како да препознају ризичне ситуације у којима млади пробају дрогу, како да избегну те ситуације, као и како да се одупру притиску и лошем утицају вршњака и да јачају самопоуздање, коме и када да се обрате за помоћ.