Home
Стално расхлађујте свој дом
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32oC током дана, односно испод 24oC током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике. Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оC не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
Не излажите се топлоти
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима...
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је поводом обележавања 26. јуна Међународног дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама организовао конференцију за медије, чији је циљ био да се јавност упозна са овим значајним датумом из календара здравља, као и да се представе активности које је спровео Тим за борбу против наркоманије у школама за Сремски округ у школској 2018/2019. години. Конференцији су присуствовали Др Бојана Цањар, спец. социјалне медицине ЗЗЈЗ, као координатор Тима, затим Др Јован Николић педијатар ДЗ С.Митровица; Горан Влаисављевић, полицијски инспектор ПУ СМ; Дејан Кнежевић, судија Вишег суда у Ср. Митровици и Биљана Божић, школски психолог, ОШ“Добросав Радосављевић Народ“.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је у октобру 2018. године отпочео са реализацијом програма превенције злоупотреба дрога у школама на територији Сремског округа, који је формиран на иницијативу Комисије Владе Републике Србије за борбу против наркоманије. У складу са овим планом, формиран је мултисекторски Тим за борбу против наркоманије у школама за територију округа, кога чине лекари, психолози, наставници, социјални радници, представници МУП-а, тужилаштва, Вишег суда. Сви чланови Тима присуствовали су једнодневној обуци у организацији Министарства Здравља РС и Института за јавно здравље Војводине, на Медицинском факултету Универзитета у Новом саду. Тимом за борбу против наркоманије у школама на територији Сремског округа координира Завод за јавно здравље Сремска Митровица.
У оквиру овог програма, спроводе се едукације на тему превенције злоупотребе психоактивних супстанци (ПАС) у школама, у виду трибина намењених ученицима VII разреда основних и I разреда средњих школа, затим трибина намењених наставницима, као и трибина на којима учествују родитељи.
У току школске 2018/2019. године Тим је обишао све основне и средње школе на територији Срема, спровео укупно 120 трибина, којима је присуствовало 4400 ученика, преко 1000 наставника и око 740 родитеља.
Циљ ових трибина је да се утиче на ниво свести како родитеља, тако и наставника, о све присутнијем проблему злоупотребе психоактивних супстанци код младих. Посебан акценат се ставља на радионичарски рад са ученицима, у току којег ученици треба да стекну вештине како да препознају ризичне ситуације у којима млади пробају дрогу, како да избегну те ситуације, као и како да се одупру притиску и лошем утицају вршњака и да јачају самопоуздање, коме и када да се обрате за помоћ.

Користите хигијенски исправну воду за пиће.
Једите само конзервирану храну или из тегли које су биле потпуно затворене; опрати их чистом водом пре отварања.
Чувајте храну на сувим, чистим и проветреним местима.
Перите руке са чистом водом и сапуном пре припремања хране и чишћења површина у кући или бриге о болесној особи.
Користите као тоалет само за то намењена места (постојећи, покретни или привремени-монтажни WЦ).
Не дозволите деци да се играју тамо где се излила вода од поплава.
Ако постоје покварена храна, остаци хране (на пример из фрижидера и замрзивача који су били без струје или били у контакту са поплавном водом) или мртве животиње, ни у ком случају не долазити у директан контакт са тиме, већ обавезно позвати ветеринарску службу или ветеринарску инспекцију.
Ако осетите или имате неки од следећих симптома: слабост, свраб, нагон на повраћање, црвене очи, повреде по телу, пролив, кашаљ, запусен нос, температуру, црвенило по кожи, ако вас боли глава и мишићи, обавезно се јавите најближем доктору или позовите (ако постоји неки број за информације). За све информације обратите се најближем Заводу за јавно здраље и ветеринарским службама...
Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о великом друштвеном проблему који представља, пре свега, илегална дрога и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.
Слоган кампање за 2019. годину је „Здравство и правосуђе – заједно у сузбијању дрога” (Хеалтх фор Јустице. Јустице фор Хеалтх) и има за циљ да нагласи значај сарадње здравственог и правосудног система јер ефективни одговори на проблеме повезане са дрогом нису могући без мултисекторске сарадње. Ова подразумева сарадњу различитих сектора као што су здравство, полиција, правосудни органи, социјална заштита, просвета, али и и други сектори и организације. Само кроз заједничке активности свих сектора и организација могуће је обезбедити интегрисана решења у складу са међународним конвенцијама за контролу дрога, заштиту људских права и Циљевима одрживог развоја.
У Србији, мрежа института/завода за јавно здравље са партнерима сваке године обележава 26. јуни– Међународни дан против злоупотребе и кријумчарења дрога организовањем различитих активности као што су јавне манифестације, предавања и трибине за родитеље и децу, припрема и/или дистрибуција информативног материјала за становништво. Све активности подразумевају и интензивну сарадњу са свим секторима друштва и медијима. Значајно је учешће школа, родитеља, полиције, радно активног становништва и послодаваца, медија, верских заједница, здравствених радника, удружења грађана и других у активностима које имају за циљ смањење злоупотребе дрога. Укључивање што већег броја партнера у обележавање Међународног дана против злоупотребе и незаконите трговине дрогама доприноси даљем јачању међусекторске сарадње у области смањења понуде и потражње дрога и унапређењу јавног здравља.
Више о кампањи
https://www.un.org/en/events/drugabuseday/index.shtml
https://www.unodc.org/drugs/en/indexNEW.html
Подсећамо на основне клиничке и епидемиолошке карактеристике овог обољења:
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор (преносилац) је Culex pipiens, врста комарца одомаћена и код нас, а главни резервоари су разне врсте птица у којима се вирус одржава.
Више 80% заражених овим вирусом нема никакве тегобе, а код малог процента (˃1%) заражених симптоми подсећају на симптоме грипа (нагло повишена телесна температура, главобоља, грлобоља, болови у леђима, мишићима, зглобовима, умор, благ пролазни осип, увећање лимфних чворова и сл). Од појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, који захтева хоспитализацију. Након прележане болести често остају последице (секвеле)-умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, депресија и сл.
У циљу смањења ризика од заражавања, препоручује се:
  • Примена репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном;
  • Ношење комотне (не припијене!) одеће која покрива руке и ноге;
  • Избегавање боравка на отвореном у сумрак и зору када је активност комараца највећа;
  • Заштитне мреже против комараца на прозорима и вратима стамбених објеката;
  • Избегавање подручја са великим бројем комараца (шуме и мочваре);
  • Исушивање места са стајаћом водом -уклонити одбачене гуме, празнити редовно воду из саксија са цвећем, мењати редовно воду кућним љубимцима и сл.

Центар за контролу и превенцију болести
Од проглашења ванредне ситуације екипе Завода за јавно здравље Сремска Митровица у сарадњи са Покрајинском санитарном инспекцијом на терену континуирано врше хигијенско-епидемиолошки надзор над поплављеним подручјима на територији града.
Епидемиолошка ситуација је непромењена. На територији Града Сремска Митровица не региструје се повећање броја оболелих од цревних заразних болести у односу на период пре проглашења ванредне ситуације.
Од проглашења ванредне ситуације врши се интензивније испитивање квалитета воде за пиће са мреже у лоцираним/поплављеним деловима града, као и са артешких чесми.
Јавно водоснабдевање грађана пијаћом водом из водоводске мреже ЈКП „Водовод“ Сремска Митрoвица је уредно.
Tuesday, 11 June 2019 08:07

Лајмска болест

Written by
Имајући у виду да са наступањем лепог времена интензивира боравак у природи а самим тим и могућност убода крпеља, подсећамо на основне карактеристике мере превенције Лајмске болести:
Лајмска болест је заразна болест чији узрочник је Borrelia burgdorferi. Инфекција се преноси убодом крпеља. Време од убода крпеља до појаве првих симптома болести креће се од 3 до 32 дана . Рана фаза болести понекад може бити без икаквих симптома а оболели се јави лекару тек са касним манифестацијама.
Широка распрострањеност жаришта (све општине у Војводини) и растући тренд чине да је ово обољење значајан епидемиолошки проблем у АП Војводини као и у читавој Републици Србији.
Обољење се јавља у свим добним групама. Највећи број оболелих региструје се од маја до јула месеца, мада се активност крпеља запажа током читаве године уколико им погодују климатски фактори...
Цео документ можете пронаћи у Download зони.