Tuesday, 16 April 2019 07:27

Недеља имунизације у Европском региону СЗО

Written by
Rate this item
(0 votes)
„ Вакцине делују, штитећи нас све заједно“ 24-30.4. 2019. године

Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у чије обележавање се укључила Србија од почетка.
Ова четрнаеста недеља имунизације у Европском региону, обележава се истовремено у свим регионима СЗО.
Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова у вези неопходности имунизације.
Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови Ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.
Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не “виде“ оболели , већ само они који нису имали прилику да оболе од болести против којих су вакцинисани.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.
Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод 5 година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.
Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2018. години износио је 33 у односу на 22 колико је пријављено у 2017. години. Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а последњи случајеви изазвани типом 3 регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у три земље (Пакистан, Авганистан и Нигерија). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2.
У 2019. години навршава се 21 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године. Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа.
У 2017. години, 85% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 85%. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње, једно или двоје ће умрети.
У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, што је највећа забележена вредност у последњој деценији (15 пута више у односу на 2016. годину, а три пута у односу на 2017. годину). Највеће епидемије у Европском региону СЗО су регистроване у Украјини, Руској федерацији, Румунији и Србији, а међу земљама ЕУ у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода. Хоспитализовано је 61% оболелих. До епидемија је дошло због пада обухвата ММР вакцином у општој популацији, специјалним популационим групама и територијама, прекида у снабдевању вакцинама као и недовољно осетљивог система надзора.
Епидемије са 1000 и више случајева су регистроване у 7 од 53 земље. То су Украјина, Грчка, Грузија, Француска, Руска Федерација, Италија и Србија. Највећи број оболелих се региструје у Украјини, а највећи број смртних исхода у Румунији (22), а затиму у Украјини (15) и Србији (14).
На основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле, закључно са 2017. годином у 43 од 53 земље Европског региона СЗО прекинута је трансмисија морбила, а у 37 тај прекид траје дуже од 36 месеци, Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, и даље се у областима са ниским обухватом региструју епидемије у општој популацији и међу здравственим радницима.
У 2018. години регистровано је 4935 случајева морбила у Србији (стопа инциденције 70,3/100.000), без територије српских енклава на Косову и Метохији у којима је регистрован 141 случај. Епидемија је почела у октобру 2017. године, највећа је у последњих 20 година и у њој су после толико година регистровани смртни исходи. Највиша стопа инциденције од 319,6/100.000 забележена је у Пчињском и Нишавском округу (315,5/100. 000), а потом следе Рашки са 179,4/100.000 и град Београд са 93,9/100.000.
Већина оболелих особа (93%) је била невакцинисана, непотпуно вакцинисана или са непознатим вакциналним статусом. Највиша специфична стопа инциденције је у узрасту испод годину дана живота (597/100.000), а потом у узрасту 1-4 године (258/100.000) и у узрасту 35-39 година (223/100.000).
Од укупног броја оболелих, 1659 (33,6%) је било хоспитализовано, а компликације су регистроване код 37% оболелих. Од компликација најучесталија је била дијареја која је регистрована код 1317 особа (26,7%), затим пнеумонија код 485 (9,8%), отитис медиа код 18 (0,4%) и енцефалитис код двоје (0,04%).
У 2018. години пријављено је 14 смртних исхода (стопа морталитета 0,2/100. 000, Лт 0,3%). Највећа специфична стопа морталитета је регистрована код млађих од 1 године (1,6/100.000), потом у узрасту 1-4 године (1,1/100.000), као и у узрасту 30-34 године (0,8/100.000). И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање 5 региона СЗО до краја 2020. године.
Драматичан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести довели су до тога да се неке заразне болести сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/ секвеле и чак смртне исходе.
У претходним годинама, земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу.
Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавно здравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система.
ПОРУКЕ:
Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.
Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.
ХПВ вакцина у комбинацији са скринингом је најефикаснија стартегија у превенцији карцинома грлића материце.
Морбиле су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод 5 година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход.
Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.
Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.
Read 145 times Last modified on Tuesday, 16 April 2019 07:33

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.