Friday, 18 May 2018 09:05

Међународни дан сећања на преминуле од AIDS-а, 20. мај 2018. године

Written by
Rate this item
(0 votes)
Сећање на преминуле од AIDS-а (сиде) (International AIDS Candlelight Memorial) је једна од најстаријах и највећих мобилизационих кампања која има за циљ подизање свести у вези са HIV-ом и AIDS-ом на глобалном нивоу. Координатор кампање је Глобални здравствени савет (Global Health Council).
Овогодишња, 35. кампања посвећена сећању на преминуле од AIDS-а обележава се 20. маја у више од стотину земаља пригодним манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање глобалне солидарности и заједничких акција у области HIV инфекције и AIDS-а, под слоганом REFLECTING ON OUR PAST, PREPARING FOR OUR FUTURE – „СЕЋАЈУЋИ СЕ НАШЕ ПРОШЛОСТИ, ПРИПРЕМАМО СЕ ЗА НАШУ БУДУЋНОСТ“. Координатори кампање су особе које живе са HIV-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).
Данас, када се процењује да у свету више од 37 милиона особа живи са HIV-ом и док су милиони људских живота изгубљени (35 милиона особа је умрло од AIDS-а од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од којих милион у 2016. години), кампања треба да покрене што више људи, заједница, влада и донатора да се укључе у циљу окончања ове епидемије, да се едукују садашње и будуће генерације о HIV инфекцији, лечењу, превенцији и пружању подршке, као и да се оснаже особе које живе с HIV-ом да се боре за своја права и да живе без стигме и дискриминације, да јавно изнесу изазове са којима су се сусретали, као и успехе у циљу едуковања садашњих будућих генерација о томе шта је све постигнуто, а који су изазови још присутни. Овај дан нас све позива да деламо заједно, данас више неко икада, у циљу одрживости, јачања и ревитализације глобалног одговора на HIV, тако да у будућности имамо свет без стигме и дискриминације повезане са HIV-ом и са универзалном доступношћу услуга превенције, лечења и подршке свакој особи инфицираној HIV-ом уз поштовање свих људских права.
У свету је крајем 2016. године 19,5 милиона особа инфицираних HIV-ом је било на антиретровирусној терапији што је 2,5 пута више него 2010. године, односно чак 28 пута више него 2000. године, али и даље то је тек половина свих особа инфицираних HIV-ом у свету. У складу са најновијим препорукама СЗО свих 37 милиона особа које живе са HIV-ом треба да буду на АРВ терапији, односно лечење треба започети чим се HIV инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране HIV-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос HIV-а на друге особе.
У циљу елиминације HIV инфекције као јавно-здравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2020. године 90% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 90% дијагностикованих HIV + особа буде на лечењу антиретовирусним лековима и да 90% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. Ако би се достигли глобални циљеви могло би да се спречи да 21 милион особа умре од AIDS-а, односно да се спречи да се 28 милиона особа инфицира HIV-ом до 2030. године.
У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована у касном стадијуму HIV инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована HIV инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености HIV-у.
Министарство здравља Владе Републике Србије је почетком новембра 2017. године иницирало иницирало израду предлога Стратегије за превенцију и контролу HIV инфекције и АIDS-а у Републици Србији, за перид 2018-2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, 2018-2021. која је завршена и треба да буде усвојена од стране Владе Републике Србије. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на HIV у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, лечење и подршку особа које живе са HIV-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфцираним HIV-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и парњачке подршке и обезбеђивање стратешких информација за акцију.
У борби против стигме и дискриминације особа које живе с HIV-ом значајна је улога не само актуелне политике, законодавства и институција, већ и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према особама које живе са HIV-ом у Србији и њихови узроци и последице прожимају све нивое/структуре друштва. Стигма и дискриминација су главна препрека у спровођењу превентивних активности, а једна од последица је мали број особа које се одлучују на тестирање на HIV.
У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial) обележава 15. пут под слоганом „СЕЋАЈУЋИ СЕ НАШЕ ПРОШЛОСТИ, ПРИПРЕМАМО СЕ ЗА НАШУ БУДУЋНОСТ” у неколико градова организовањем пригодних активности које су усмерене ка промоцији здравих стилова живота и информисању о доступним услугама на локалу, препознавању и смањењу ризичног понашања, промоцији значаја правовременог тестирања на HIV праћеног саветовањем код особа које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, као и стварању неосуђујућег окружења за особе инфициране HIV-ом, односно поштовању људских права особа инфицираних HIV-ом на рад, образовање и лечење.
У оквиру овогодишњег обележавања Сећања на преминуле од AIDS-а планиране су уличне манифестације са традиционалним паљењем свећа на црвеној траци у знак помена на преминуле од АIDS-а, промоција и пружање услуге саветовања и тестирања на HIV, едукативне радионице, трибине, конференције за новинаре, подела информативно-едукативног материјала, традиционални молебан који ће oдржати у Београду у просторијама Човекољубља, Добротворнe фондације Српске православне цркве.
У организацији Уније организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом, Асоцијације Дуга и Амбасаде Француске уз подршку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у недељу, 20. маја у времену од 16 до 19 часова, у просторијама Француског Института (Змај Јовина 11, Београд) биће реализована активност под називом „Жива библиотека“, саветовање и тестирање на HIV, као и округли сто на тему „Живети са HIV-ом у Србији“ уз представљање два документарна филма на тему HIV/AIDS у Србији. Истог дана на Академском платоу у Београду у мобилној медицинској јединици, од 19 до 21 часа, сви заинтересовани грађани ће моћи да се бесплатно посаветују и тестирају на HIV и да добију одговарајуће информације и едукативни материјал.
Актуелна епидемиолошка ситуација у вези са HIV инфекцијом у Републици Србији крајем 2017. године
Према подацима Института за јавно здравље Србије од 1984. до краја 2017. године у Републици Србији су регистроване 3664 особе инфициране HIV-ом, од којих је 1901 особа оболела од AIDS-а (53% свих дијагностикованих HIV+ особа), док су 1223 особе умрле (1110 особа је умрло од AIDS-а тј. трећина свих особа којима је дијагностикована HIV инфекција).
Током 2017. године новооткривено је 178 особа инфицираних HIV-ом, 55 особa је новооболело од AIDS-а, док је 14 особа умрло од AIDS-а.
Више од трећине свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом током 2017. године регистровано на територији града Београда (73 особе тј. 41%), док су 52 особе регистроване у Војводини од којих су 34 особе (19% свих особа дијагностикованих 2017. године) са територије Јужнобачког округа, где се и највећи број особа тестира у региону Војводине. Код 146 новооткривених особа инфицираних HIV-ом (82%) HIV је пренет сексуалним односом без кондома, четири особе су инфициране разменом прибора за инјектирање (2%), док за 27 особа није наведен начин преноса HIV-a (15%). Међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом током 2017. године регистровано је седамнаест пута више мушкараца (168 мушкараца према 10 жена), две трећине особа је било узраста 30–49 година (112 особа, тј. 63%), док је свака четврта особа била узраста 20–29 година (53 особе, тј. 27,5%).
У 2017. години од 55 новооболелих особа од AIDS-а, 18 особа је из Београда (33 % са инциденцијом од 1,07 оболелих на 100.000 популације, односно нешто вишом инциденцијом него на територији Републике Србије - 0,78/100.000), док је 12 особа регистровано на територији Војводине (22% са инциденцијом од 0,64/100.000). Највише оболелих од AIDS-а регистровано је у узрасној групи групи 30–49 година (35 особа тј. 64%), а следе узрасне групе 50 и више година (13 особа) и 20–29 година (7 особа). Однос полова међу оболелима од АIDS-а је био 8:1 у корист мушкараца (49 M: 6 Ж).
Од 14 особа умрлих од AIDS-а током 2017. године, 12 особа су били мушкарци, а на територији града Београда је регистрована скоро половина умрлих од AIDS-а (5 особа са морталитетом од 0,30/100.000 што је двоструко виши морталитет него на територији Републике Србије - 0,17/100.000). највећи проценат умрлих регистрован је међу особама узраста 30 до 49 година (8 особа), а следи узраст 50 и више година (5 особа). У односу на трансмисивну категорију највећи број умрлих регистрован је међу мушкарцима који имају сексуалне односе са мушкарцима (6 особа тј. 40%), један смртни исход регистрован је код инјектирајућег корисника дрога, а два код особа инфицираних HIV-ом хетеросексуалним путем, а код умрлих 5 особа није пријављен начин трансмисије HIV-а. Међу новооболелима од AIDS-а током 2017. године регистровано је 9 смртних исхода (16% свих новооболелих од AIDS-а у 2017. години), при чему се период од тренутка дијагностиковања HIV позитивности, односно оболевања од AIDS-а до смртног исхода кретао у распону од неколико дана до 6 месеци, док је код 5 умрлих особа AIDS био новодијагностикован у периоду 2001. до 2016. године.
Надзорни подаци указују да је у периоду од 2005. до 2017. регистровано 13 деце која су HIV инфекцију добила од мајки које нису знале да су инфициране HIV-ом у односу на 28 деце у периоду 1993–2004. година. Данас труднице инфициране HIV-ом имају могућност да правовременим укључивањем у свеобухватан програм превенције преноса HIV-а са мајке на дете у потпуности спрече преношење HIV-а на дете.
Од 1997. године високо активна антиретровирусна терапија (HAART) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање за све здравствене осигуранике којима је лечење индиковано. Од 2008. године лечење HIV инфекције је децентрализовано, односно реализује се у Институту за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, у Клиничком центру Војводине у Новом Саду, Клиничком центру у Нишу, а од 2009. године и у Клиничком центру у Крагујевцу. У периоду 2003–2017. година регистровано је петоструко повећање броја особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (1724 особе крајем 2017. према 330 особа крајем 2003. године). Лечење особа инфицираних HIV-ом у нашој земљи се спроводи у складу са препорукама Европског удружења клиничара који се баве АIDS-ом и Светске здравствене организације.
Од 2000. године као резултат доступне високо активне антиретровирусне терапије (HAART) у Републици Србији се региструје значајна редукција оболелих и умрлих од АIDS-а (у 2017. је регистровано два пута мање оболелих, односно шест пута мање умрлих од АIDS-а у односу на 1996. годину) (графикон 1).
Графикон 1. Број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, оболелих и умрлих од АIDS-а у Републици Србији, 1984–2017. године
Данас је HIV инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, уколико се лечење започне на време, пожељно у што ранијем стадијуму HIV инфекције, а уколико се лечење спроводи континуирано и у складу са упутствима добијеним од лекара у високом проценту (у преко 90% пацијената на лечењу) постиже се успешна контрола репликације HIV-а што значи да особа на успешном лечењу не може да пренесе HIV инфекцију на друге особе путем крви.
Процењује се да тренутно у нашој земљи 2700 особа живи са HIV-ом, од којих шестина не зна да је инфицирана HIV-ом.
Знајући да HIV инфекција може дуго протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије јесте да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Наравно да би свако тестирање на HIV требало да буде добровољно уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација неопходних особи да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање. Важно је и да особа препозна ствaрни ризик тј. ризично понашање које је практиковала или које и даље упражњава, те да исто промени у циљу превенирања инфицирања HIV-ом у будућности. Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на HIV је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту/заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду.
Резултати истраживања здравља становништва Србије спроведеног 2013. године указују на то да иако половина испитника зна где се може саветовати и тестирати на HIV (значајан пораст односу на 2006. годину – 38%), само 2,5% становника у Србији узраста од 15 до 49 година наводи да се тестирало на HIV током 12 месеци који су претходили истраживању и да су им том приликом саопштени резултати тестирања.
Према истом истраживањи из 2013. године сваки други становник Србије узраста 15 и више година (50%) правилно идентифукује начине превенције сексуалне трансмисије HIV-а (зна да упражњавање сексуалних односа само са једним поузданим, незараженим партнером и да правилна употреба кондома приликом сваког сексуалног односа може смањити ризик од преноса HIV-а). Међутим, тек сваки шести становник Србије узраста 15 и више година (16%) одбацује заблуде у вези трансмисије HIV-а, односно зна како се HIV не може пренети (зна да се HIV не може добити ако се борави у истом простору са инфицираном особом и/или ако се дели храна са инфицираном особом).
Сваки трећи становника узраста 15–49 година има дискриминаторан став према особама инфицираним HIV-ом (наводе да не би купили свеже поврће од особе инфициране HIV-ом).
Истраживање међу особама које живе са HIV-ом реализовано 2013. године указало је да је 91% испитаника завршило средњу или вишу школу/факултет, да је трећина особа које живе са HIV-ом незапослена, да 29% није имало никакве приходе, а још 22% је навело примања нижа од 20.000 динара. Тек је свака осма HIV позитивна особа укључена у истраживање (13%) била задовољна општим квалитетом живота и сопственим здрављем. Сваки пети испитаник наводи да је користио услуге центра за социјални рад у последњих годину дана (20%). Социјалним односима, подршком и укљученошћу у друштво био је задовољан сваки други испитаник (42%), а свака четврта особа која живи са HIV-ом наводи да је била стигматизована/дискриминисана од стране заједнице због свог HIV позитивног статуса у последњих годину дана (24%), и то значајно чешће жене (37% према 20% мушкараца).
Поменути резултати истраживања указују да треба континуирано спроводити едукацију грађана о начинима на које се HIV не може пренети, како би препознали ситуације у којима нема ризика и на тај начин посредно утицали на смањење стигмe и дискриминације. Како грађани наше земље показују велико знање о начинима преноса HIV-а пажњу треба усмерити на промену понашања, јер се мали број људи који су имали неко ризично понашање саветује и тестира на HIV, а и кондом се не користи при сваком сексуалном односу са мањим или већим ризиком за HIV и друге полно преносиве инфекције. Свакако да у наредном периоду додатне напоре треба уложити у циљу смањења до елиминације неоправдане стигматизције и дискриминације особа инфицираних HIV -ом, као и обезбеђивања доступности услуга психосоцијалне и других видова подршке, неге и помоћи особама инфициарним HIV-ом у циљу њиховог оснаживања, активног укључивања, те унапређења квалитета живота.

Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“
Read 614 times Last modified on Friday, 18 May 2018 09:17

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.