Home

„Дојење – темељ живота”

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 1. до 7. октобра под слоганом „Дојење – темељ живота”.
Циљеви Светске недеље дојења 2018. су:
  1. Информисати најширу популацију о повезаности правилне исхране, безбедности хране, смањења сиромаштва и дојења
  2. Учврстити праксу дојења као темеља живота
  3. Укључити и појединце и организације
  4. Подстицати акцију за препознавање дојења као принципа правилне исхране, праксе која обезбеђује безбедност хране и смањује сиромаштво.
Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „ОБЕЋАВАМ ДА... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”.
Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета у свету. Да би се то променило, људи широм света треба да обећају да ће утицати на четири главна фактора ризика (употреба дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност и штетна употреба алкохола).
Мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца. Престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно може да помогне у превенцији болести срца и крвних судова.
Од 2010.године Светска здравствена организација (СЗО) је установила 28. јул као дан обележавања борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б.
Хепатитис Б и Ц су хроничне инфекције које могу да не показују симптоме дуги временски период, понекад годинама, па и деценијама.
Вирусни хепатитиси Б и Ц представљају главне здравствене изазове који према проценама Светске здравствене организације (СЗО) погађају 325 милиона људи широм света. Међу главним су узрочницима карцинома јетре, што доводи до више од милион смртних случајева годишње, а тај број се може упоредити са смртним случајевима изазваним туберкулозом и ХИВ-ом заједно. Док су смрти повезане са туберкулозом и ХИВ-ом у опадању, број смрти које су повезане са хепатитисом се повећава.
Овогодишња кампања обележавања Светског дана хепатитиса има за циљ да здравствене раднике и друге стручњаке, али и и све особе у ризику подсети на важност превенције и раног откривања и могућности лечења ових инфекција како би се допринело постизању главног циља прве Глобалне иницијативе стратегије 2016-2021: Елиминиација вирусних хепатитиса у будућности.
Wednesday, 25 July 2018 08:34

САОПШТЕЊЕ

Written by
Вода за пиће која се дистрибуира грађанима Сремске Митровице је хигијенски исправна и здравствено безбедна на основу бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица у априлу, мају и јуну, 2018. године. Контрола квалитета воде за пиће обавља се редовно, по основу уговора између ЈКП „Водовод“ Сремска Митровица и Завода за јавно здравље Сремска Митровица, а у складу са законском регулативом.

Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за
исхрану здравих и болесних људи
Пооштрени епидемиолошки надзор над грозницом Западног Нила на територији Републике Србије отпочео је 01.06.2018. године. Као резултат надзора, у Срему су регистрована два случаја оболевања од ове болести.
Оболеле особе су хоспитализоване, имају неуроинвазивну форму болести и припадају ризичној популацији за настанак неуроинвазивне форме болести- особе су мушког пола, старије од 55 година са присутним коморбидитетима. Након спроведених вирусолошких анализа у референтној лабораторији Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак, потврђена су специфична антитела на вирус грознице Западног Нила. Оболели су са територије општине Сремска Митровица и Стара Пазова.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, на територији Срема нису регистровани комарци у којима је присутан геном вируса грознице Западног Нила.
Подсећамо на основне клиничке и епидемиолошке карактеристике овог обољења:
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор (преносилац) је Culex pipiens, врста комарца одомаћена и код нас, а главни резервоари су разне врсте птица у којима се вирус одржава. Више 80% заражених овим вирусом нема никакве тегобе, а код малог процента (˃1%) заражених симптоми подсећају на симптоме грипа (нагло повишена телесна температура, главобоља, грлобоља, болови у леђима, мишићима, зглобовима, умор, благ пролазни осип, увећање лимфних чворова и сл). Од појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, који захтева хоспитализацију. Након прележане болести често остају последице (секвеле)-умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, депресија и сл.
У циљу смањења ризика од заражавања, препоручује се:
  • Примена репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
  • Ношење комотне (не припијене!) одеће која покрива руке и ноге
  • Избегавање боравка на отвореном у сумрак и зору када је активност комараца највећа
  • Заштитне мреже против комараца на прозорима и вратима стамбених објеката
  • Избегавање подручја са великим бројем комараца (шуме и мочваре)
  • Исушивањем места са стајаћом водом -уклонити одбачене гуме, празнити редовно воду из саксија са цвећем, мењати редовно воду кућним љубимцима и сл

Центар за контролу и превенцију болести
Злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за подизање свести о великом друштвеном проблему који представља, пре свега, илегална дрога и за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.
Слоган кампање за 2018. годину је „Прво саслушај” и исти је као и претходне две године, надовезујући се на постигнут успех. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.
Циљ кампање је подршка превенцији употребе дрога која је заснована на научним доказима о ефикасности, као и повећање ефективног инвестирања за добро деце и младих. Превенција у области злоупотребе психоактивних супстанци је склоп психолошких, социјалних, правних и здравствених активности са циљем спречавања оштећења здравља, настанка болести и последица изазваних ризичним понашањем, тј. коришћењем психоактивних супстанци. Главни циљеви превенције су:
  1. спречавање конзумирања психоактивних супстанци,
  2. одлагање конзумирања психоактивних супстанци, и
  3. спречавање да они који експериментишу са дрогама постану корисници високог ризика и зависници од дрога.
Детињство и адолесценција су периоди значајног развоја и могућности, али и периоди када су деца и адолесценти посебно осетљиви на ризична понашања, укључујући и употребу дувана, алкохола и дрога. Већина младих никада неће користити дроге, али они који хоће често су погођени и факторима који су ван њихове контроле као што су сиромаштво, изложеност насиљу, недостатак родитељске бриге и љубави и провођење времена са вршњацима који се ризично понашају, криминал. Посебно је важно развијати и спроводити програме намењене осетљивим групама младих тј. младима под повећаним ризиком за коришћење психоактивних супстанци, а не мање важно је и укључивање родитеља у превентивне активности.
На ликовно-литерарном конкурсу расписаном поводом обележавања XXVIII недеље здравих уста и зуба, 2018. године на тему „ЗДРАВИ ЗУБИ У ЗДРАВОЈ ПОРОДИЦИ” ученици наших школа достигли су највиши пласман. За ликовни рад у категорији ученика од I-IV разреда прво место освојила је Анђела Митровић, ученица II-1 разреда ОШ „Добросав Радосављевић Народ“ из Мачванске Митровице, а у категорији ученика од V-VIII разреда друго место освојила је Јелена Топаловић, ученица V-1 разреда из исте школе. Прво место за литерарни рад освојили су,заједничким радом, ученици II-1 разреда ОШ „Сава Шумановић“ из Ердевика.
Да подсетимо, на конкурс је укупно пристигло 597 радова од тога 559 ликовних радова (од чега 237 из предшколских установа, 261 од првог до четвртог разреда, 60 од петог до осмог разреда основних школа и 1 из специјализоване установе за рад са децом ометеном у развоју) и 37 литерарних радова (од чега 3 из предшколских установа, 28 од првог до четвртог разреда и 6 од петог до осмог разреда основних школа). Радови су пристигли из 21 окружног института и завода. У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови.
Честитамо!
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ
Литерарни радови од I до IV
I место
ученици II/1, ОШ „Сава Шумановић”, Ердевик, Сремска Митровица
Ликовни радови од I до IV разреда
I место
Анђела Митровић, II/1,
ОШ „Добросав Радосављевић Народ”, Мачванска Митровица,
Сремска Митровица
II место Јелена Топаловић, V/1,
ОШ „Добросав Радосављевић Народ”, Мачванска Митровица, Сремска Митровица