Home
Организација за храну и пољопривреду(FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. октобар, обележава се под слоганом: „Наше активности наша су будућност – боља производња, боља исхрана, боље окружење и бољи живот”
Будућност хране је у нашим рукама
Одржив систем производње хране обезбеђује довољне количине здравствено безбедне хране за разноврсну исхрану по приступачним ценама. Начин на који се храна производи, конзумира и баца има негативне последице на природне ресурсе, животну средину и климу. Правилна исхрана није доступна за чак три милијарде људи на планети, а истовремено расте број прекомерно ухрањених и гојазних особа широм света.
Пандемија болести COVID-19 додатно пружа доказе да су промене у производњи хране неопходне. Пољопривредни произвођачи који се већ боре са климатским променама приморани су да по ниској цени продају своје приносе, а услед растућег сиромаштва све је више корисника народних кухиња у урбаним срединама. Потребни су одрживи системи производње хране способни да нахране 10 милијарди људи до 2050. године.
Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке. Када се открије на време рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer - IARC), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих и скоро 685.000 умрлих жена свих узраста.
У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.
Рак дојке представља водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена у Србији. Такође, рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији и мерен годинама изгубљеног живота, карцином дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена старости од 45. до 64. године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца.
Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.
Пандемија COVID-19, која је погодила милионе људи широм света, оставила је дугорочне последице по ментално здравље. Неке особе, укључујући здравствене раднике, особе које живе саме, особе у изолацији и карантину, чланови породица заражених особа, као и особе са већ постојећим менталним поремећајима, биле су посебно погођене током пандемије.
Током пандемије COVID-19 дошло је до значајног нарушавања система пружања услуга менталног здравља, што је за последицу имало примену нових начина пружања услуга – пре свега коришћењем дигиталних технологија (услуга телемедицине) или пак коришћењем дежурних телефонских линија.
ДИГИТАЛНА РАВНОПРАВНОСТ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Ове године Међународни дан старијих особа је усмерен на уважавање права и потреба корисника дигиталних технологија како би се осигурала дигитална равноправност за све генерације што укључује одговарајуће јавноздравствене политике, приступачност, дигиталну писменост и безбедност на интернету.
ПОВЕЖИ СЕ СРЦЕМ!

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова (КВБ), а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом:
ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM.
Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења КВБ.
CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS- CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи. Према подацима Светске федерације за срце, COVID-19 је изазвао вишеструке последице код 520 милиона људи који живе са КВБ....
Ванредну препоручену имунизацију против COVID-19, према наредби Министарства здравља, организују и спроводе надлежне здравствене установе у складу са Стручно-методолошким упутством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” за спровођење ванредне препоручене имунизације.
Стручно-методолошко упутство за ванредну препоручену имунизацију против COVID-19 засновано је на препорукама Стручног комитета за имунизацију(NITAG) и поред дефинисаних циљних група, предуслова и свих неопходних корака за реализацију имунизације, садржи препоруке за примену свих тренутно доступних вакцина против COVID-19, укључујући узраст и категорије становништва код којих се вакцине прмењују, број доза и потребан размак између доза, као и контраиндикације и мере опреза за њихову примену.
Стручно-методолошко упутство против COVID-19 је одобрено за примену од стране Националног координационог тима за спровођење имунизације против COVID-19.

Стручно-методолошко упутство против COVID-19, можете преузети испод текста у Download attachments.
Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action - WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „Дојење је наша заједничка одговорност“

Циљеви Светске недеље дојења 2021. су:
• Информисати становништво о значају дојења
• Уврстити дојење у јавно здравствену политику и програме
• Стварати партнерство са појединцима и организацијама
• Подстицати праксу дојења

Page 1 of 41