Сваке године обележавамо Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта како бисмо подигли свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренули пажњу на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема.
Ове године обележавамо 137. годишњицу објаве др Роберта Kоха о открићу бацила туберкулозе, узрочника ове болести.
Упркос значајном напретку оствареном у контроли туберкулозе у последњих неколико деценија, према подацима Светске здравствене организације из 2017. године туберкулоза представља десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС.
Процењено је да је укупно 10 милиона људи оболело од туберкулозе у 2017. години, од тога око 1 милион деце. Од укупног броја оболелих тек је 60% регистровано. Током исте године, од туберкулозе је свакога дана умирало више од 4500 особа.
Озбиљност националних епидемија је веома различита у земљама. У 2017. било је мање од 10 нових случајева на 100 000 становника у већини земаља са високим приходима, док је више од 150 на 100 000 дијагностиковано у већини земаља са највећим оптерећењем туберкулозом (Индија, Kина, Филипини, Пакистан, Нигерија, Бангладеш и Јужна Африка)...

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Kанцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Kалендара јавног здравља.
Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.
Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и о потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Најмање половина људи у свету тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге. Скоро 100 милиона људи је сиромашно, а присиљено да плаћа здравствене услуге из свог џепа. Преко 800 милиона људи, односно готово 12% светске популације потроши 10% сопствених прихода на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице – што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем...

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Снабдевање становника хигијенски исправном водом за пиће један је од основних предуслова доброг здравља, а право на воду за пиће једно је од основних људских права. Квалитет услуге водоснабдевања од виталног је значаја, не само што се на овај начин грађанима обезбеђује вода неопходна за живот, већ и што се одстрањује могућност дистрибуције штетних материја и микроорганизама.
Присутност хемијски загађујућих супстанци и микробиолошких агенаса у води за пиће одређује њен квалитет, како са хемијског и микробиолошког аспекта, тако и у погледу органолептичких својстава. Болести повезане са загађеном водом за пиће чине већи део проблема јавног здравља, па је стога главна сврха стандарда о квалитету воде за пиће заштита јавног здравља. Добра вода за пиће дефинисана је стандардима, а оквирни прописи дати су у Смерницама Светске здравствене организације (WHO), које дају опсег информација са аспекта микробиологије, хемије, радиологије и органолептичких особина.
Контрола микробиолошког и хемијског квалитета воде за пиће захтева стално ангажовање на систему заштите и контроле водоснабдевања. Тиме се спречава присуство патогена и хемикалија у води за пиће који су ризик по здравље грађана. Код нас се контрола воде врши на основу важећег Правилника о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. Лист СРЈ 42/98 и 44/99), којим су дефинисани услови обављања контроле у погледу врста анализа, броја узорака, места и времена узорковања.
у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица, на основу десетина хиљада анализираних параметара доноси се оцена о квалитету воде пореклом из водовода са територије округа Срем. Градови Сремска Митровица и Рума поседују у оквиру ЈКП Водовод фабрике воде где се врши пречишћавање и дезинфекција сирове воде. То обезбеђује високи квалитет воде за пиће која доспева до потрошача.
После ваздуха, вода је најважнији елемент неопходан за живот. У просеку, вода чини око 60% људског организма и од ње зависи функционисање свих виталних органа у нашем телу. Без воде нема живота! Толико пута смо чули ову неоспорну чињеницу, а да ли смо заиста свесни колико је значајно редовно пити воду? Да ли уопште пијемо воду у току дана онолико колко је неопходно?
Приликом утврђивања дневних потреба за водом треба обратити пажњу на старосну доб, телесну тежину, пол, опште здравствено стање, климатске прилике, посао који радимо и у којим условима, физичку активност. Вода треба да буде ваш верни пријатељ када шетате, возите бицикл, идете на фитнес... Већа физичка активност просто тражи више воде. Важно је да се пије „дозирано“ у одређеним временским размацима (на пример 10 до 20 минута), никако се не препоручује „наливање“ великом количином воде одједном, чиме обезбеђујемо правилну хидратацију нашег организма. потребно је да се „окружите“ водом, да вам увек буде при руци, шта год да радите и где год да се налазите. У кући, вода треба да вам буде надохват руке ујутру када се пробудите, приликом припреме оброка, када излазите из куће, кувате кафу, обављате кућне послове, гледате вашу омиљену серију... И наравно, када се спремате на спавање.